Kulturno-istorijske znamenitosti naših gradova

Kulturno-istorijske znamenitosti naših gradova

offline
  • Pridružio: 29 Nov 2012
  • Poruke: 366

Napisano: 05 Jan 2013 14:11

Svako ljudsko društvo ima svoju naročitu kulturu ili sociokulturni sistem.Kultura se sastoji od jezika, običaja, umetničkih dela, ceremonija, tehnika, obreda, institucija...
Ja sam želeo da svi zajedno predstavimo neke kulturno-istorijske znamenitosti naših gradova. Svaki grad ima svoja obeležja, spomenike, muzeje, značajne kulturno-istorijske institucije, svoju prepoznatiljivu arhitekturu...nešto po čemu se izdvaja od drugih, a ipak nas sve spaja.



ZAJEČAR - Spomenik izginulim ratnicima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu (1912-1918), podignut 2.06.1929.godine u centru grada, tada na Trgu Kralja Petra, a danas Trg oslobođenja.

"Palim borcima Timočke Krajine u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje.Zahvalni Zaječar"

Spomenik je izradio Menegelo Dinčić.



RADUL-BEGOV KONAK - Spomenik orijentalne arhitekture, sagrađen krajem 18.veka.Pripadao je nepoznatom turskom begu.Posle oslobođenja Timočke Krajine od Turaka, otkupio ga je trgovac Radul Gligorijević, po kome je konak dobio ime.


http://youtu.be/HiZ0VdG6boo

U prizemlju se održavaju izložbe proizvoda domaće radinosti, slika, skulptura, promocije knjiga i književne večeri.


Na spratu čardaka je stalna postavka "Stari Zaječar".



ZAJEČAR - Spomenik izginulim učesnicima Timočke bune 1883.godine.

Podignut na Kraljevici, otkriven 1940.godine, rad je arhitekte Vladimira Veličkovića, a delo vajara Antuna Augustinčića.

Na spomeniku je Ljuba Didić srpski političar, radikal, streljan na Kraljevici 1883.godine.Na spomeniku iza njega je veliki zid na kome su ispisana imena stradalih.

Dopuna: 05 Jan 2013 15:49

Mene lično mnogi kulturno-istorijski spomenici mog grada i okoline vezuju za detinjstvo. To je valjda jedan od najboljih načina da se detetu usadi pozitivan odnos na istoriju, književnost, geografiju, umetnost i naravno, odnos prema drugima. Upoznavajući kao dete svet oko sebe i značaj pojedinih stvari na lep i koristan način, shvatimo šta je kultura i šta nam je potrebno u životu.
Svaki delić grada, svako njegovo obeležje, podseti me na neki period mog života, na neke ljude, na neki osećaj u datom trenutku, raspoloženje...prosto kada se danas tamo vratim, da prošetam, makar da prođem, osetim miris i svežinu koju sam tada kao dete pamtio.


ZORAN RADMILOVIĆ - Spomenik poznatom srpskom glumcu otkriven je 23.aprila 2008.godine.

Nalazi se u Zaječaru, u kome i Timočko narodno pozorište nosi ime po njemu, kao i ulica u kojoj je rođen.
U Zaječaru je 1991.godine ustanovljena manifestacija "Dani Zorana Radmilovića", koja se održava svake godine u Narodnom pozorištu Timočke Krajine.

Ovaj spomenik je rad Milanka Mandića.

TRAJANOVA TABLA
Kao deo operacija protiv Dačana (teritorija današnje Rumunije), rimski carar Trajan je sagradio put od Beograda kroz Đerdapsku klisuru, sve do mesta gde je podigao most na Dunavu (Trajanov most). Gradnju puta je završio 103. godine, a ceo posao je ovekovečen pločom sa natpisom. Ploča je poznata kao Trajanova tabla (Tabula Traiana). Na tabli je uklesan tekst na latinskom, koji u prevodu glasi:

IMPERATOR CEZAR, BOŽANSKOG NERVE SIN, NERVA, TRAJAN AVGUST GERMANIK, VRHOVNI SVEŠTENIK, ZASTUPNIK NARODA PO ČETVRTI PUT, SAVLADAVŠI PLANINSKO I DUNAVSKO STENJE, SAGRADI OVAJ PUT.

