Nova resavska škola ili ''umetnost nemogućeg''

Nova resavska škola ili ''umetnost nemogućeg''

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17421
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Od pojave legendarne Žefarovićeve ''Hrestomatije'' u Srbiji se heraldika razvijala mukotrpno, kao i sve drugo. Mnogo eklekticizma, uticaja, šarenila, stilskih i drugih uticaja učinili su da se na teritoriji koja se najšire može nazvati srpski duhovni prostor, nađe mnoštvo različitih obeležja, često nespojivih grafički, estetski ili stilski. Prisvajani su ili kopirani tuđi uzori, no tek Žefarović počinje sa traganjem za kompilacijama iz kojih će se vremenom porađati i rađati samosvojni oblici. Mnogi mladi grafičari potrudiće se da u tom vremenu nađu svoj izraz i primere ga svom nacionu, kako bi ga narod što lakše prepoznao ''kao svoj''. Ustalili su se osnovni simboli, prepoznatljiv stil i nekako je stvorena srpska heraldička škola. Naravno, sa prepoznatljivim uzorima, ali ipak samosvojna i prihvatljiva.

Onda je naišla heraldička kataklizma posleratnog soc-realističkog dizajna kada je u grb moglo da se stave i šestar i trougao, baklje, fabrički tornjevi, srp i čekić, traktor, zupčanici, itd. Kakvo - takvo povoljno vreme za heraldičare nastupilo je početkom sedamdesetih kada su mladi , samostalni grafičari počeli da tragaju za simbolima minimalističkog pravca. Tako je nastao i Mitrićev grb Požarevca, kao lep primer takvog razmišljanja i traganja.

Kada smo pomislili da je doba soc-realizma otišlo u istoriju i da se ta vrsta estetičkog siledžijstva više neće ponoviti, pojavila se ekipa heraldičara okupljena oko jednog društva koje u svom nazivu ima jednu belu pticu i oslanjajući se lagodno na kulturološki i ideološki ''rez'' i raskid s mrskom prošlošću (štaviše, našavši idealan alibi za svoje ''kreacije''), počela da štancuje rešenja od kojih neka ovde prilažem. Počelo je drsko i bezočno štancovanje rešenja sumnjivo velike sličnosti i provenijencije. Ako su neki umetnici u svojim vremenima znali da uhvate sreću i nadahnuće za veo, ovi ''umetnici'' su je ščepali za gušu, ne ispuštavši je sve dok i zadnju paru nisu istresli iz opštinskih kasa. Stvorena su ''dela'' koja svojom stripovskom frakturom, šarenilom i veštačkim simbolizmom vređaju razum dobro temperovanog dizajna, tipografije i grafičkog oblikovanja.

Ta nova ''resavska škola'' pokazala je novu vrstu ''morala'' , nesvojstvenu za autentične umetnike (što oni, na kraju krajeva i nisu) - neverovatnu drskost u odbrani svojih ''kreacija''! Kao da je bilo dovoljno sakriti se iza rojalističkih opredeljenja pa da se svim kritičarima ''tresu gaće'' od takvih goropadnih i glasnih stvaralaca. Oni će, naravno, ali naravno, moći svaki od ovih znakova da uporno, ako treba i agresivno, brane i ''odbrane'', no nepobitna je istina da sva ta rešanja (nezavisno od detalja u njima) liče jedno na drugo kao jaje jajetu. Pretpostavljam da je obrazloženje isto tako slično - da su svi srpski gradovi slični...Na svu sreću, mnoga srpska mesta su se oduprla najezdi ovih heraldičkih skakavaca i sačuvali svoje dotadašnje grbove. Ni ti dotadašnji nisu nešto spektakularno (ima i među njima bofla i kiča) ali su bar različiti od ovih, ''novoresavskih''. Uostalom, ako koza laže - grb ne laže. Izvolite i gledajte...i krstite se.
PS
Nisam stavio sva rešenja , ima toga još, pa pošto ovde na MC ima ljudi iz mnogo gradova, možete se priključiti u traganju za ovim bastardima.


















Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Žefarović-Mesmerova "Stematografija" jeste važna za potonji razvoj heraldike kod nas, ali ta knjiga nije nastala kao odraz potrebe za formiranjem heraldičkih obeležja. Naprotiv, ona se oslanjala na tradiciju, i u potpunosti pripada duhu baroknog istorizma. Kako su u "Stematografiji" svi grbovi prekopirani iz Vitezovićeve knjige, a rezao ih je Mesmer prema Žefarovićevim crtežima, ne možemo reći da je Žefarović odgovoran za njen heraldički sadržaj. On nije ni idejni tvorac "Stematografije". Heraldički panoi sa takozvanim "ilirskim grbovima" prisutni su i na nekim pojedinačnim grafičkim listovima, štampanim pre "Stematografije". Patrijarh Arsenije IV je taj koji je iskoristio heraldički sadržaj za promovisanje sopstvenih političkih pretenzija i nacionalne ideologije Karlovačke mitropolije. Kako je "Stematografija" tokom 18. i 19. veka bila izuzetno popularna knjiga, čiji je sadržaj uticao na nacionalnu i političku svest naroda, bilo je prirodno da ustanička vojska upravo u toj knjizi potraži grbove za svoje ratne zastave nakon 1804. godine. U pogledu heraldike, značaj "Stematografije" je u tome što je održala kontinuitet između 19. veka, kada se u Srbiji javlja potreba za heraldičkim obeležjima, i tradicije takozvanih "ilirskih grbovnika" u kojima je dobar deo grbova bio izmišljen, ali su neki predstavljaloi i autentična srednjovekovna rešenja.

