Znate li kako bi izgledao svet bez Linuxa?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aco ::SlobaBgd ::A ko je u ovoj priči Sale Đorđević?
I da li se ocenjuju u poznavanju materije samo oni koji kritikuju "Saleta Đorđevića" ili i oni koji ga brane? Mislim, da znamo šta nas kvalifikuje da učestvujemo u diskusiji.

U kojoj diskusiji vezano za temu ili u diskusiji čije veći i koji bolji sistem.
Ne znam, Aco, ne učestvujem u temi gde se meri čiji je veći i koji je bolji operativni sistem.
Doduše, možda grešim, navedi mi gde sam u ovoj temi merio koji je bolji.

Dakle, odgovor na tvoju dilemu je: u diskusiji vezano za temu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simke ::Svaki put kada neko napravi nesto sto je dobro za masu, onaj drugi koji se nije setio toga, ce da ospe sve sto ima i moze da ga ponizava i nipodasatva, ne zato sto to ne valja, nego zato sto se on nije setio toga.

To uopšte nije tako. U poslednje vreme postoji neslaganja, ali to nije zbog bilo kakvog ponižavanja i nipodaštavanja. Oni koji koriste Linuks koriste ga zbog ogromne prilagodljivosti i fleksibilnosti. Ako to neko postojećim korisnicima uzima zbog nekih budućih potencijalnih korisnika kojih možda neće i biti, normalno je da će biti ljutih.


Citat:A i sama licenca je suvise komunisticka, toliko komunisticka da ni utopijske ideje Star Treka joj nisu ravne.

Komunistička? Jok. Stallman jeste levičar, ali GPL sama po sebi nema ideologiju. To je ili nerazumevanje ili FUD. Rekao bih da je pre u pitanju ovo prvo s obzirom da sumnjam da si zaista pročitao celu licencu ili da si zaista upoznat sa filozofijom.

Ideja je jednostavna. Svako ima pravo da koristi, deli i menja program. U slučaju da izmenjeni program poželi da distribuira, mora postaviti izvorni kod izmena. To je osnova.

Ovaj koncept je nastao u prilično kapitalističkoj zemlji. AT&T je u velikom anti-monopolskom sudskom procesu podeljen na nekoliko delova. Jedan od njih je bio i Bell Labs u kojem je ekipa programera u slobodno vreme razvila Unix operativni sistem. Bell Labs je dozvolio korišćenje Unixa univerzitetima pod edukativnom licencom pošto je imao određenu zabranu komercijalizacije bivših AT&T proizvoda. Unix je tako unapređivan i kod je deljen između obrazovnih institucija. Naravno, kad je došlo do komercijalizacije Unixa početkom 80-ih, nisu svi bili zadovoljni time. Naime, nastala su dva nezavisna projekta za ponovnu liberalizaciju Unixa. Jedna struja na Univerzitetu Berkley u Kaliforniji, a druga na Univerzitetu MIT u Masačusestsu. Iz prve su nastali takozvana BSD licenca i grupa BSD bazirani operativnih sistema, iz druge su nastali GPL licenca i GNU projekat.

A šta je bilo pre toga? Kada ljudi nisu stavljali informacije o autorstvu, dešavalo se da neko dođe i jednostavno preuzme program i počne da ga komercijalizuje. Bez obzira što nije imao nikakve veze sa razvojem. Zato su ove ideje nastale. Ali sa drugačijim ciljevima. GPL zahteva da se izvorni kod svih izmena objavi ukoliko se izmenjena verzija dalje distribuira, dok BSD licenca to ne zahteva. Ali to je i jedan od razloga zašto se masovni GPL projekti mnogo brže razvijaju. BSD licenca ne motiviše spoljne programere da doprinose projektu.

Ali i jedna i druga licenca imaju mana i prednosti. Koju će neko koristiti zavisi od konkretnog slučaja. Recimo, glupost je tvrditi da GPL nije ekonomski orijentisana (jel i to spada pod to tvoje levičarsko). Postoji hiljadu razloga zašto koristiti GPL:

Kompanija želi da postavi standard bez mogućnosti da ga konkurenti komercijalizuju. U ovom slučaju sama kompanija može komercijalizovati proizvod korišćenjem višestrukih licenci.

U drugom slučaju kompanija možda želi da podeli neki koncept, projekat ili kod koji nije profitnog tipa, ali bez mogućnosti da ga konkurenti komercijalzuju.

U trećem slučaju kompanija želi da zaradi pružanjem usluga podrške za GPL licenicran projekat.

Itd, itd.

Dakle, to o komunističkoj pozadini je glupost. GPL ne zabranjuje profitiranje od softvera. Niti podrazumeva deljenje profita.

Citat:Sve dok se ne pojavi "tata", koji ce da stane od pozadi i kaze "ovo ovako, ono onako, ti ides tu, ti mars napolje ..." za siroke narodne mase nema 'leba.