Izgradnjom hidroelektrane Đerdap (1969.), rimski put je potopljen, a da bi Trajanova tabla bila sačuvana, odlučeno je da bude isečena i da se podigne 50 metara više. Vidljiva je samo sa Dunava.

https://www.mycity.rs/must-login.png - izvor

http://youtu.be/RBg7InEr4ts - video






Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16874
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Лепа тема. Сними и позориште. Надам се да ти је познато да је то, уствари, адаптирана зграда индустријске намене, пример ране међуратне српске индустријске архитектуре. Обрати пажњу на теретну рампу која је прављена за високе камионе тог времена. Неколико пута смо наступали у том позоришту. Та зграда свакако је пример културно-историјског споменика. Иначе, прилично смо се изненадили када смо на хинтербини видели импровизовану дрвену ''гаражу''. На наше упитне погледе добили смо одговор да је она ту направљена за клавир (!). Надам се да је уклоњена одатле јер је била сведочанство не само бриге за клавир, већ сазнања да неко може да уништи клавир у згради позоришта. Необично, али , ето, аутентично. Обично их закључавају , а за овај су направили и гаражу ... Хм, Владина посла...Smile



offline
  • Pridružio: 29 Nov 2012
  • Poruke: 366

Pozorište Timočke Krajine "Zoran Radmilović" Zaječar




Počeci pozorišnog života u Zaječaru datiraju od kraja XIX veka. U Zaječaru je još 1899. bilo nastanjeno putujuće pozorište Fotija Miličića, a bilo je i gostovanja drugih putujućih glumačkih trupa. Godine 1925. osnovano je Pozorište Timočke krajine, ali je ovaj pokušaj bio kratkog daha jer je nedostajalo uslova za njegov opstanak.

Nakon završetka Drugog svetskog rata amateri i ljubitelji pozorišne umetnosti obavili su značajan pionirski posao obnavljanja i preuređenja zgrade bivšeg esnafskog doma koji je za vreme borbi za oslobođenje Zaječara bio izgoreo. Tako je Zaječar dobio svoju stalnu pozorišnu scenu, koja ubrzo prerasta u profesionalno pozorište.

Pozorište je osnovano 1947. godine, a prva pozorišna predstava profesi-onalnog pozorišta u Zaječaru bila je premijera drame Jurija Mokreva "Žita cvetaju". Prvi upravnik Pozorišta Timočke krajine bio je Miodrag Milosavljević. Tokom 55 godina rada, Pozorište je brižljivo negovalo dramski repertoar, sastavljen podjednako od vrhunskih stranih i najznačajnijih domaćih tekstova klasične ali i moderne dramaturgije. Takodje, Pozorište je osvajalo i mnoge prestižne nagrade na festivalima teatarskog stvaralaštva širom Jugoslavije.

Negujući uspomenu na svog sugrađanina, glumca Zorana Radmilovića, Pozorište je 1990. godine dobilo ime "Zoran Radmilović". Zaječar se od 1998. godine uključuje u dodeljivanje nagrade "Zoran Radmilović", a od 1993. osniva se fondacija "Zoran Radmilović", i počinje održavanje pozorišne manifestacije "Dani Zorana Radmilovića".

Za proteklih 10 godina na "Danima Zorana Radmilovića" odigrano je preko 70 predstava najznačajnijih domaćih i stranih pozorišta.

http://www.toozajecar.co.rs/index.php?option=com_c.....;Itemid=23 - izvor






http://youtu.be/ocNwsWkDsmY


offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16874
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Hvala! Snimi onu rampu otpozadi, a kad budeš unutra, pogledaj malo bolje na sceni. Vide se ostaci industrijskih instalacija (vođice za flašencugove). Mislim da je i pre Esnafskog doma tu bila kožara...

offline
  • Pridružio: 29 Nov 2012
  • Poruke: 366

Napisano: 05 Jan 2013 21:18

Spomenik NIKOLI PAŠIĆU na Pašićevom trgu - nalazi se u Zaječaru, u ulici sa njegovim imenom.

