offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Uf, ja nisam znala za taj nezvanični naziv. A članove nikako da pofatam, ko kada gde. Ovde je tekst Irine Subotić o grupi:
http://www.rastko.org.rs/likovne/clio/isubotic-arkadia.html#mediala
Irina Subotić ::Prvi zabeleženi datum je 15. novembar 1957, ali se događaji te godine, pa i prethodnih, ređaju retrogradno, sve do prvih značajnih datuma, sećanja na godine 1953-1954, kada su društvo, bezimeno i neformalno, činili Uroš Tošković, Dado Đurić, Siniša Vuković, Leonid Šejka, Tupa (Vukota Vukotić), Peđa Ristić, redom koji je naznačen na 9. strani URK-a
(...)
Zajednička ličnost bio je Gligor Bakoč, rod kasnije rođenoj "kreaturi đubrišta", Baltazaru3, koji je označavan sa a, b, g , u zavisnosti od mesta na kome se sreće, funkcije koju obavlja, posla kojim se bavi; bila je to "uslovna oznaka koju je dao klasifikator Šejka", stoji na 2. strani URK-a, oznaka koja je darovala ime i društvu, budućoj Mediali. Prvi sastanak prijatelja Baltazar održan je 28. septembra 1957, u ulici Vojislava Ilića, gde je stanovao Šejka. Gosti su mu bili Glavurtić i Kontić, "istraživač" koga Glavurtić u tekstu Godine4 opisuje kao "mladića elegantne pojave, sa cvetom u zapućku, pozni izdanak već sasvim iščezlog dendizma", koji je "slikao lepe slike, i bio sasvim na suprotnoj strani onog užasa, strave, namerno i svesno ružnog u delu, koje je sistematski unosio u jednu plodnu klimu neobični genij Uroša Toškovića".
Ješa Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti ::Javiće se osobine koje se kreću između dendizma i boemije, dolaziće do prerušavanja uobičajenih izgleda, izgledaće kao da izazivaju, čak i sablažnjavaju okolinu, koristiće se pseudonimima i dvostrukim imenima, jednom rečju, nefunkcionalno će suprotstaviti urednom, pragmatičnom, pokornom, čemu je kao obavezi težila većina u društvu jednosmerne političke i ideološke hegemonije. Simptomatično je to što su neposredno pre osnivanja Mediale Šejka i Olja Ivanjicki sebe nazivali "prijateljima Baltazara" pod čijim su izmišljenim imenom, kako svedoči Irina Subotić, "označavali jednog nepoznatog beskućnika koji je lutao gradom sa svojom boščom u ruci i čini im se kao pravi, iskonski, neopterećen čovek - simbol čoveka."
(....)
No najbliži neposredni izvor ikonografije Mediale najpre je moguće tražiti u autohtonoj pojavi Dada Đurića i Uroša Toškovića, koji se u hronikama ove grupe navode kao njeni usputni članovi (što su i bili ako se sudi po trajanju učešća i po teorijskim doprinosima), ali koji su, zapravo, po vremenu nastanka i posebno po vrednosti i sugestivnosti rada neosporni začetnici i najraniji tvorci one tipologije prizora i figure koja će kasnije, uz pojedinačne transformacije, prevladavati kod gotovo svih pripadnika Mediale
Pitanje:
Jedan od članova Mediale, poznat po slikanju balvana, poručio je drugoj beogradskoj umetničkoj grupi da će ih pojesti za doručak. O kojoj rivalskoj grupi Mediale je reč?
|
možda si se zabrojao 
Neću sumnje u moj(u) (u)račun(ljivost), bre! 
