Kod Roma, postoji Čokano.
Nešto kao vampir, koga se plaše.
Dik, dik Čokano...i hvataju maglu..
Negde pročitah, davno, mislim da je isto njihovo verovanje okrenuta metla sa drškom na dole..Da tako štiti kuću od negativnog i donosi sreću...
Inače u vezi same metle ima dosta toga zanimljivog iz narodnih predanja.
A Baba Roga kojom su plašili decu, i dečije pesmice u kojima je glavni akter. Slična veštici.
Ili kad nekom kažu Karakondžulo, ili izgledaš kao Akrep, ili Avet...
Sledeće iz biblioteke obavezno uzimam Čajkanovića, podseti mi Bane san...
natrix ::
Inače u vezi same metle ima dosta toga zanimljivog iz narodnih predanja...
У рукама мандушића Вука,убојита је свака пушка...
А у рукама баба Вукосаве(моје бабе) убојита је свака метла...
За божић,она порани и дође са метлом,запрети мени маломе"Хоћеш да будеш добар и миран?"
А ја одговарам"Ој божићу,да будем добар,научићу"
Деда је за то време,био код јабуке,која није нешто рађала.Он претећи замахне секиром према јабуци и каже"роди ове године,да нас не би грејала следеће зиме".Тако више пута и онда је брише сламом.Што?То не знам.Ишао је и код пчела,да им баје.И док је он све те године тако радио,меда је било у кући на претек.
Ima efekat kao tanki prut..
Letnji raspust, a bilo nas je po selima puno dece,-samo nas šutnu na selo i zaborave na nas, baba je imala u džepiću na kecelji tajno -oružje-, pertlu tanku - od cipela, sa onim plastičnim na krajevima, onda kad preteramo, sa nestašlucima, izvadi pertlu pojuri nas i švicne, po nogama il rukama isto kao i od tankog pruta ostanu štrafte..
Preključe, u drugoj temi
tri rio je pitala- da li smo nekad pali sa kruške..
Veštice
Čarobnice
o njima bi mogla i posebna tema, jer o njima ima dosta materijala..
bića iz mitologije, bajki, predanja, likovi iz fantastike, epske fantastike, filmova, i crtanih filmova...
žene koje imaju natprirodne moći, koje se bave vradžbinama, bajanjem, čarobnim napitcima. Vešta žena.
Najčešće ružnjikave u prikazima, obučene u crne haljine, sa šeširom širokog oboda, i špicastim, pakosno se smeju, jašu na metli..
Simbol zle žene, mada veštice mogu biti i dobre-bele veštice.
Postojao je i lov na veštice, spaljivane su na lomači,
U svakodnevnom životu vešticom nazivamo žene koje su zle, podmukle, lukave, loše, pakosne, al i one koje su inteligentne, intuitivne, energične...
O vešticama:
https://pasaz.rs/vestice-u-srpskim-predanjima-o-motovilo-se-nastapale/
Између Слатине, Парлога и Клиновца, у лаповачком атару, на путу за Марковац, на некадашњем Цариградском друму, налази се Куцин брег, на коме су Лаповчани виђали разне утваре, попут невесте, санђама, дрекаваца и других авети и још увек, с колена на колено, преносе приче о страшним сусретима, каже Живота Денић, скулптор из Лапова.
Владимир Којанић,је један од многих који се бави митовима и легендама овога краја.
- Питао сам свештенике и монахе зашто не могу да видим санђаме, дрекавце, виле, а они су ми рекли да сам рођен на Светог Варнаву, па ми се сатана тешко приближава. Зато их не виђају ни остали људи који су рођени на неки светац и који су крштени на време. Некрштени, они који су рођени у суботу и баксузи, доживљавају тешке повреде, саобраћајне несреће по лепом времену - вели Којанић.
Ко су "дрекавци" и шта се догодило деди Јеремији?
Дрекавци су деца која су умрла некрштена. Појављју се на местима великих покоља или трагедија, где свештеник није опојао. Најчешће су црна, имају главу детета, тело мајмуна и непрестано скачу. Човек из Марковца причао му је да су дрекавци раније код Куциног брега нападали људе који су терали свиње на вашар, а Радисав Пауновић му је испричао шта се 1928. године догодило његовом деди Јеремији.- Док се коњском запрегом, којом је превозио брашно, код Куциног брега стигао је у глуво доба ноћи. Коњи су се узнемирили, почели да шене, да се отимају. Јеремија их је смиривао и терао да крену даље, али они су били све узнемиренији.
У једном тренутку Јеремија је угледао мало, црно, длакаво створење налик детету, које се кретало веома брзо и које је испуштало чудне звуке. То створење га је напало, вукло кроз трње, јахало и гребло све док нису први петлови запевали. Тада је нестало, а коњи су се смирили.Преплашен, сав подеран и модар, Јеремија је кренуо ка својој кући. Испричао је укућанима шта му се догодило, а ујутру је позвао и свештеника да и њему исприча. Свештеник му је потврдио да је од многих људи чуо исту причу. Исту причу казивали су ми и Света Милојевић и Мића Банковић - сећа се Којанић.
https://www.magazin.novosti.rs/scc/vest/drekavci-i.....ra/1402041
