Šta je potrebno da Linux postane popularan

3

Šta je potrebno da Linux postane popularan

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Pa zar to onda nije nametanje filozofije od strane tvorca koji u korenu svoje filozofije zagovara nenametanje?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Cigarette Smoking Man
  • Pridružio: 14 Feb 2005
  • Poruke: 9113
  • Gde živiš: Beograd

Da se razumemo, meni u potpunosti odgovara da linuks ostane ovakav kakav je tj. da ne bude popularan kao Windows ili MacOS.. Bar što se mene tiče ne stoji priča da sam baja u odnosu na to šta koristim i slično. Uostalom, ne mogu ni da budem baja jer ne znam praktično ništa.. Very Happy

Kada sam mislio na standardizaciju, mislio sam da sve distribucije koriste jednu "vrstu" paketa. Sve je jedno, deb, rpm.. Šta god, jer mislim da bi to mnogo olakšalo.

Dalje, mislim da su najveći problem igre, verovali ili ne. Smile Sve može da se namesti, sredi, ali jako je teško objasniti nekom klincu da on na linuksu ne može da igra neke najnovije naslove. Klinci su ciljna grupa, oni najviše koriste kompove..



offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12320
  • Gde živiš: Južni pol

Napisano: 16 Jul 2012 1:08

SlobaBgd ::Ali ne! Nije cool da sve bude standardizovano, da se koriste isti paketi, iste komande, da postoji univerzalni pristup operativnom sistemu (kao nadgradnji na kernel), isti meniji za podešavanje ovoga ili onoga.

Nema to veze sa kuloćom. Smile Možda ljudima koji su godinama koristili Windows to nije logično, ali i 70/80-tih su postojale diferencijacije između različitih verzija Unixa. To je jednostavno istorijsko nasleđe. To ima svoje mane i prednosti. Prednosti su velika podesivost i prilagodljivost. To verovatno nije za one koji vole da im "gazda" odlučuje kako treba da im izgleda desktop i koliko treba da doplati da bi promenio desktop temu ili wallpaper. Smile Ali zato i postoje jednostavnije distribucije

Citat:To što većina koristi ostala dva pristupa korišćenju kompjutera i što ti drugi načini rade kako treba, linuxsašima je samo dokaz da su oni u pravu

Ako je ovo odgovor na moj post, krivo si me shvatio. Kada na tržištu postoji firma sa monopolskim položajem, normalno je da ona teži da održi monopol. Ako nova firma pokušava da uđe na to tržište normalno je da firma monopolista pruži otpor - na različite načine. To je biznis. Smile A najveća moć Microsofta u odnosu na FOSS kompanije do sada je bio monopol na OEM desktop tržištu. Apple je uspeo u nekoliko bogatijih zemalja da se ugura u jednačinu. Ali to je najviše zato što su od 2000-te krenuli sa serijom lepo dizajniranih paketa (hardver, os, softver i servisi za pretplatu) po premijum ceni. Mnogi proizvodi se lansiraju po premijum ceni i ciljaju na specifičnu ciljnu grupu. S te strane ne postoji ništa neobično. Na taj način se Apple diferencirao od standardnih PC računara i uspeo da dograbi jedan deo kolača.

Naravno, to znači da postoje čvrsto izgrađene barijere za ulazak na to tržište. Kada su se pojavila nova tržišta, Linux (uključujući Android) je dobio mnogo realniju šansu za plasman na njima. Dok su recimo Mandrake, Red Hat, Suse, Corel, Caldera i drugi, morali da odustanu od šire komercijalizacije Linuks desktopa. Veći deo onoga što postoji i danas (u desktop Linuks ponudi) je orijentisano na korporativno tržište.

Elem, kada bi se sve distribucije stopile u jednu, to bi dovelo možda do popularizacije, ali i do gubljenja velikog broja stručnih ljudi, usporenog i otežanog razvoja, pa možda i do njegovog prestanka. Linuks treba geekove. Smanjenje broja geekova, na račun ne-geekova smanjuje i brzinu razvoja i polako se stvara situacija u kojoj jedna organizacija (korporacija ili organizacija) prebacuje sve razvojne Linuks zadatke na sebe. Verovatno i zatvara licencu i pravi komercijalni proizvod od tog nekog jedinstvenog Linuksa. Znaš šta bi to značilo? Linux više ne bi bio open source, zavisio bi od zatvorenog sistema razvoja i malog tima programera i morao bi da uđe na tržište desktop operativnih sistema kao komercijalni sistem. I na kraju bi završio kao OS 2 ili BeOS s obzirom da tek tada ne bi mogao da konkuriše Windowsu. Alternativni operativni sistem danas i ne mogu da opstanu van otvorenog modela razvoja. Možda jedino uz masovni outsourcing u Aziju, ali i za to je potrebna kinta.

