Mitologija i epska fantastika

4

Mitologija i epska fantastika

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1249
  • Gde živiš: Karlmarksland

Водени дух и његове замке

Водени дух је кепец, висине до једног метра. У потпуности подсећа на визију Снежаниних патуљака, јер га красе надувени образи, дуга брада до појаса и црвени округао нос. Да ипак није изашао из света анимираног филма види се по његовим ушима и ногама које су као код коза, и по рогу на врху чела. Водених духова има тачно сто. Предводи их Тартор.
Остали 99 су његови помоћници. Тартор носи бич, којим кажњава себи потчињене и хвата дављенике, одвлачећи их на дно. Али уз себе увек има и бубањ којим објављује новости и призива их на њихову годишњу славу, коју народ назива и Ђавољи дан. Људи су га се очигледно од вајкада бојали, па како је за Влахе карактеристично да никад не изговарају име онога чега се плаше, назив Тартор је до данас скоро заборављен. Сада га радије зову драк, што значи ђаво. Име, међутим, није променило веровање. Још се прича да Тартор у свим водама има подземни стаклени храм и да је сваки утопљеник његова жртва.

Кажу да Тартор уколико своју жртву и не узме одмах, позове је три пута током ноћи и убрзо је за три дана поново примами. Они који се позиву не одазову избегну инструкције где и када треба доћи. А има и других, додуше ретких, који својим мислима или чиновима успеју да га умилостиве и остану живи. Такви међутим, тврде влашке врачаре, падају под његову власт и још му дуго служе. Њих често прати срећа која се некада прекида изненадом трагедијом или великом штетом у кући. Водени дух, као и Мума Падури, може да мења облик. Народ тврди да се он појављује и као дете које плаче. У том облику зову га Драк. Случајни пролазник који га сретне, жели да му помогне, иде за њим све до прве воде и тамо се удави. Водени дух је најактивнији у јулу. Стари Власи плашили су се и огледања у поток или дужег боравка на обали. Безбедност од воде код Влаха осећају само они који су рођени у суботу, јер се верује да је то дан када Тартор одмара и људи га баш и не занимају.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 223
  • Gde živiš: BG

Ту се брчка и колега Кемза.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B7%D0%B0

Читао сам у неком зборнику мало опширнији чланак, али после неких 40 годиница не могу да се сетим извора.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1249
  • Gde živiš: Karlmarksland

Лапот
У нас постоји предање,о убијању родитеља – лапот. Да буде несрећа већа,тај мит је попримио такве размере,да ће ускоро постати део наше прошлости.
Ради се о убијању старих родитеља,који представљају терет за кућу, а до данашњих дана није разјашњено да ли је овај обичај икада заиста постојао или преставља део митова.

Лапот је био ритуални чин који се негде обављао јавно, наочиглед целе заједнице, а онај који је ишао на погубљење, се веселио путу на онај свет. У овом чину џелати су били њихова деца!Негде су родитеље водили на скровито место и тамо обављали егзекуцију.
Суштина овог обичаја састојала се у убеђењу да човека одређује његов рад, а пошто старији нису више могли да допринесу,њихова судбина је била запечаћена.

Још кад поједини идиоти у новинама напишу,да су Срби масовно убијали родитеље...

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 223
  • Gde živiš: BG

Општи случај са било којом људском заједницом угроженог опстанка!
Стари, на измаку живота а слабе користи за породицу, клан, уступају живот младима, будућност има предност.
Својевремено сам морао управо лапотом да објашњавам "сурове" поступке јапанских сељака у филму "Балада о Нарајами" ( Шохеи Имамура, 1983, Златна палма и још неколико награда ).
Старце односе на планину, а бака-јунакиња сама себи избија зубе да убрза поступак. Срећна је што управо почињу снегови, неће дуго...

Теренски испитивачи антрополошких и етнографских наука имају на листи и питање "Да ли су овде некада убијали старце, прича ли се?".
Ублажена верзија: правим корито за деду, није више за оброке међ' људима, док синчић тражи да гледа- ваља и њему знање кад дође час да прави оцу!


Јапанска бајка (пре легенда ), прича о владару гадљивом на старчад коју су склањали на удаљено острво или чак убијали. Међу дворјанима један сакрије мајку.
Долазе гласници прејаког и незгодног суседа који поставља немогуће задатке и загонетке.
Мајка подучи сина, он посаветова сизерена, извукоше се скоро сигурног рата.
Кад је могао да бира награду, дворјанин затражи помиловање за мајку. Владар схвати да су мудрост и искуство старих драгоцени, те укину уклањање.

Заборавих скоро на копродукцију (Британија- Француска, Италија ) из 1960.
"The Savage Inocents", Ентони Квин, Јоко Тани... У СФРЈ пуштан под именом "Бијеле сјене".
Прича о племенитим дивљацима, Инуитима и међусобном неразумевању са савременим светом. Акциона драма, да упростим.
Мисионар покушава да их преобрати, Квин га дочекује домаћински, нуди му црвљиво месо (деликатес, домаћин је такав Ловац да претиче ), жену да се порадује с њом, ваља се. На некултурно одбијање белог госта Инуит мало претера са грубостима, мисионар умире, почиње потера Канађана за "злочинцем".
Него, Ентони и супруга му, стара школа, остављају њену мајку која је занемоћала на сред ледене пустоши. Седи бака на крзненом јастучету, са осмехом гледа белог медведа који кидише на њу.
Звер ће јој убрзати прелазак, појешће је, али ће Ентони убити медведа, скинути фино крзно, нахранити себе и породицу масном међедином.
Кружење баке у природи!

