Ticijan - Sveta i profana ljubav

Ticijan - Sveta i profana ljubav

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Ticijan, Sveta i profana ljubav ili Panovski u akciji Very Happy



Ova slika iz galerije Borgeze nastala je oko 1515. godine, njen naručilac bio je Niccolo Aurelio, tada sekretar Saveta desetorice i prijatelj Pjetra Bemba. Ključnu interpretaciju njenog značenja dao je istoričar umetnosti Ervin Panovski, u delu "Ikonološke studije". On polazi od neoplatoničarskog koncepta nebeske i prirodne ljubavi, i smatra da su dve predstavljene žene zapravo Nebeska i Pirodna Venera.

U prvom planu su dve ženske figure, koje Panovski smatra sličnim personifikacijama koje Čezare Ripa naziva Felicita Eterna i Felicita Breve. Felicita Eterna je naga figura, sa plamenom u desnoj ruci (odgovara figuri na desnoj strani slike) dok je Felicita Breve (koja odgovara figuri levo) prikazana kao dama, u raskošnoj haljini, koja drži sud pun zlata i dragog kamenja. Kao ovakve, one predstavljaju antitezu između večnih i prolaznih vrednosti.
Ali Panovski smatra da Ticijanovu sliku ne možemo posmatrati kao dokument neosrednjovekovnog moralizma, već da je moramo posmatrati u kontekstu neoplatoničarskog humanizma, koji je bio aktuelan u vreme njenog nastanka. Ticijanovi likovi nisu suprotstavljeni kao kontrast dobrog i zla, već predstavljaju dva stepena jednog istog savršenstva. Između dve ženske figure pre postoji nekakva sestrinska bliskost (one i veoma liče jedna na drugu, sede na istoj klupi) nego antagonizam.

Dve mlade žene na mermernom rezervoaru (sarkofagu? ) vode dijalog, o ljubavi, što potvrđuje prisustvo Kupidona koji muti vodu. Panovski predlaže naziv Geminae Veneres za ovu sliku. (Naziv Sveta i profana ljubav potiče iz 1693. godine). Konvencionalni naslov smatra i ispravnim i pogrešnim istovremeno. Slika predstavlja kontrast dva različita tipa ljubavi, ali naslov greši jer je ljubav - Amore - muškog roda. Naziv Amore sacro e profano već 1700. je promenjen u La Donna Divina e Profana, ali atributi sveta i profana tako ukazuju još više na dihtomiju umesto na skalu vrednosti u okviru istog iskustva.

Prema Panovskom, naga figura je Venus Coelestis koja simbolizuje princip univerzalne i večne, ali čisto intelektualne lepote. Drugi lik je Venus Vulgaris i simbolizuje generativnu silu koja stvara prolazne, ali vidljive i opipljive slike Lepote na zemlji.
Kupidonov položaj, između njih, i to što muti vodu, može da odražava neoplatoničarsko verovanje da ljubav, načelo kosmičke smeše, deluje kao posrednik između neba i zemlje. Činjenica da to radi u sarkofagu, koji je sada izvor života, naglašava ideju onoga što je Fičino nazvao vis generandi.

Panovski dalje ukazuje na ranije ikonografska i kompoziciona rešenja na koja se Ticijan ugledao.
Prakistel je još izradio dva kipa Venere, jedna je bila odevena, a druga naga. Stanovnici Kosa su odbacili nagu Veneru, a prihvatili su je stanovnici Knidosa.
Na osnovu ove priče je verovatno, Mantenja dobio instrukcije da naslika dve Venere, jednu nagu a drugu obučenu na slici o Komusu.
Naporedo predstavljanje obučene i nage Venere je očigledno bilo dobro poznato jednom krugu humanista i umetnika.
Kompoziciona šema vodi poreklo od veoma starog tipa slika, koji možemo nazvati - debatna slika. To je slika koja predstavlja dva alegorijska lika koja zastupaju dva različita moralna ili teološka načela. Ovakve debate su bile česte u klasičnoj književnosti, ali je klasična umetnost poznavala jedino dramatične prizore stvarnih borbi. Tek je hrišćansko naglašavanje reči omogućilo stvaranje dijaloškog tipa slike. Tamo gde su primeri debate pojmovi Priroda i Razum, ili Priroda i Ljupkost (Priroda se često poistovećivala sa Evom, a Razum ili Ljupkost sa Bogorodicom, tj. novom Evom) jedna od dve figure je naga a druga obučena. Na naličju Konstantinove medalje iz oko 1400. godine, prikazane su Priroda i Ljupkost, kako stoje sa dve dtrane Kladenca života. Kao drugi stariji primer Panovski navodi vizantijsku minijaturu na kojoj je sveti Vasilije prikazan između Ovozemaljske sreće i Nebeskog života. Na svim ovim primerima, uzvišeniji princip je predstavljen obučenom figurom žene, dok je niži princip nag. Kod Ticijana je obratno, što moramo razumeti s obzirom na ambivalentnost nagote kao ikonografskog motiva. Sa jedne strane ona je smatrana nepoželjnom, jer je ukazivla na siromaštvo ili na bestidnost. S druge strane poistovećivana je sa jednostavnošću, iskrenošću i pravom suštinom stvari. Panovski zatim nabraja neke lingvističke konstrukcije koje idu u prilog ovako shvaćenoj nagosti. Gymnos logos - otvoren, iskren govor, nuda virtus - prava vrlina. Horacije govori o nuda veritas, goloj istini, mada su grčki pisci ranije zamišljali istinu kao odevenu u jednostavno ruho.