Citat:žrtva je monopolskog ponašanja MS

Kako god ga nazvali, to je prirodno ponašanje jedne multinacionalne korproracije koja drži monopol na bilo kom tržištu. Znači Linuks nije žrtva, samo je takvo realno stanje na tržištu: postoji firma koja je dugo imala preko 90% udela (mislim da je to sada preko 80% kada se gledaju nekoliko najrazvijenih država sveta). Na takvo tržište je vrlo teško ući tek tako. Ima dosta primera da su kompanije morale da se zadovolje tržišnom nišom (malim i specifičnim delom tržišta) ili su propale jer nisu uspele da se ukrcaju na brod. Recimo Be Inc sa BeOS-om ili IBM sa njihovim OS/2.

Citat:i Apple kapitalista

I Red Hat, Canonical, IBM, HP, VmWare, i mnogi drugi koji redovno doprinose razvoju Linuks ekosistema su isto kapitalisti. Tako da sam te malo izgubio u ovom delu. Smile Verovatno je rečeno da malo izdramatizuje poentu. Wink

Citat:a manjina je ta koja se bori za slobodu, koja štiti slobodan softver i slobodne operativne sisteme

Pazi, stvarno postoje ljudi koji dosta toga idealizuju. Ljudi imaju svoje ideale i to je ok. To je njihovo pravo. Ali kad malo bolje pogledaš, mali broj je distribucija koji ove ideale slepo prate.

Citat:Ne vide da na taj način zapravo štite Linux od širokog broja korisnika i da se, zarad elitizma

Možda i nije u pitanu elitizam. Možda jednostavno jedan deo distribucija cilja na određenu tržišnu nišu - naprednije korisnike. Ali nisu baš sve distribucije u l33t fazonu. Naprotiv, većina je namenjena desktop korisnicima. One koje nisu, imaju svoju publiku. Ta publika ionako nema nekakve veze sa širim desktop tržištem. Osim povremenih doprinosa i ponekog zanimljivog komada softvera. Ali to isto nalazi kasnije svoje mesto i u distrbucijama za širu publiku. Recimo Mate sada dolazi uz Mint. Mate je nastao u Arch zajednici. Neke druge stvari su nastale u Gentoo ili Slackware zajednici.

Po meni je krivo shvatanje da su te "elitističke" distribucije problem. Vaš problem je nejedinstvenost distribucija za klasične desktop korisnike: Ubuntu, Mint, Mandriva, Fedora, OpenSuse. Na tu stranu treba da okreneš pištolj. Ali jedan deo kompanija ionako koristi svoje otvorene desktop varijante kao test polje i ne računaju na dalju komercijalizaciju. Izuzetak je jedino Canonical. Oni su shvatili da su barijere na desktop tržištu prevelike i okrenuo se netbook/embedded tržištu.

Citat:zatvaraju u svoje male zajednice gde je bitno koliko komplikovano je podesiti neke stvari na računaru, i korisnici te distribucije su u svojim očima veće baje i šmekeri od korisnika onih distribucija koje su lakše i logičnije za korišćenje.

Kao što rekoh, te distribucije nisu problem. Problem su distribucije sa mnogo većim brojem korisnika. Ta vrsta geek elitizma je prisutna kod distribucija koje koristi procentualno mali broj korisnika. Većina korisnika Ubuntua ili Minta su zainteresovani koliko i ti za te stvari.

Mada je to "koliko je komplikovano podesiti" možda malo karikatura. Iako postoji jedan deo korisnika koji više vole da promeni par redova u datoteci umesto korišćenja automatizovanih i polu-automatizovanih alataki, to nije neki hard core. Više je u pitanju finija kontrola i prilagodljivost delova operativnog sistema. Kao što je i u Windowsu moguće ručno podesiti različite parametre operativnog sistema u registru (što napredni korisnici i rade).

Citat:koja štiti pravo da svako ko želi i ume, može da razvije svoju distribuciju.

Takvo pravo ne postoji, niti je ičime garantovano. U pitanju je mogućnost. Ne razvijaju svi napredniji korisnici svoje distribucije. Jednostavno licenca je takva da to omogućava i ljudi to koriste. To je to. Ničim se to ne garantuje.