ПС:
Жртвовање појединца да се спасе заједница није ништа ново, а дешавало се и не баш давно.
Неписани закон збега, кад је ту и беба која може плачем да их ода- баца се или дави!
Није дављење циљ, просто прејако спречавање да заплаче!

Родоначелника мојих саплеменика, Самарџића мајка је ћушнула под самар. Код комшија Бањана, од у коприве баченог воде порекло Копривице...
Од 1941-1945. су моји махом били по збеговима, и док су једне од зима пртили Орјен ка Херцеговини, татина стрина скрајну и породи се.
Паде двоумљење- носит или бачит? На шта старији клинци почеше с навијањем, да не кажем гласањем!
Понесе га, на општу радост! Ziveli

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1509

Краљ Мида,
лик из Грчке митологије..

Да не ширим причу, а има више верзија, има га и у бајкама-ко се сећа комплета књига-Бајке у слици-
Све се може наћи о њему на интернету.
једна краћа верзија приче:
https://www.opsteobrazovanje.in.rs/mitologija/grcka-mitologija/mida/

Свакако је лик од кога се нешто може научити.
А тиче се грамнзивости, среброљубља, похлепе, згртања богатства које је само себи сврха и материјалном уживању.
Ал и нешто што човека не може учинити срећним уствари.
Они који падају на богатство има их и мудрих и паметних и који то нису. Сваком се може у животу понудити такво искушење....И проба да видимо какви смо уствари и колико нас материјално може или не може променити....

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1509

Дрекавац

Митолошко биће из Словенске митологије, и заступљен у веровањима широм Србије...
Има га у причама старих које смо слушали, кад смо били деца: село, зима, поред смедеревца, уз пуцкетање окомака-чокања, пригушено светло, још кад је прича пред спавање... Mr. Green

Још увек верују да кад се нападне кокошињац у неким деловима Србије, да није лисица, ласица, вук, шакал. Већ Дрекавац.

Испушта крике који су мешавина крика разних животиња и плача детета, спомиње се поред Море да долази у сну, и дави жртву. Пије крв жртви или је исцрпи..
У опису различитог изгледа, највише изглед чупаве, длакаве звери, оштрих великих зуба...Или као неки демон или вампир, све зависи који је део Србије из које потичу митови и виђења Дрекавца...
Спомиње се у књигама, за децу, или филму...

Не знам да ли постоји неки документарни, темељан филм о Дрекавцу, ако га нема, требало би ...


Детаљно:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86_(%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)

Jедан кратки документарац о Дрекавцу
https://www.youtube.com/watch?v=JdDrJgaHvdY

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 223
  • Gde živiš: BG

Не заборавимо сјајну књигу "Але и бауци", коју сатворише још осамдесетих година прошлог века Александар Палавестра, Растко Ћирић и Реља Пенезић.
На духовит начин, са дивним илустрацијама представљена су наша чудовишта: Све засновано на озбиљној митолошкој и фолклористичкој литератури.



offline
  • vampire and philosopher
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 6669

natrix ::Дрекавац

Митолошко биће из Словенске митологије, и заступљен у веровањима широм Србије...
... šta je tema bez muzičke podloge Mr. Green

Horror Piknik - Drekavac (2013)

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16327

Собек (ег. sbk, старогрч. Σοῦχος, лат. Suchus) је по египатској митологији бог у форми крокодила, син богиње Неитх и бога Сенуј. Имао је статус бога крокодила, воде и поплава, па је поштован свуда у делти Нила, а нарочито у својим храмовима Ком Омбо у Горњем Египту и Крокодилополису код Фајума. У Ком Омбу су пронађене хиљаде мумифицираних крокодила. Додатни разлог поштовања био је страх од опасне животиње.


Приказ Собека у храму Ком Омбо
Присуство крокодила у Нилу је за старе Египћане био предзнак плодне године и добре жетве. Стога су крокодили тада сматрани за свете животиње. Собек је господар вода и бог који наводњава поља, стога је сматран симболом плодности. Понекад се представља као вођа фараонових армија.

Бог Собек је представљан као крокодил, или као мушкарац са главом крокодила. Касније је постао синоним за бога Ра у форми Собек-Ра, и приказиван са Сунчевим диском изнад главе. Најчешће му се не приписује божанска пратиља, осим у Ком Омбу где се богиња Хатор представља као његова жена.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1509

Velika majka
I kult Velike majke kod nas
Vinčanska kultura
Simbol plodnosti, rađanja, zaštite, brige /krupne oči/ koje bdiju




Ko nije išao do arheološkog nalazišta u Vinči, nek ode, odlično predavanje i sa poukom našeg arheologa i kustosa muzeja Dragana Jankovića.
Jedna prilično uređena civilizacija, bez rata, rad, red, disciplina, poštovanje, -urbani- uslovi za to vreme, domaćistva, baratanje -zanatima-...




O Vinčanskoj mitologiji odličan tekst
https://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/vincans.....zaboravili

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 728 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 2 sakrivenih i 691 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, Belac91, cenejac111, Drug pukovnik, FOX, francis begbie, Hektor, HrcAk47, kovinacc, liman, misa1xx, misaru, nebkv, Nebo_M, nenad81, powSrb, radoznao, Recce, rovac, ruso, S2M, samsung, shone34, Sirius, stegonosa, Suva planina, Toni, VaRvArI 85, VJ, vlahale, vlvl, voja64, vukdra, zajcev1