Ovaj spomenik je otkriven 1995.godine, rad je vajara Dragana Nikolića.


Dopuna: 05 Jan 2013 23:05



VEŠALA - Spomenik borcima palim u NOR-u i žrtvama fašističkog terora.
Podignut na Kraljevici, Zaječar.

Otkriven je 1971.godine, rad Vladimira Veličkovića.
Spomenik je smešten u park-šumi Kraljevica, iznad grada u prelepoj prirodi.


Dopuna: 06 Jan 2013 17:33

ĆELE KULA - Spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je sagradila tadašnja Turska vlast od lobanja srpskih ratnika izginulih u bici na Čegru.

http://www.visitnis.com/cele-kula.html



Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.


Dopuna: 06 Jan 2013 20:18

Spomenik "Slomljena krila" - podignut u parku Šumarice u Kragujevcu.
Skulptura od belog betona podignuta je 1963.godine u spomen na đake i profesore odeljenja V/3 kragujevačke gimnazije, streljanih 21.oktobra 1941.godine.

Ovaj spomenik je delo akademskog vajara Miodraga Živkovića.

http://youtu.be/c9Znkqoca28




Dopuna: 06 Jan 2013 21:22

Spomen-muzej KUĆA BORE STANKOVIĆA u Vranju.



Ovo vredi pogledati kada krenete na jug.

http://youtu.be/ztB1MFti9bc




Dopuna: 07 Jan 2013 1:42

Spomenik "Četiri vere" - posvećen je svim izginulim ratnicima na teritoriji Čačka u Prvom svetskom ratu, a među njima i 65 vojnika češke nacionalnosti.

Spomenik je otkriven 23.septembra 1934.godine, uz prisustvo predstavnika poslanstva Engleske, Italije, Nemačke, Belgije, Bugarske, Francuske, Rumunije i Turske.Sadrži četiri različita amblema od granita - pravolsavni krst, katolički krst, islamski polumesec i jevrejsku šestokraku zvezdu.

"I ovaj spomenik podignut pre više od osam decenija, možda jedinstven u Evropi, rečito govori da su Srbi poštovali sve nacije i sve religije" - Antonije Đurić, pisac iz Čačka.

Dopuna: 07 Jan 2013 2:30

VODENICA u Zaječaru.
Nekada sam radio u ovoj staroj turskoj vodenici, bila je jedan od retkih etno-restorana u kojem su spremana stara balkanska jela.


Turska vodenica u Zaječaru mogla bi se naći na mapi turista iz zemlje i sveta nakon rekonstrukcije. Predviđeno je da ovo zdanje iz 18. veka, smešteno u centru grada na Timoku, dobije nove sadržaje.
Zgrada je građena od kamena, na četiri vode, sa četiri mlinska kamena, a unutrašnja konstrukcija je od hrastovih greda.
Turska vodenica u Zaječaru, jedan od retkih objekata koji je sačuvan iz turskog perioda, smeštena je u centru grada. Zna se da je, nakon oslobođenja Timočke krajine od Turaka za kupovinu vodenice bio zainteresovan knjaz Miloš, ali je sticajem okolnosti ona postala vlasništvo nekog Koste Nišlije. Po jednom izveštaju Despota Stefanovića, "člana Magistrata okružija crnorečkog", iz 1838. godine, vodenicu je od Koste Nišlije kupio Jeremija Zdravković.

http://youtu.be/uZL8shx72y0

Po popisu iz 1863. godine, pripadala je braći Nikoli i Jovanu Laloviću. Nasledili su je kao očevinu, ali nema podataka da li je kupljena od Jeremije Zdravkovića ili nekog potonjeg vlasnika. Od 1945. godine je postala društvena svojina i data je na korišćenje Narodnom muzeju u Zaječaru.

Vodenica je nakon Drugog svetskog rata konfiskovana od Vanje Lalovića, izvesno vreme je bila data na korišćenje preduzeću "Žitopromet", a odlukom Radničkog saveta tog preduzeća od 1954. godine preneta je Narodnom muzeju bez naknade. Rešenjem Republičkog zavoda za zaštitu spomenika iz 1959. godine stavljena je pod zaštitu.