Dopuna: 16 Jul 2012 1:12

rapha ::Da se razumemo, meni u potpunosti odgovara da linuks ostane ovakav kakav je tj. da ne bude popularan kao Windows ili MacOS.. Bar što se mene tiče ne stoji priča da sam baja u odnosu na to šta koristim i slično. Uostalom, ne mogu ni da budem baja jer ne znam praktično ništa.. Very Happy

Slučajno te zakačih. Omaklo se (dođem ti pivo). Smile Samo me standardizacija uvek nekako povuče na razmišljanje o centralizaciji. Wink To ima velikih mana koje bi uveliko diskreditovale takav pristup.

Btw, mislim da to nije realan problem. Smile Danas su brojčano najjače distribucije koje koriste deb format. Možda čak obuhvataju i preko 50% tržišta. A opet postoje i te druge distribucije koje imaju neku svoju drugu svrhu. Wink

online
  • Brok  Male
  • Moderator foruma
  • Mihajlo Bogdanović
  • Linux driver - fighter - warrior
  • Pridružio: 04 Maj 2005
  • Poruke: 3192
  • Gde živiš: U autu i ispred računara, Kraljevo-Šabac

Dobro, a kako je nastao Linux?
U kojoj labaratoriji je pisan?

Citat:Ne mislim da je u pitanju filozofija Linuxa, filozofija slobodnog softvera, filozofija razvoja različitih distribucija za različite korisnike. Sve to može da se stavi pod jednu kapu koja ne mora neminovno da bude usmerena na komercijalizaciju Linuxa i borbu protiv dva velika igrača, MS i Apple.
Kako li vi ovo zamisljate, nemam pojma, ovo je nemoguce da se desi u Linux svetu, i ne treba da se desi.
Kada bi se to desilo sto navodite Linux bi postao nista bolji od MS i Apple.
Tacno se vidi gde bi takav model rada unifikacije odveo Linux, u nevidljive lance, dominirala bi jedna distribucija i od njih bi sve zavisilo, pa ako neces Unity, ma more ima da ga koristis jer je tamo nekoj budali to palo na pamet uprkos velikom protivljenju zajednice. Vrlo brzo bi taj neko odlucio i da se kod zastiti tj. zatvori. Ne odmah ali vremenom mic po mic... Meni takav Linux, i ako nisam programer, ne treba.
Prema tome hvala Bogu da nema unifikacije u Linuxu.

Kako je Linux nastao, tako ce i da nastavi da zivi i tu nikakvih promena nece biti, pa neka nas bude i u promilima, uopste se ne osvrcem na te cifre. Very Happy

offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23162
  • Gde živiš: Niš

SlobaBgd ::Pa zar to onda nije nametanje filozofije od strane tvorca koji u korenu svoje filozofije zagovara nenametanje?

Pa ne bas.
To je vise nesto kao 'biranje manjeg zla' - pri cemu tvorac filozofije ima svoje misljenje o tome sta je manje zlo.
I to je legitimna odluka.

Jednostavno, svako od nas dodje ponekad u situaciju da mora da presece - da se odluci za jednu stvar. Posto i jedna i druga opcija imaju svoje mane - covek se odlucio za nesto sto se njemu cini kao najmanje zlo, odnosno najmanje nametanje.

On sustinski ne namece nista.
Nikom nije zabranio da uradi nesto kao sto je Google ucinio sa Androidom.

Potrebno je da samo jos jedna takva jaka firma uradi ono sto je Google uradio - samo za desktop.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Napisano: 16 Jul 2012 1:36

@bocke
OK, sad su mi jasnije neke stvari kako si ih objasnio. Ali hajde da na temelju veikih distibucija postavimo pitanje zašto ne postoji tešnja saradnja, standardizacija i dogovoreni mehanizmi za pridobijanje širokog kruga korisnika. Ne govorim o onome što je ispod haube, već o elementima koji su korisniku na izvol'te. Control Panel, promena Walla, rezolucije, podešavanje Interneta. Davno napisah u jednoj temi da na Linuxu fale sadržaji za široke mase, enciklopedije (ne Wikipedia, to je online, ne računa se), mape, igrice (tribute to rapha Smile ), edukativni sadržaj (za ovo nisam sasvim siguran, verujem da se stanje promenilo od kada sam poslednji put proveravao). Sve i da navedene stvari postoje, za korisnika računara (dakle ne za nekog ko će kompajlirati) predstavlja problem da sve to potera u svojoj distribuciji jer je dotični softver pravljen za neku drugu distribuciju. U tim slučajevima, stvari ne rade out-of-the-box, što je za popularizaciju bilo čega (od automobila, preko gotove hrane do operativnog sistema) vrlo važno.

