offline
- jogurtmen
- Saradnik foruma Linux
- Pridružio: 02 Avg 2004
- Poruke: 1704
- Gde živiš: U svom mestu
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: Srki_82, klodovik, bocke, vasa.93, ThePhilosopher, drummer, mcrule, Aco, pedja93, Rogi, Jimmy4, Brok, eleutheros
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Evo odlučih se da napišem jedno kratko objašnjenje kako korisnici PCLinuxOS-a mogu lako uz pomoć aplikacije "mylivecd" (nekadašnjeg "mklivecd") da bekapuju svoj sistem, ili da urade svoj remaster. Koliko sam uspeo da pretražim forum ovakve teme nije bilo, a ako je slučajno ima negde a ja je nisam uspeo pronaći, molim moderatore nek obrišu ovaj post.
Pa da krenemo, na PCLinuxOS-u se nalazi jedna sjajna altaka koju je usavršio autor ove distribucije Texstar i zove se "mylivecd". Uz pomoć nje svako može na vrlo lak i jednostavan način da napravi remaster i bekap svog PCLOS-a koji kasnije može ponovo da instalira na svoj račuar, ili na bilo koji drugi! Ova aplikacija radi iz konzole i potrebno je da imate root privilegije kako biste uspešno obavili ovu operaciju! Pomoću ove aplikacije se pravi .iso fajl koji je u stvari image fajl vašeg celokupnog sistema, ili delova sistema za koje se odlučite da stavite na njega, sa daljom mogućnošću da se nareže na CD ili DVD u zavisnosti od veličine samog .iso fajla. Ovim postupkom dobijate Live CD, ili DVD vašeg sistema, kako sam već ranije napomenuo, sa mogućnošću instalcije istog na bilo koji računar!
U PCLOS-u takođe postoji mogućnost da se isto ovo radi na USB-flash memoriji i ovaj proces ima mogućnost da se odradi preko GUI-a (alatka poseduje svoj GUI) tako da nije neophodno koristiti konzolu, ali o ovome ćemo drugi put.
Kada u konzoli uđete u svoj root nalog kmandom su, postoje jednostavne tri komande koje će vam pomoći da sve ovo odradite:
mylivecd --help
umount -a
mylivecd name.iso
Komanda mylivecd --help (nije neophodna za iskusne korisnike koji već znaju šta treba da rade) će vam omogućiti da sagledate sve mogućnosti i opcije koje vam ova aplikacija stavlja na raspolaganje. Kada se ukuca ova komanda i lupite ENTER dobija se sledeće:
(ovde ću postaviti par skrinova čisto da se vidi šta sve nudi ova aplikacija)
Pošto smo videli kakve su sve mogućnosti, daću kratko pojašnjenje u vezi ovoga, jer mnoge od ovih opcija prosečnom korisnku neće trebati.
Od komandi sa drugog skrina je najinteresantnija za nas --verbose, jer pomoću nje dok aplikacija radi image sistema se izlistva šta se trenutno radi (koji se fajl trenutno obrađuje), što može da bude vrlo značajno ako dođe do neke greške u izradi .iso-a, da možete da vidite na kojem fajlu je došlo do zastoja.
Sledeće komanda koja je nama može da bude interesantna je na trećem skrinu i to je --root, po defolt-u .iso fajl se smešta u root (/) direktorijum i ako iz bilo kog razloga hoćete da promenite putanju gde će da se smesti ovaj image fajl to činite pomoću ove komande. Nešto je slično i sa komandom --tmp, pomoću nje takođe možete da promenite temporari folder ako na root particiji nemate dovoljno mesta. Ovde je bitno napomenuti da ova aplikacija ne kompresuje particije zauzete više od 11GB i veličina .iso fajla je ograničena na 4GB tako da svako ko ima ukupno zauzeće particija root i home (ukupno, ili pojedinačno) više od 11GB neće moći da odradi ovu operaciju! Pod zauzećem se ne misli na samu veličinu particija, već samo količina podataka koja je smeštena na njima! Ovo nas dovodi do sledeće dve komande --nofile i --nodir, pomoću kojih će te iz konačnog .iso fajla moći da izbacite sve fajlove koje ne želite da se nađu u image-u, ili pomoću ove druge, sve direktorijume koje takođe ne želite da budu u konačnom image fajlu. Na kraju dolazimo do izbora tipa kompresije našeg .iso fajla, ako dugačije ne odredite defoult kompresija je --lzma. Ja vam ne bih savetovao da koristite "lzma" i ako ona postiže najveći stepen kompresije, proces je užasn spor i koliko sam imao prilike da pročitam na matičnom PCLOS forumu dosta je ljudi imalo problema sa butovanjem tako kompresovanog "live cd-a"! Ja lično uvek koristim --gzip.