Dopuna: 07 Jan 2013 10:44

GOLUBAČKA TVRĐAVA - sagrađena na visokoj steni iznad vode, imala je strategijski značaj u srednjem toku Dunava.Kao važno vojno utvrđenje oslobođena je od Turaka tek 1868.godine.




Голубачка тврђава се налази на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина и бедеми града прате конфигурацију терена. Девет масивних кула висине до 25 метара међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. До града се стизало мостом, преко воденог рова.
Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, потом Турака све до 1868. године.

Све куле су четвороугаоне, сем донжона који је у доњем делу полигоналан, а у горњем цилиндричан. Због свог облика назван је „шешир кула“. Облик кула указује да је град зидан у време борби хладним наоружањем. Проналаском и употребом ватреног оружја куле на западној страни добијају полигонална или цилиндрична, веома масивна ојачања чија је дебљина и до 2 m. Унутрашње куле су задржале квадратни облик. У исто време је дозидана и турска кула полигоналног облика, са отворима и галеријама за топове, који су постављени у две спратне етаже. Ни данас се не зна колико је тачно стара тврђава и ко је почео да је зида. Поуздано се једино може рећи да су прво утврђење у Голупцу крај Дунава изградили Римљани, у I веку нове ере. У тврђави је боравио римски цар Диоклецијан око 299. године нове ере, град су касније уништили Хуни, да би га Јустинијан поново обновио. У писаним историјским документима, тврђава се први пут помиње 1335. године, а од писаца га помиње нешто касније и Константин Филозоф. После Косовског боја, 1389. године, Голубачки град је пао у турске руке, а око њега су се дуго спорили и ратовали Угари у Турци. Голубац је ослобођен 1867. године, међу последњим градовима у Србији. Аустријски путописац Франц Каниц забележио је 1895. године да је место имало 293 кућа, 1.533 становника, а помиње се и црква Светог Николе, која је саграђена 1843. године. У археолошким истраживањима пронађено је преко стотину предмета од керамике, гвоздених алатки, секира, макља, будака, реза за затврање врата, копља која сведоче о богатој прошлости Голубачке тврђаве.

О постанку имена Голубац, према једној легенди, у главној Шешир кули, која доминира градом, била је заробљена византијска принцеза Јелена, која је да своју ссамоћу и тугу ублажила, гајила голубове, по чему је касније град добио име. Према другој легенди, у месту је живела лепа девојка по имену Голубана. Прича о њној лепоти стигле су и до турског паше. Доносио јој је свилу, бисере, не би ли удала за њега. Све дарове је девојка Голубана одбијала, па је паша наредио да се казни, тако што ју је везао за стену која је била у Дунаву. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стени. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да је због тога град добио садашњи назив.

http://www.npdjerdap.org/kultura/golubacka-tvrdjava/




http://youtu.be/biIPOy0a5V4

Dopuna: 07 Jan 2013 11:33

GURGUSOVAČKA KULA - poznata kao zloglasni zatvor, nazvana "srpskom bastiljom", nalazi se u Knjaževcu (Gurgusovcu).Danas se među zidinama stare kule održavaju razne kulturne manifestacije i koncerti.