Ni ti ni ja nismo znali da čačkamo ni Windows ni Linux kad smo prvi put seli za kompjuter. OK, mi smo entuzijasti, svako na svom polju, ali takvih je mali procenat. Ako nama slični treba da budu ciljna grupa, heb'o posao!

Kažem, Linux ima veći potencijal nego ijedna IT oblast osim Interneta. Šteta je što ne uspeva (iz ovih ili onih razloga) da taj potencijal podigne na viš nivo, da ga popularizuje toliko da bude ozbiljna alternativa MS i Apple proizvodima. I MS i Apple su okrenuti korisnicima, uvlače im se tamo gde sunce ne sija. Linux je okrenut samom sebi. Ako i ima ciljnu grupu, to su korisnici one druge distribucije, dakle ne novajlije već ljudi koji su već u tim vodama. Začarani krug.

Ako se razvoj Linuxa kapira kao filozofija, ništa nema od toga. Ali ako se problemu pristupi tržišno, marketinški i profesionalno (što ne znači neminovno i komercijalizaciju), od toga može da bude velika stvar.

Protiv konkurencije se treba boriti njihovim oružjem.

Dopuna: 16 Jul 2012 1:47

@ Peca
Android! Bingo!
Google je stao iza njega, napravio hit na mobilnim platformama, učinio ga standardnim i lakim za krajnjeg korisnika, ali nije (bar još uvek) zatvorio kod, omogućava razvoj, praktično nije prekršio ni jedno slovo Linux filozofije.

Nije problem u slobodi da neko razvija svoju distribuciju. Koristiće je onoliko korisnika koji smatraju da im odgovara. Ako distribucija ne uspe da zadovolji veči krug korisnika, postaće egzotika ili će se ugasiti, što nije ni novo ni retko, ni po defaultu loše. Problem je u manjku distribucija koje su pandan velikim igračima. Da preuzmu deo tržišta, da pridobiju home i office korisnike. Ali da zajedno rade na tom cilju.
Ovako, Linux više liči na hobi projekat nego na osvajača tržišta, što bez dileme zaslužuje da bude.

offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12320
  • Gde živiš: Južni pol

Po meni, neka od očekivanja šta bi desktop Linuks trebao da bude zvuče kao kopija Windowsa.

Uključujući i dostupnost Windows softvera. Windows i Linuks su dve različite platforme. Da bi se program učinio dostupnim i na Linuksu, potrebno bi bilo ili preći na neki multiplatformski toolkit (što dođe isto kao pisanje ispočetka), ili razviti posebnu verziju za Linuks. I jedna i drugo predstavlja veliki poduhvat za komercijalne softverske kompanije. Još jedan problem je što su potrebe dva operativna sistema različite. Nešto što je normalno na jednom, nije uopšte potrebno na drugom. Drugo, na Linuksu već postoji širok opseg Unix softvera, koji je većim delom pod nekom od open source licenci. Ljudi koji prelaze sa Windowsa na Linuks često to zanemaruju i traže alate (ili kopije) na koje su navikli. To rade i neki od iskusnijih korisnika na ovom forumu. Nije ograničeno samo na početnike. Verovatno zato što je Linuks sekundarni operativni sistem na računaru ili instaliran kao alternativa za Windows. Nekako mislim da se ovde zaboravlja da je Linuks poseban operativni sistem. Nije "mali Windows". Smile Ima svoje specifičnosti i dosta softvera koji na drugačiji način rešavaju probleme. Doduše postoji i Windowsoliki komercijalni i open source softver, nastali kao kopije ili na ideji nekog komercijalnog/freeware programa za Windows. Ako postoji, možda je bolje potražiti Unix/Linuks specifično rešenje.

Mada i dugogodišnji Linuksaši kada koriste Windows traže alate na koje su navikli. To su većim delom portovi Unix alata. Ako to ne radite, to znači da ste vi Windows korisnik Linuksa, tj. Windowsaš na Linuksu. Tako i da su vaša razmišljanja ograničena na Windows razmišljanje. Ne kažem da tu postoji ništa pogrešno. I Linuksaši na Windowsu donose Unix/Linux mindset. Ali oni su onda Linuksaši na Windowsu. Nisu Windowsaši, bez obzira što trenutno koriste Wndows.