Na četvrtom skrinu su uglavnom opcije kojima oblikujete vaš "live cd" i da ne bih preterano ulazio u objašnjenja sami možete da vidite pored svake kmande kakve opcije i mogućnosti nudi. Ja nisam koristio ni jednu od ovih ponuđenih opcija i "live cd" je pri botovanju uglavnom automatski knfigurisan i vizuelno izgleda kao "live cd" koji skinete sa matičnog sajta ove distribucije. Uglavnom za prosečnog korisnika, u koje i sebe ubrajam, nisu neophodne ove opcije pri pravljenju svog remastera.
Na petom skrine su uglavnom komande koje su vezane za sam finalni .iso fajl i informacije o istom, takođe nisu neophodne prosečnom korisniku.
Sada kada smo se upoznali sa osnovnim komandama koje su potrebne za pravljenje našega image-a možemo pristupiti NAPOKON pravljenju istog  .
U konzoli ukucamo komandu umount -a. Pomoću ove komande ćemo unmountovati sve ostale particije i drajvove na računaru osim root (/) particije i /home. Ja lično nikada nisam ovu komandu korstio i nisam imao nikakvih problema verovatno zato što imam samo jedan HDD i u trenutku pravljenja .iso fajla ni jedan drugi uređaj mi nije bio mountvan na PC.
Kada nju odradimo, sledeća komanda koju pokrećemo je --mylivecd ili ako želite da date neko ime svom .iso fajlu mylivecd name.iso (umesto "name" upisujete ime po želji). Kada pokrenemo ovu komandu započeće proces pravljenja image fajla i u zavisnosti od tipa kompresije koji ste zadali, može da traje od 25min. do čak 2h ako ste ostavili defoult "lzma" kompresiju!
Na dnu petog skrina možete da vidite dva primera kako i šta možete da ubacite od komandi pored osnovne "mylivecd".
Ja obično odradim moj "live cd" sa ovom komandom:
mylivecd --verbose --gzip --tmp /home/ime vašeg naloga/tmp/ --nodir ^/home/ime vašeg naloga/tmp/
Pošto nemam puno slobodnog mesta na root particiji, obično promenim temporari folder i stavim da mi u korisničkom nalogu bude temporari, a komandom --nodir obezbedim da se taj isti temporari folder ne nađe u .iso fajlu. Gore smo već pomenuli da ova komanda iz završnog image fajla izbacuje sve direktorijume koje ne želite da budu završnom .iso fajlu.
Nadam se da sam bio dovoljno jasan i da će korisnicima PCLinuxOS-a, kako sadašnjima , tako i budućima, ovo objašnjenje biti od kristi.
Takođe tragajući na kojim još distribucijama postoji ovakva aplikacija, našao sam da Fedora ima slične mogućnosti. Ako neko zna za još koju distribuciju neka iznese koja je i da li je slična sa ovom aplikacijom na PCLOS-u, mislim da bi ovo bilo korisno za mnoge korisnike linuksa.
Dopuna: 05 Mar 2013 18:06
Zaboravih još da dodam da "mylivecd" neće raditi ako na sistemu nije instalirana altaka "draklive-install" koja se vrlo lako instalira iz Synaptic-a (paket menadžera)!
|