Dopuna: 08 Feb 2009 2:38

Panovski u «Ikonološkim studijama» daje uvid u filozofsku doktrinu Marsilia Fičina, glavnog predstavnika neoplatonizma u Firenci, koja je posredno uticala na Ticijanovu sliku. Panovski kaže da je ideja ljubavi osnova Fičinovog filozofskog sistema. «Ljubav je pokretačka snaga koja nagoni boga – ili bolje kojom bog nagoni samog sebe – da izlije svoje biće u svet i koja, sa druge strane nagoni njegova stvorenja da teže ponovnom sjedinjavanju sa njim. Ljubav je uvek želja, desiderio, ali nije svaka želja ljubav. Kada nije povezana sa moći spoznaje, želja ostaje prosta prirodna pobuda. Samo kada želja postane svesna jednog konačnog cilja ona zaslužuje da se nazove ljubavlju. Ovaj krajnji cilj je ona božanska dobrota koja se ispoljava u lepoti, ljubav se može definisati kao 'želja za oplođenjem lepote' – desiderio di bellezza. Ova lepota razasuta je po celom svemiru, ali ona uglavnom postoji u dva oblika koja simbolizuju one dve Venere o kojima se govori u Platonovoj 'Gozbi': Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos, tj. Venus Coelestis i Venus Vulgaris.
Venus Coelestis, Nebeska Venera, ćerka je Urana i nema majku, što znači da pripada jednoj potpuno nematerijalnoj sferi (reč mater se povezivala sa materia). Ona boravi u najvišoj, nebeskoj zoni svemira – u zoni Kosmičkog Duha, a lepota koju ona simbolizuje predstavlja iskonski i univerzalni sjaj božanstva. Na taj način može se uporediti sa Caritas, posrednicom između ljudskog duha i boga.
Venus Vulgaris, Prirodna Venera, ćerka je Zevsa Jupitera i Dione Junone. Njeno prebivalište je zona između Kosmičkog Duha i sublunarnog sveta, tj. oblast Kosmičke Duše. Otuda lepota koju ona simbolizuje predstavlja jednu usitnjenu sliku primarne lepote, koja više nije otrgnuta od materijalnog sveta već se ostvaruje u njemu.
Dok je Nebeska Venera čista intelligentia, ova druga je vis generandi koja, slično Lukrecijevoj Venus Genetrix, daje život i oblik stvarima u prirodi i na taj način čini inteligibilnu lepotu pistupačnom našoj percepciji i imaginaciji.
Svaku od ovih Venera prati po jedan Eros ili Amor koji se sa pravom smatra njenim sinom, jer svaki oblik lepote proizvodi odgovarajuči oblik ljubavi. Nebeska ljubav ili Amor divinus dokopava se najviše čovekove sposobnosti, tj. Duha ili intelekta i pimorava ga da kontemplira inteligibilan sjaj božanske lepote. Amor vulgaris dokopava se onih srednjih sposobnosti u čoveku, tj. imaginacije i čulne percepcije i nagoni ga da u fizičkom svetu stvara obličje božanske lepote.
Za Fičina obe Venere i obe ljubavi su časne i vredne hvale, jer obe teže stvaranju lepote, pa ipak postoji razlika u prednosti između kontemplativnog oblika ljubavi koja se uzdiže od vidljivog i pojedinačnog ka inteligibilnom i univerzalnom i aktivnog oblika koji nalazi zadovoljenje u okviru vizuelne sfere, sa druge strane nikakva vrednost ne može se pripisati običnoj požudi koja se spušta iz sfere vidljivog u sferu dodira. «



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 633 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 4 sakrivenih i 601 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, Andrej Jovanovic, cavatina, Dannyboy, darkangel, djordje92sm, frenki1986, Georgius, havoc995, hyla, ivance95, ladro, MB120mm, mercedesamgzakon, Mercury2, milos.cbr, Mixelotti, nenad812, pein, royst33, samsung, Srki94, uruk, Vl veliki, voja64, yrraf, YU-UKI, zziko