Tata postoji. To je Linus. Ali njega interesuje samo kernel. Ako misliš na nešto tipa Red Hat ili slično, mislim da to ne bi bila dobra ideja. Već sam pominjao ranije... Ali hajde. Da li bi takav Linuks zaista mogao da bude išta konkuretniji Windows ili Mac OS X-u? Šta ako je prednost upravo u raznovrsnosti? Ili šta ako nije, ali ipak taj jedinstveni OS ne bi ničemu doprineo?

No kao što rekoh, ni ti ni ja se ne pitam o tome i to je čisto nagađanje. Što rekoh ranije "šta bi bilo kad bi bilo".

Citat:Pogledajete sta je bilo sa androidom? Stao tata Google iza svega, napravio nesto da valja i sta bi? Zacas se to primi u najsirim narodnim masama, toliko siroko da i windows kaska i nema vise teoriju da ga stigne.

Android je popunio rupu. Pre njega iOS nije imao pravu alternativu. U jednom trenutku je u pojedinim zemljama bio dominantan. Android je ponudio moćnu a jeftiniju alternativu. Postojale su i druge platforme, ali nikad nisu ozbiljno korišćene. Nokia se igrala sa 3 operativna sistema i na kraju usvojila Windows Phone. Upućeniji od mene kažu da te platforme uopšte nisu bile loše samo Nokia sama nije znala šta želi da postigne. Da li da rizikuje sa nečim novim ili da razvija novu verziju Simibana? Na kraju su bili toliko bezidejni da su fejsliftovali s40 i s60 u liniju jeftinih telefona za niže-platežno tržište.

Da li Android primer stvarno može da se prevede na desktop Linuks? Teško. Mislim da su u pitanju specifične prilike. A i centralno direktovan Linuks bi izgubio dosta toga zbog čega Linuks uopšte opstaje 24 godine. Da je Linuks stvarno toliko nebitan, ne bi ni postojao.

Citat:Sve dok se linuks ne mane tog utopistickog GPL stila i ideje, nema od njega nista.

GPL nije stil ili ideja, GPL je licenca. Ogromna količina softvera je licencirano pod GPL. Ne možeš ga relicencirati bez razvoja od nule. Ali ne bih rekao da je licenca uošte problematična, naprotiv.

Ako misliš na ideju "slobodnog softvera", to je lepa ideologija, ali je u praksi više težnja nego strogo pravilo. Eno i sam Stallman ne stavlja ni jednu od mainstream distribucija na listu "slobodnih distribucija".

A dobro je da ta težnja postoji. To zajednici daje neki šmek malo drugačiji od čisto "korisnika softvera" kao što je slučaj sa većinom korisnika drugih operativnih sistema. Postoji neka zajednička ideologija i to je sjajno. Da, sjajno. Zapravo je jedna od stvari koja predstavlja veliku prednost u odnosu na druge.

Postojali su i ranije komercijalni Unix klonovi koji nisu imali nekakvu ideologiju. Većinu je pojela istorija. Dakle... Mislim da se varaš. Mislim da je zapravo to jedna od stvari zbog kojih Linuks opstaje.

Iskreno, Linuks nema ništa specijalno u odnosu na druge Unix klonove. Možda malo bolju podršku za hardver i ponešto softvera koji je dostupan samo za Linuks. Sve ostalo može i svaki drugi Unixoid.

Moje mišljenje je da uniformisanje može samo da šteti.

Citat: A to sto se Linuks fondacija busa da je linuks svuda, zasigurno nije ona zasluzna.

Hm... Pod kišobranom Linuks fondacije se razvija Linuks kernel. Kao i svaka "kišobran" organizacija i ona ima svoj deo zasluga, najviše u koordinaciji i promociji.

Ali to nije bitno. U pitanju je P.R. izjava. To nije neuobičajeno u korporativnom svetu. Niti je zabranjeno. Svaki cigo svoga konja hvali. Pa ti sam vidi kojeg ćeš da kupiš.

Citat:Utopisticka ideja GPL-a?

Opet, GPL je softverska licenca, a ne ideja. I to vrlo korišćena softverska licenca. Često nepravilno shvaćena što pokazuju i tvoje poruke.

Citat:Novac, novac i samo novac.

I opet. GPL licenciran softver ne mora bit nekomercijalan. Čak štaviše, licenca eksplicitno omogućava komercijalizaciju. Ali pod određenim uslovima.

Citat:Dok se gikove bore da dokazu da je Linuks bolji na svim pojima od svih ostalih.

Linuks fondacija baš i nisu geekovi. Čak štaviše najviše su orijentisani na P.R., edukaciju i pružanje usluga.

Citat: Oni koji prave novac koriste tu istu osnovu i tiho se smese iz coska ...

Oni bogami prave lep novac i sami. Kod njih su Linuks kursevi par hiljada dolara. Iako je ta usluga najviše namenjena kompanijama.