Tu se onda postavlja pitanje: da li popularizacija Linuksa na desktopu treba da znači prihvatanje Windows mindseta? Tj. pravljenja "malog Windowsa" od Linuksa. Mišljenja su različita. Neki to jednostavno nazivaju desktop mindset. Tj. svi operativni sistemi treba da prate samo jedan mindset. Doduše, to zaista stoji ako nekoga interesuje široko desktop tržište. Potrebno je zaista ublažiti Linuks/Unix mindset. Ali onda se gubi individualnost i ono što privlači dosta trenutnih korisnika Linuksa i šta je u samom početku privuklo početnu masu korisnika početkom 90tih.

To jeste realan problem i možda baš zato postoji veliki otpor nekog omasovljenja na desktopu. Gubi se ili reinventira identitet. Još jedan veliki problem je multifunkcionalnost Linuksa. Linuks nije samo desktop operativni sistem. Koristi se u naučnim laboratorijama, u farmama računara, na serverima, industrijskim postrojenjima. Neke od promena koje donose veliku dobrobit Linuksu kao desktopu, mogu biti u konfliktu sa drugim svrhama upotrebe.

Možda Srkijevo razmišljanje zvuči elitistički, ali nije bez osnova. I ja sam protiv nekog većeg omasovljenja na desktopu. Ali nemam problem da o tome pričam sa teoretske strane. Nemam problem ni da pričam o potencijalnim prednostima ili problemima takvog pristupa. Samo je materija toliko kompleksna da se treba posmatrati sa više strana. Ne samo iz ugla "Linuksa kao desktop sistema koji predstavlja zamenu za Windows". S te strane je jasno šta je potrebno. Mislim da je nekoliko vas to vrlo jasno navela. Smile

Da, nekad se i potreba za sopstvenim identitom predstavlja kao elitizam. Unix elitizam, verovatno. Po meni je to malo nerealno gledište. Jednostavno treba shvatiti da su u pitanju dva različita operativna sistema. Popularizacija na desktopu postavlja neke vrlo važne nedoumice i izazove koje mogu uticati čak i na gubitak identiteta.

Da li postoji neki oblik popularizacije na desktopu bez gubljenja identiteta ne znam. Za razliku od Srkija, ja sam otvoren za takvu opciju. Mada nemam ni najmanju ideju kako i da li je to moguće. Ali naginjem ka njegovom mišljenju.

Zato je OEM desktop tržište bitno - niko ti ne sudi na osnovu toga kakav je bio onaj pre tebe. Pogotovo ako mu je to prvi računar. Ali kao što rekoh, ciljanje na ovo tržište delimično predstavlja i gubljenje identiteta. Potrebno je prilagoditi se korisniku koji prvi put koristi računar. Danas to Ubuntu, Mint i ekipa sasvim fino rade. Dobro podešen Linuks desktop računar će raditi ko zmaj za korisnika kome je potreban samo za internet, gledanje filmova/muzike i slično. A takođe je i odličan kancelarijski sistem za MSP (mala i srednja preduzeća), pod uslovom da prihvate i prebace dokumente u ODF format. LibreOffice ne zaostaje u mogućnostima za MS Officeom kada se koristi njihov nativni format.

One naprednije "elitističke" Linuks distribucije ti bar daju izbor da li želiš da izgubiš identitet ili ne. Ili da kreiraš sopstveni. To je u stvari njihova moć. Doduše, ima ljudi koji biraju ove distribucije zbog nekog prestiža, a ne prilagodljivosti ili podesivosti. Neki prednosti ovih distribucija vide kao nešto što ih odvaja od drugih. To može, ali i ne mora biti tačno. Ja sam već ranije nekoliko puta rekao da nije bitna distribucija, nego onaj ko je koristi. Ali činjenica je da te distribucije često koriste tehnički potkovaniji korisnici računara. Zato ih i nazivaju naprednijim distribucijama. Desktop distribucije, s druge strane, imaju mnogo širi krug korisnika računara koji u većem delu nisu preterano tehnički potkovani. Normalno da su to dva različita sveta koji imaju svoje razlike i konflikte. Smile

I opet dolazimo do ciljeva. Smile I u jednoj i u drugoj postoje ljudi koji poštuju neke slične vrednosti i ideje, ali kad su desktop distribucije u pitanju, ima dosta korisnika koje to jednostavno ne interesuje ili ih ignorišu. To u stvari nije ništa pogrešno. Gledano iz njihove perspektive to je sasvim normalna stvar. Ali nas vraća na priču o gubitku identiteta.

