offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Jeste. 
"Predmet polemike postala su pitanja i estetičke i teološke prirode, no sve se više naginjalo razrešavanju ovih drugih. Tako ih je bar istakao Valtrović, odlučivši se da, te iste 1886. godine, napiše malu raspravu Pravoslavnost u današnjem crkvenom živopisu. Započeo ju je ovako: "Ikona smrt cara Lazara, i zamišlju na njoj i predstavom te zamisli odgovara zahtevima nauke o lepome, odgovara svima zahtevima pravog umetničkog dela, Zamisao se pribrala na jedan čin u koji se sustiču istorija, narodno verovanje i crkva. Ona je uhvatila onaj čas koji spaja u se značajne promene u biću Lazarevom i koji tako u jedan mah iznosi potpuno onu sliku koju je sebi stvorio srpski narod o svom caru mučeniku. Time što je umetnik taj čas izabrao, koji sadrži potpunce narodnu ideju o caru Lazaru, odgovorio je pravilima estetike i posvedočio da oseća pravo umetnički".
Pozivajući se na to da je na putovanjima video "tolike crkvene živopise u Rusiji i ostaloj Evropi", želeo je da naglasi razliku između gledanja slike bez spreme i one sa znanjem - "crkvenjaci koji ikone paju i kandila pale, i poslužitelji, koji po galerijama i muzejima stražare po sobama, bili bi najveći znaoci, jer su im slike vazda pred očima". Osim toga, Valtrović ističe kao pogrešno shvatanje da se u ropskom precrtavanju grube stvarnosti sastoji umetnost - "slikarski rad ne sme za gledaoca biti ono što je mapa za učenje zemljopisa", umetnik nije ilustrator. "Nije čudo, kad pri ovakvim pojmovima - piše dalje Valtrović - neki Krstićevu ikonu smrt cara Lazara, razumeli nisu. Iznenadilo ih je što ne vide na njoj Turke, čadore, rasporenog Murata i sam čin Lazarevog pogubljenja... Krstićeva ikona smrt cara Lazara, nije htela da bude ilustracija, kao što sam napred naveo. Smrt Lazareva shvaćena je na njoj sa umetničkog, idealnog gledišta, a u duhu crkvenom. Smrt Lazara za veru, istorijski je čin; ulazak njegov u carstvo nebesko, čin je narodne poezije; a proglašenje svetiteljem čin naroda i crkve. Prva dva čina predstavljena su na ikoni potpunce, i sadrže treći kao sledstvo. Smrt je dakle predstavljena po shvaćaju i značaju crkvenom. A za takav shvaćaj izneseno je na ikoni sve; za njegovo objašnjenje ne treba više ničega spoljnog, nikakvih drugih belega. Iz istorije znamo tok kosovske bitke, stradanje srpske vojske, i pogubljenje Lazarevo, a na ikoni gledamo samo njegovu nebesku nagradu, gledamo završetak događaja u crkvenom duhu, a taj nas se najpre tiče u crkvi i na ikoni. Sve ostalo, što je tome prethodilo, mi nosimo u pameti i u srcu, pa s takvom spremom gledamo ikonu i osećamo i razumemo umetničku misao. Na ikoni dakle nemaju mesta ni vojske, ni šatori, ni kalpaci, ni čalme, ni koplja, ni sablje, ni strele, ni buzdovani, ni daire, ni talambasi - to sve može da se iznese na slici kakvoj u panorami ili u kakvoj ilustraciji kalendarskoj. Za razumevanje umestničkog rada neophodno je potrebna sprema duhovna".
Miodrag Jovanović, Srpsko crkveno graditeljstvo i slikarstvo novijeg doba
Zatim je Stevan Todorović odgovorio, pa je Valtrović ponovo reagovao, i tako nekoliko puta, na kraju se u raspravu uključio i sam Krstić. Izrada ikonostasa za nišku Sabornu crkvu je dovedena u pitanje, sastav komisije koja je ocenjivala Krstićev rad više puta je menjan, i na kraju, 1894. godine Krstić je raskinuo ugovor potpisan 1884. godine, a naslikao je ukupno 29 ikona. Sve ikone osim ove uništene su u požaru 2001. godine.
Rasprava o pravoslavnosti je zanimljiva utoliko što je na neki način aktuelna i dalje, problem savremenog crkvenog živopisa je i dalje otvoren problem. Takođe, s pravom se možemo zapitati u kojoj meri su učesnici ove rasprave bili obuzeti problemom pravoslavnosti, a u kojoj meri sopstvenim estetskim modelima, pa i svojim sujetama. Ono što je naročito upečatljivo je to da je pravoslavlje u 19. veku u potpunosti poistovećivano sa nacionalnim kategorijama. Takođe je zanimljivo da crkva nije uzela nikakvo učešće u ovoj polemici.
Al' odužih.  Posebna, izvoli! 
|
, ali meni se odavno dopada ova vilinska šuma.