Dva zanimljiva linka. Wink

http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/EAP-13.Palavestra.pdf
https://www.mycity.rs/must-login.png



Nego, pre neki dan sam saznala da postoji "Centar za istraživanje Pravoslavnoga Monarhizma". I da tamo imaju "Odbor za heraldičke i genealoške studije". Ono što je meni zanimljivo je to da za 200 do 400 (pravoslavnih) evra možete naručiti grb svoje porodice. Šta će nekome grb u ova nefeudalna vremena, ne znam, ali kažu u Centru - valja se. Mr. Green



http://www.czipm.org/heraldika-07.html

Koliko razumem, sarađivali su sa "kraljevskim domovima" Ruande i Ugande? Nesvrstani na monarhistički način. Mr. Green

http://www.czipm.org/galerija-heraldika-17.html
http://www.czipm.org/galerija-heraldika-15.html



offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17421
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Odlično si pojasnila mesto i ulogu Žefarovića. Ja se ''Stematografijom'' nisam , kao što vidiš, bavio kao takvom jer mi je bila samo granični povod da počnem temu. ''Stematografija'' svakako zaslužuje više teksta, no ja mislim da je ovaj tvoj tekst sasvim dobar (i odgovarajući) prilog za one koji su se s imenom ''Stematografija'' ovde prvi put sreli. Hvala za dopunu.

Ovome ostalom što si navela odavno se više ne čudim jer sam upravo zbog toga i pokrenuo temu. Svejedno, ipak zvuči prilično obeshrabrujuće bez ozbzira na to što svi znamo da će to istorija umetnosti staviti na svoje mesto, odnosno tamo gde treba. Savremenicima je to slaba uteha. Siguran sam da je agresivni nastup ovih ''novoresavaca'' mnoge čestite autore obeshrabrio da se temeljnije ili otvorenije bave heraldikom. Od Acovića i ''Belog orla'' ne smeš usta da otvoriš na medijama, kao da oni imaju tapiju na srpsku heraldiku.

Ima u pravoslavnom svetu i suprotnih primera. Ne treba ići daleko. Za poslednje tri i po godine četiri puta sam bio u Rusiji. Posetio sam njihove najznačajnije hramove i manastire u ''Zlatnom prstenu'' . Posmatrao sam sve oko sebe ne samo kao vernik, već i kao profesionalni producent koji dobro zna koliko se scenskih elemenata i scenske tehnologije nalazi u samim temeljima bogosluženja i crkvene organizacije (počevši od prvobitnih rituala, preko liturgijske drame do sadašnjih procesija koje imaju organizacione elemente tipične za scenske delatnosti). Šta sam mogao da vidim? Red, organizaciju i primerenost. Nema kiča kakav sam viđao u portama nekih načih manastira (plastifikovane ikonice, majice sa motivima manastira, privesci za ključeve, itd). Ruska crkva ima svoju kino-kompaniju (''Pravoslavana enciklopedija'') koja se bavi ne samo dokumentarno-školskom produkcijom već i ozbiljnom produkcijom igranih filmova sa prigodnom tematikom. Najbolji primer je novi film Hotinjenka, ''Pop'', visokobudžetski film iza kog su stali Putin, Medvedev i partrijarh moskovski i cele Rusije. Dakle, ima reda, ima mere pa onda nema mesta za švidlere i kič-mahere. Takva vrsta uvida i nadzora u Rusiji nije nikakva novina. U javnom sektoru dugo je postojala uprava u rangu ministarstva koja se bavila izgledom i dizajnom uniformi javnih službi. Nije moglo da se dogodi da neko na svoju ruku izdizajnira i pusti u službu uniformu koja će zbuniti građanina. Sve suprotno našoj praksi. Koliko puta sam se trgao gledajući neki prenos i videvši grb koji podseća na grb mog grada, a onda se setim o čemu je reč...Da smo mi imali samo jednu komisiju (nismo mi veliki kao Rusija, ne treba nam ministarstvo za tako nešto) ne bi se dogodila ona slika iz prvog posta - da grbovi neodoljivo, ''za debelu recku pretererano'' podsećaju jedni na druge.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 472 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 466 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Dorcolac, Konda, Penzula, voja64, wolverined4