offline
  • Cigarette Smoking Man
  • Pridružio: 14 Feb 2005
  • Poruke: 9113
  • Gde živiš: Beograd

@bocke

Nisam tvoj post shvatio u smislu da si me "potkačio" ali može piće.. Mr. Green

Jbš ga, standardizacija ne mora uvek da označava centralizaciju. Ipak, i dalje mislim da je manjak "profi" softvera i igara (modernijih naslova) najveći problem.
Konkretno, u mom slučaju, da FIFA radi na linuksu ne bih nikada Windows ni koristio. Smile

offline
  • Srđan Tot
  • Am I evil? I am man, yes I am.
  • Pridružio: 12 Jul 2005
  • Poruke: 2483
  • Gde živiš: Ljubljana

Igre verovatno nikad neće zaživeti na Linux desktop računarima jer polako, ali sigurno se igre prebacuju isključivo na konzole i mobilne uređaje.

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16380

Sta je potrebno da Linux postane popularan? Vrlo zanimljivo pitanje.
Jos zanimljivije je to da je Linus Torvalds omasio poentu.

Linux ne bi bio popularniji da desktop konfiguracije dolaze sa preinstaliram Linux distribucijom. Cak sta vise, mozda bi tada postao omrazeniji.

Po mom misljenju, Linux jeste popularan medju svojim ciljnim grupama (da se tako izrazim).
- istrazivaci
- entuzijasti
- naucnici
- programeri
- serverske platforme
- super racunari

Ono gde nije popularan - to su, po mom misljenju, prvenstveno ljudi koje racunari ne interesuju (ili bar ja imam takav utisak) ili nemaju vremena da se mnogo "cimaju" sa ucenjem blagodeti Linuxa.

Da se takvim ljudima svidi Linux, potrebno je ono sto je rapha naveo u trecoj poruci teme.

Citat: linuxaši odaju utisak genijalaca i ponašaju se kao sekta koja zna kako treba da izgleda operativni sistem.
Slobo, ne slazem se sa ovim. Ispade sada da su korisnici Linuksa naduvani kompleksasi koji se tripuju da su genijalci. To je logicka pogreska argumenum ad hominem Exclamation

Takvo stanje je posledica slobode izbora. Razlicite preferencije korisnika ili grupe korisnika teraju jedan fazon. Meni odgovara da vidim te sve male svetove, makar to bila samo i razlika u "sminci".

Kad malo bolje procitam tvoju poruku, ne slazem se ni sa ostatkom.
// Cak sta vise, ne znam da li stvarno tako mislis ili je to flejm!? Ukoliko stvarno tako mislis, opet treba pogledati logicku pogresku argumentum ad hominem.

Ja ne vidim da je ikome Linux zabranjen, niti da ova filozofija jeste usmerena na zatvoreni krug ljudi.

Citat:i zato i sam Tovalds ne zeli da uzme stvari u svoje ruke i kaze recimo "Gnome je native linux graficko okruzenje, hajde da sve baziramo na gnome resenjima"

Nije sto ne zeli, nego sto nece (u smislu, nije po filozofiji slobodnog izbora).


Citat:Ali, ako filozofija guši ideju, menjajmo filozofiju!
Ne, filozofija ce da gusi ideju jedino se pocnu pitati menadzeri koje su nametnuli "komercijalni entiteti". Citaj: pare (usmerenost ka profitu) guse ideje (u vecini slucajeva).

Sta ohrabruje ideje? --> freeeeedooooom Smile

Citat:Dalje, mislim da su najveći problem igre, verovali ili ne. Sve može da se namesti, sredi, ali jako je teško objasniti nekom klincu da on na linuksu ne može da igra neke najnovije naslove. Klinci su ciljna grupa, oni najviše koriste kompove..
Najveci problem nisu igre. Sta ce Linuksu gomila klinaca? Nije sve u tome sta ce tebi Linux, nego sta ces ti Linuxu?

Jeste da imam par zamerki i situacije kada ne mogu da iskoristim Linux, ali ta sva prica i filozofija me cini nadahnutim.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 461 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 3 sakrivenih i 424 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, Atomski čoban, bankulen, Bogoslov, Boris90, celik, Cirkon, cvrle312, Dimitrise93, djo97, Djole, draganca, dragoljub11987, Drug pukovnik, FOX, Georgius, glada, helen1, ILGromovnik, Kaneda, kolateralnasteta, kuntalo, mercedesamg, nemkea71, novator, repac, RJ, royst33, Sale.S, stug, vlvl, wolf431, Zerajic