Na rečnoj terasi, iznad zgrade Skupštine opštine je četvorougaona zgrada, duga oko 13 m, široka 10,5 m, opasana kamenim zidom. To je Gurgusovačka kula sa čije se terase pruža lep pogled na grad. Krajem XVIII veka Turci su na mestu Gurgusovačke kule izgradili naselje ograđeno palisadom i zaštićeno dubokim rovom. U njemu je boravila posada od oko 100 Turaka. Izgleda da je ustavobraniteljski režim oko 1842. godine utvrđenu građevinu, zaostalu od Turaka, prepravio u kulu koja se sastojala od prizemlja i dva sprata. Ta građevina je uskoro postala tamnica za istaknute ličnosti svrgnute dinastije Obrenović. Visoka, opasana kamenim zidom, na položaju koji je dominirao gradom, sa jezivim pričama o patnjama njenih osuđenika, ona je postala simbol čitavog kraja. 1844. godine u kulu su dovedena 42 politička sužnja. Osuđenici, sa okovima na nogama teškim 20 kg, sabijeni u prostorije bez vatre sa gustim rešetkama na malim prozorima, ležali su na zemlji preko malo slame i umirali od hladnoće, gladi, rana od okova i opštih nehigijenskih uslova. Zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića i ustavobranitelje, narodna skupština je pozvala Miloša Obrenovića iz Vlaške na presto. Na putu za Beograd knez Miloš je svratio u Gurgusovac, 17. januara 1859. godine, gde ga je narod svečano dočekao. Knez zapovedi da se kula zapali i sruši, što je narod jedva dočekao. Od tada, u znak sećanja na ovaj događaj i dolazak kneza Miloša, Gurgusovac je prozvan Knjaževac.
Izvod teksta Turističke Organizacije Opštine Knjaževac

Dopuna: 07 Jan 2013 16:50

Spomenik HAJDUK VELJKO - na Trgu Stevana Mokranjca u Negotinu.Otkriven 1983.godine, povodom obeležavanja 170 godina pogibije junaka iz Prvog srpskog ustanka Hajduk Veljka Petrovića.

Autor je Nebojša Mitrić.

Spomenik HAJDUK VELJKO - u selu Lenovac, rodnom mestu Veljka Petrovića.Nalazi se 15 km od Zaječara.

U Lenovcu se održava manifestacija "Hajduk Veljkovi dani".

http://www.hajdukveljko.com/index.htm
http://youtu.be/M-49UCNE2Xw

Spomenik HAJDUK VELJKO - u Zaječaru, nalazi se na ulazu u uži centar grada iz pravca Negotina.




Dopuna: 08 Jan 2013 0:22

NIŠ - Spomenik oslobodiocima Niša, obeležava razdoblje oslobodilačkih ratova protiv Turaka, Bugara i Nemaca. Nalazi se u centru grada, na Trgu kralja Milana.



http://www.visitnis.com/spomenik-oslobodiocima-nisa.html



Delo je Antona Augustinčića.

Dopuna: 08 Jan 2013 0:46

SOKOGRAD - srednjevekovni grad smešten na 2 km istočno od Sokobanje.


Sokograd je sagradjen u vreme vladavine Rimskog cara Justinijana u periodu izmedju I i VI veka nove ere. Sokograd je u to vreme služio za odbranu od Avara i Slovena. Stari grad se pominje i u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja Bogumila kada je prvi put razaran. Obnovljen je ostao u sastavu srednjevekovne Srbije. Prvi zapis o njemu potiče iz 1413. godine, iz vremena kad je posle kosovskog boja despot Stefan Lazarević pokušavao da oružjem, potkupljivanjem i svakojakim pregovaračkim veštinama s nimalo naivnim Turcima – Srbiji produži život. Ovaj drevni grad pao je u ruke Turaka 1459. godine, kada ga je Bajazitov sin Musa Kesadžija sa svojim nedelnicima razorio i kad je i Srbija prestala da postoji kao država. Za Sokograd se vežu mnoštvo legendi i priča, ali u narodu je ostala priča o devojci Lepterija koja je bila kći neimenovanog vladara Sokograda i Župana, sina gospodara Vrmdžanskog grada. Naime, Župan se zagledao u Lepteriju i dogovorio se sa njom da sa svojom družinom dodje po nju u podnožju Sokograda da bi je odve kod sebe u Vrmdžanski grad kako bi se njome oženio. Kada je Župan došao po Lepteriju i poveo je sa sobom, Lepterijin otac je primetio da je Lepterija nestala, on je poslao svoje vojnike po nju i naredio da ako je nadju i da je ubiju. Na današnjem mestu i izletištu zvanom Lepterija su je vojnici sustigli i tu je ubili tako da je to mesto po ovoj legendi i dobilo naziv, a Župan od tuge i bola za svojom dragom je skočio u najdublji vir i udavio se, a to mesto se danas zove plaža Župan.
Danas su i Sokograd i izletište Lepterija najposećenija u okolini Sokobanje.
http://www.soko-banja.info/turizam/sokograd


