Kviz: opšta kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, karakterni liče...Može dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što bi rek'o Niče.

Nisu bili apostoli...
Dvanaest ih ipak beše,
složnih da bit umetnosti
u Pokretu svom razreše.

Ko su oni, "grupno posmatrano"?

Dopuna: 19 Nov 2008 9:45

Ovdašnji. A moguće da je slično pitanje već bilo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sada ću da lupim i da ostanem živa (nadam se).

Grupa jedanaestorice možda si se zabrojao
A postoji i grupa "Dvanaestorica" ali ne znam mnogo o njima, iz '30-ih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Pokret" (odnosno grupa) iz pitanja je nastao malo kasnije, u odnosu na Grupu Jedanaestorice, a upravo zbog pomenute grupe imao je, osim opštepoznatog, i drugi, "neformalni" naziv.
Kad brojim, ja tačno brojim, bre! Neću sumnje u moj(u) (u)račun(ljivost), bre!

Dopuna: 20 Nov 2008 9:00

Ljudi, valjda znate da sam se šalio? Nije se valjda neko uvredio zbog onog satiričnog "bre"?
Obično se prvi kontakt budućih članova uzima i kao vreme osnivanja "grupe". Faktički, tek akcijama, izložbama i tekstovima pet godina posle prvog kontakta, formirano je jezgro i utvrđeni ciljevi "grupe".
Doduše, onaj "apostolski" broj članova u nekim izvorima je uvećan za jedan, ali "neformalni naziv" upućuje da je ipak reč o broju 12.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da nije Mediala?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste Mediala!
Doduše, kada se iščita osnovni tekst sa Vikipedije, ispada da je članova ovog "pokreta" bilo 13.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B0
A ovde se daje taj nezvanični naziv "avangradni pokret dvanaestorice":
http://sr.wikipedia.org/wiki/Mediala_-_kob_dva_merila

Zapazio sam da se kao "trinaesti" u osnovnom tekstu pojavljuje Uroš Tošković, jedan od osnivača društva prijatelja "Baltazar". Jelkica7, ako imaš adekvatna saznanja, zamolio bih te da ovo podrobnije objasniš.

Jelkica7, izvoli!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uf, ja nisam znala za taj nezvanični naziv. A članove nikako da pofatam, ko kada gde. Ovde je tekst Irine Subotić o grupi:
http://www.rastko.org.rs/likovne/clio/isubotic-arkadia.html#mediala
Irina Subotić ::Prvi zabeleženi datum je 15. novembar 1957, ali se događaji te godine, pa i prethodnih, ređaju retrogradno, sve do prvih značajnih datuma, sećanja na godine 1953-1954, kada su društvo, bezimeno i neformalno, činili Uroš Tošković, Dado Đurić, Siniša Vuković, Leonid Šejka, Tupa (Vukota Vukotić), Peđa Ristić, redom koji je naznačen na 9. strani URK-a
(...)
Zajednička ličnost bio je Gligor Bakoč, rod kasnije rođenoj "kreaturi đubrišta", Baltazaru3, koji je označavan sa a, b, g , u zavisnosti od mesta na kome se sreće, funkcije koju obavlja, posla kojim se bavi; bila je to "uslovna oznaka koju je dao klasifikator Šejka", stoji na 2. strani URK-a, oznaka koja je darovala ime i društvu, budućoj Mediali. Prvi sastanak prijatelja Baltazar održan je 28. septembra 1957, u ulici Vojislava Ilića, gde je stanovao Šejka. Gosti su mu bili Glavurtić i Kontić, "istraživač" koga Glavurtić u tekstu Godine4 opisuje kao "mladića elegantne pojave, sa cvetom u zapućku, pozni izdanak već sasvim iščezlog dendizma", koji je "slikao lepe slike, i bio sasvim na suprotnoj strani onog užasa, strave, namerno i svesno ružnog u delu, koje je sistematski unosio u jednu plodnu klimu neobični genij Uroša Toškovića".
Ješa Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti ::Javiće se osobine koje se kreću između dendizma i boemije, dolaziće do prerušavanja uobičajenih izgleda, izgledaće kao da izazivaju, čak i sablažnjavaju okolinu, koristiće se pseudonimima i dvostrukim imenima, jednom rečju, nefunkcionalno će suprotstaviti urednom, pragmatičnom, pokornom, čemu je kao obavezi težila većina u društvu jednosmerne političke i ideološke hegemonije. Simptomatično je to što su neposredno pre osnivanja Mediale Šejka i Olja Ivanjicki sebe nazivali "prijateljima Baltazara" pod čijim su izmišljenim imenom, kako svedoči Irina Subotić, "označavali jednog nepoznatog beskućnika koji je lutao gradom sa svojom boščom u ruci i čini im se kao pravi, iskonski, neopterećen čovek - simbol čoveka."
(....)
No najbliži neposredni izvor ikonografije Mediale najpre je moguće tražiti u autohtonoj pojavi Dada Đurića i Uroša Toškovića, koji se u hronikama ove grupe navode kao njeni usputni članovi (što su i bili ako se sudi po trajanju učešća i po teorijskim doprinosima), ali koji su, zapravo, po vremenu nastanka i posebno po vrednosti i sugestivnosti rada neosporni začetnici i najraniji tvorci one tipologije prizora i figure koja će kasnije, uz pojedinačne transformacije, prevladavati kod gotovo svih pripadnika Mediale


Pitanje:
Jedan od članova Mediale, poznat po slikanju balvana, poručio je drugoj beogradskoj umetničkoj grupi da će ih pojesti za doručak. O kojoj rivalskoj grupi Mediale je reč?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milić Stanković, čuveni Milić od Mačve, obećao je enformelistima, apstraktnim slikarima, da će ih pojesti za doručak.
Jednu svoju sliku, kojom se obračunava sa enformelistima, nazvao je "Vampirska svetkovina na Zvezdari ili, enformelisti, poješću vas za doručak”.
Mislim da mu je Mića Popović nešto odgovorio, tim povodom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste, Stanković je bio g(l)adan.
O Mediali i enformelu se uglavnom govori kao o suprotstavljenim konceptima, no:
Lazar Trifunović ::Kao reakcija na estetizam i tradicionalizam nikle su u srpskom slikarstvu dve pojave: Mediala i enformel - prva je pokušala da stvori totalno slikarstvo i obnovi klasičnu tradiciju renesanse, druga da razori klasičnu sliku i afirmiše filozofiju beznađa i poetiku apsurda. S tom oštrom polarizacijom proširile su se granice istraživanja u Beogradu i cela situacija u umetnosti se preokrenula.
Različitih izražajnih jezika, osećali su otpor prema istom, tada vladajućem, modernizmu, otuda se može govoriti i o njihovoj bliskosti.

Nemoj nas pojesti tuzor, mi smo dobri.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neću, trenutno krckam kikiriki, u uzaludnoj nadi da ću tako smanjiti broj cigareta.

Razmišljao sam nedavno: Zašto se kaže "lep-lepa-lepo kao upis"? Nekako mi ne leži tumačenje, u smislu "lep/a/o kao nacrtan/a/o, odnosno naslikan/a/o". Kad god mi nešto ne leži, ja ne ležem, nego istražujem. I nešto sam, kao, "iščačkao", ali nemam direktnu potvrdu. Nešto iz mitologije.
Zahtevam li previše, ako zatražim da i vi nađete "to nešto" u personifikovanom obličju, pa da uporedimo nalaze?
(Napomena - neće biti priznati kao tačni odgovori: da/ne/ne znam/možda i slično).

Dopuna: 21 Nov 2008 22:06

Ima neke veze sa Hiperborejom...