http://youtu.be/FVYo2UVR_Bs

Dopuna: 09 Jan 2013 21:09

Kuća i spomenik STEVANA STOJANOVIĆA MOKRANJCA




Kuća istaknutog kompozitora Stevana Mokranjca u Negotinu nastala je sredinom XIX veka. U njoj se 1856. godine rodio Stevan Mokranjac. Kuća se odlikuje skromnijim karakteristikama tradicionalne balkanske varoške stambene kuće. U prizemnom delu prvobitno je bio smešten podrum ozidan kamenom, dok je spratni deo, namenjen stanovanju, sagrađen u bondručnom konstruktivnom sistemu, a sačinjavale su ga dve sobe i kuhinja. Krov kuće je dvoslivan i pokriven ćeramidom. Kuća je 1964. adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja, tako da su podrumske prostorije uređene za manje muzičke koncerte. Prostorije na spratu su muzeološki opremljene i sadrže veći deo zaostavštine u muzičkim instrumentima i drugim predmetima koji su pripadali Stevanu Mokranjcu. Veći radovi na uređenju kompleksa oko Mokranjčeve kuće u Negotinu izvedeni su 1980. Kuća je proglašena spomenikom kulture od velikog značaja.

http://www.zaprokul.org.rs/okruzi/borski/kulturna-dobra-3.html - izvor





Spomenik je otkriven 1980.godine, a autor je Nebojša Mitrić.

http://youtu.be/5PnqTW5WyZE - 47."Mokranjčevi dani"

Dopuna: 11 Jan 2013 19:51

SMEDEREVSKA TVRĐAVA - utvrđeni srednjevekovni grad.


Smederevsku tvrđavu, kao upravno, vojno, privredno kulturno i crkveno sedište srpske Despotovine, podigao je Despot Đurađ Branković, sestrić despota Stefana Lazarevića. Sagrađena je u periodu od 1428-1439 godine.
Svojim položajem na ušću reke Jezave u Dunav, zauzima površinu od približno 11 hektara, ima oblik nepravilnog trougla i sastoji se iz dva dela - Velikog grada i Malog grada.
Prvo je podignut Mali grad gde je smeštena rezidencija Despota Đurđa, zgrada za porodicu, pratnju i stražu, kao i biblioteka i kovnica novca. Izgradnja Malog grada trajala je samo dve godine!
Najreprezentativniji deo Malog grada bila je Velika sala za prijeme – Sala magna audientia, ukrašena sa tri gotičke i jednom romaničkom biforom - prozorima isklesanim u kamenu, jedinstvenim primerom u izgradnji srednjovekovnih gradova u Srbiji.
Po završetku izgradnje Malog grada, izgrađen je i Veliki grad Smederevske tvrđave oko 1439.godine. Pri tom je dozidano još 19 kula sa bedemima, a sa kopnene strane prokopan je rov koji je spajao reke Dunav i Jezavu. Na taj način Tvrđava je okružena sa svih strana vodom i kao takva se svrstavala u vodeni tip utvrđenja. U Velikom gradu Smederevske tvrđave nalazili su se vojni logori i živelo je lokalno stanovništvo.

Smederevski grad definitivno pada u turske ruke 1459.godine, a time i srpska srednjevekovna država.

http://www.toosd.com/stranica/140/Smederevska-tvr%C4%91ava - izvor






http://youtu.be/gDSqd4m8kR0 - video

Dopuna: 11 Jan 2013 23:16

Pokušavam već godinama unazad da ljudima skrenem pažnju, bar u mom gradu, na spomenike i kulturno-istorijske zgrade od nacionalnog značaja.Par puta sam bio u situaciji da sam bio prinuđen da neke od njih očistim.Jednostavno ako vas ne zanimaju da nešto naučite o njima, da ih poštujete ili bar da ispoštujete ljude koji su ih pravili, nemojte ih lomiti i nemojte šarati po njima.Imam gomilu svojih fotografija koje nisu upotrebljive upravo iz navedenih razloga.Sve to obeležava jedan deo nečijeg života, istorije, kulture...ostavite ih da ostanu nekim generacijama koje će ih možda više ceniti od nas.Hvala.

Dopuna: 12 Jan 2013 19:26

NIŠKA TVRĐAVA - gradsko utvrđenje u centru Niša na desnoj obali Nišave.


Niška tvrđava, smeštena na obali reke Nišave, u centru grada, predstavlja jedno od najlepših i najočuvanjih zdanja turske vojne arhitekture na srednjem Balkanu. Od strane Rimljana preko Vizantinaca, Slovena, Bugara i Srba rušena je i obnavljana više puta, da bi svoj konačni izgled dobila 1723. godine, kada su je podigli Turci na kraju svoje vladavine ovim prostorima. Za njenu izgradnju angažovano je preko 40 kamenorezaca iz Carigrada i oko 400 zidara iz Niša i okoline. Kamen je donošen iz obližnjih sela, a pred kraj izgradnje, budući da se sa izgradnjom žurilo kako bi se što pre obezbedio ovaj važan strateški položaj, kao dodatni građevinski materijal korišćeno je i sve ostalo što je nađeno u Tvrđavi: nadgrobni spomenici, stubovi i brojni arhitektonski delovi rimskog i vizantijskog utvrđenja.

Izgrađena je na prostoru od preko 22 hektara, sa bedemima koji su dugački 2100 metara, zidinama visokim 8 m, prosečne širine 3 m. Sa spoljne strane Tvrđava je bila okružena rovom ispunjenim vodom, čiji je severni deo sačuvan i danas. Osim dobro očuvanih masivnih kamenih zidina i kapija, u Tvrđavi možete pogledati i brojne ostatke burne niške istorije:

Jedan od najstarijih ostataka je zbirka nadgrobnih spomenika (Lapidarijum, I – IV vek). Zbirka je smeštena preko puta zgrade Istorijskog arhiva i sastoji se od 41 nadgrobnog spomenika pronađenih u Tvrđavi, ali i na području Jelašnice, Svrljiga i Knjaževca.

Antička ulica u blizini Lapidarijuma kao i ostaci rimskih termi levo od ulaznog platoa i ranovizantijske ulice u Tvrđavi (pored Bali-begove džamije) potiču iz perioda vladavine Rimljana i vizantijske obnove grada od V do VI veka.

Hamam, predivno tursko kupatilo predstavlja najstariji sačuvan objekat iz perioda turske vladavine na prostoru Niša i jedan je od retkih, u potpunosti očuvanih objekata ovog tipa. Kupatilo je izgrađeno uz Stambol kapiju 1498. godine kao zadužbina Mehmed bega. Sazidano je od opeke i kamena kao jednostruko tursko kupatilo, namenjeno ili samo ženskom ili samo muškom stanovništvu. Voda je do hamama stizala iz Nišave uz pomoć drvenog vitla, da bi glinenim cevima bila dovođena do rezervoara u hamamu gde je filtrirana i jednim delom zagrevana.

Arsenal, skladište oružja i municije koje se nalazi desno od ulaza kod Stambol kapije, korišćeno je, osim za skladištenje, i za popravku i izradu vojnih materijala. Prema turskom natpisu na ploči kod ulaznih vrata saznajemo da je arsenal izgrađen u vreme sultana Abdul Medžida 1857. godine. Od 1972. godine kada je restauriran ovaj prostor se koristi kao galerija.

Bali begova džamija, nalazi se u centralnom delu Tvrđave, sa desne strane glavne staze koja vodi od ulaza. Pominje se prvi put u popisnom turskom defteru iz 1521-1523. godine, kada je i nastala. Popisana je kao mesdžid (mala turska bogomolja bez minareta). Zadužbina je Bali bega iz Jedrena, visokog turskog činovnika. U njoj je 1868. godine niški Abdurahman paša smestio i tursku biblioteku, dogradnjom dve prostorije uz severni zid objekta, na mestu gde je sad ulazni trem džamije. Danas se prostor džamije koristi kao umetnička galerija «Salon 77».

Barutane, vojni objekti predviđeni za smeštaj baruta i municije. Očuvano ih je 5, od kojih su 4 raspoređene duž severnog bedema, a jedna manja nalazi se u istočnom delu Tvrđave. Unutrašnji pravougaoni prostor ozidan je masivnim zidom, debljine preko 1 metra, koji je služio za smeštaj baruta i municije, dok je okolni uzani hodnik korišćen za vojnike u slučaju napada. Oni su, kroz 12 uzanih otvora u zidovima (puškarnice), mogli da pucaju i brane objekat. Barutane su izgrađene posle 1723. godine kada je završena izgradnja Tvrđave i jedini su objekti ove vrste sačuvani u Srbiji.

Spomenik knezu Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša (1878. godine), nalazi se na levoj strani od glavne ulazne staze, na prostoru omeđenom stubovima povezanim lancima. Na vrhu ovih stubova postavljene su metalne kugle, koje su korišćene kao topovska đulad prilikom oslobođenja Niša. Ovaj spomenik u obliku puščanog metka izradio je italijanski majstor Vićenco Kaliterna (autor i čuvene niške Čairske česme) 1902. godine povodom 25 godina od oslobođenja Niša od Turaka i prve godišnjice smrti kneza Milana Obrenovića.

Zgrada zatvora, hapsana, sačuvana je u istočnom delu Tvrđave u kojem su bile smeštene administrativne i vojne zgrade. Zatvor je izgrađen 1860. godine i imao je i prostorije za mučenje. I posle oslobođenja od Turaka ova zgrada korišćena je za iste namene.

Zgrada Istorijskog arhiva, smeštena je u severozapadnom delu Tvrđave i jedini je vojni objekat izgrađen u Tvrđavi nakon oslobođenja od Turaka (1890. godine). Tokom narednih godina imala je različite namene: Kartografsko odeljenje srpske vojske, Prva podoficirska artiljerijska škola, bugarski zatvor tokom I svetskog rata, a od 1959. godine proglašena je spomenikom kulture i koristi se kao Istorijski arhiv. Po veličini i bogatstvu istorijske građe koju čuva odmah je iza Beogradskog arhiva.

http://www.visitnis.com/tvrdjava.html - izvor




Dopuna: 14 Jan 2013 0:38

SOKOBANJA
Galerija-"Legat Miluna Mitrovića" otvorena je 28 juna 2001. god. na inicijativu sokobanjskog akademskog slikara Miluna Mitrovića, koji je tom prilikom Sokobanji poklonio oko 150 slika. Milun Mitrović je i jedan od osnivača umetničke kolonije "Sokograd", koja svake godine okuplja eminentne umetnike i obogaćuje zbirku galerije.



Miloševa česma
Neposredno pored arheloškog lokaliteta Trebič nalazi se česma Knjaza Miloša Obrenovića. Podignuta je 1860. godine. Više puta je obnovljana, ali je ipak zadržala svoj autentični oblik. Zahvaljujući blagotvornoj sokobanjskoj lekovitoj vodi, Knjaz Miloš Obrenović je bitno popravio svoje zdravlje. Zato je dao nalog da se na ulazu u Banju izgradi spomen česma.

http://sokobanja.rs/sr/kulturno-istorijski-spomenici-/tekst

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 598 korisnika na forumu :: 49 registrovanih, 5 sakrivenih i 544 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, aramis s, BlackPhantom, Boris902, Davor Kondic, djordje92sm, Dok, dragoljub11987, drdoca, Dusko Nikolin, Dzoni Stek, Eyes Wide Shut, Faki-Valjevo, felixTT, FOX2, goxin, ILGromovnik, ivance95, ivica976, j22, jovan.krcmar, Koca Popovic, Kubovac, Lošmi, ltcolonel, Macak_u_čizmama, matorigile, Mercury, Milos1977, Mlav, nedeljkovici, NikolaGTR, nuke92, panticstefan53, pein, perko91, rkekoke, rovac, royst33, sasakrajina, skvara, SsssssNOVI, timke, Toni, USSVoyager, vatrogasac2, VJ