Generalno, čini mi se da baš nisi upućen u materiju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:I na samom kraju, Sale je izneo konstataciju da je "linuks za server a vindoza za desktop". Ja sam nakon toga pitao zašto misli tako. Ne vidim nikakav problem u tome..
Sa mog stanovišta, tj. stanovišta manje ili više prosečnog korisnika:
Smatram da je tako zato što postoji mnogo više alata za windows, veći je izbor i može se naći ono što ti najviše odgovara (Na primer, audio player. Na linux-u bih koristio Exaile, ali mu treba čitava večnost da učita biblioteku, iskreno nije nešto lep na oko, ne podržava sve audio formate. Tu je Clementine, nešto estetski lepši, mada dosta resursa ume da troši, nepregledna biblioteka slaba s opcijama i ne daje baš najbolji zvuk. Audacius je ili suviše sitan ili ružan, nema preset za equalizer... Ostale ne želim da komentarišem. I, povrh svega toga, možda ipak nisam dobro upućen, ali brate nije to taj zvuk. Gledam membranu na starom zvučniku, jedva da se pomera, a umesto basa, dobijem šuštanje. Na Windows-u, tu je Winamp, AIMP3, + Foobar 2000
i sva tri su fantastična player-a i membrana 'oće da odleti, a nisam morao da čačkam podešavanja drajvera... Slično je i sa video player-ima (VLC mrzim iz dna duše). Oduzmi mi ova dva i ja više nemam računar. Treće, Subtitle Edit nikako ne može da zameni Gnome Subtitle. Prvo,ne podržava pola video formata, drugo komplikovan je za korišćenje. Ostale programe za subtitle na linuksu nikad nisam uspeo ni da pokrenem, a stoje u repozitorijumima. Program za skener, šta može da zameni HP-ov za specifične funkcije mog modela?!)
Velika većina igara ne radi ili ne radi dobro na linuksu (od onih preko Steam-a, Orgina, pa do starijih igara kao što su Empire Earth 1 i 2 koji preko wine-a rade, ali pola boja fali). I za one igre koje postoje za linux moram instalirati vlasnički drajver za grafičku da bi bile igrive. Kad to uradim, nešto mi pojede 1cm leve ivice ekrana i to nema šanse da se lepo namesti,nema šta nisam pokušavao.

Naravno, da ne bude da samo pljujem po linuksu, može da se namesti da izgleda lepo, malo resursa troši...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::bocke ::No, kao što rekoh. Povukao sam se iz ove diskusije. Vi slobodno nastavite dalje. Neću vas sankcionisati. Ali ne prizivajte me bez potrebe.
Zbog čega da me sankcionišeš?

To se odnosilo na sve učesnike u temi, ne na tebe specifično.

A zašto? Zato što se ovakve teme obično svode na "čiji je veći". Nema tu nekog slaganja bez obzira koliko se dugo tema nastavi. Možemo mi da se ubeđujemo sto godina. Ništa dobro iz toga neće izaći.

Citat:Smeta ti što se ne klanjam Linuxu, već iznosim opšte-poznatu činjenicu?

Da, baš sam te terao da klečiš. Sve pršti.

Ti bi čovek trebao da popustiš malo. Ja tu nisam problem.

Citat:Zato što nemaš odgovor na pitanje koje sam postavio?

Na konkretna pitanja kojima nije cilj provokacija imam odgovor. Vidi ovo:

_Sale ::@ostali
Koji Linux das instaliram?

Mint ili Ubuntu. Mint zato što je široko korišćen kod nas, uključujući i ovaj forum, a Ubuntu zato što ima jaku domaću zajednicu korisnika. Bilo koji od ova dva je dobar izbor. U slučaju da je u pitanju slabiji računar, moja preporuka je Xubuntu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Okt 2015 13:57

@bocke
Mint CD imam odavno, još od izlaska verzije Cinnamon.
Koristio ga za vraćanje podataka sa nekog crknutog sistema.
Zbog čega sada samo Mint ili Xubuntu? Čemu služe onda ostalih 400 distribucija? A?
Zašto zajednica ne forsira Mint (koji sasvim korektno izgleda u live modu) kao primarni Linux?
Ili Xubuntu, kao univerzalniji?*
To sam i rekao još na prvoj strani.
*(pitanja nisu upućena tebi kao krivcu, već su ilustracije radi)

Iebi ga, dok se Linux zajednica dogovori i složi, proći će dosta vremena.
Ljudi traže jednostavan odgovor na jednostavno pitanje.
Ako budu, kao i ja, čekali 8 strana da im to neko kaže - iebeš posao.

Dopuna: 11 Okt 2015 13:59

Citat:I na samom kraju, Sale je izneo konstataciju da je "linuks za server a vindoza za desktop". Ja sam nakon toga pitao zašto misli tako. Ne vidim nikakav problem u tome..
Obzirom na trenutno stanje, prilično tačna konstatacija.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Aco, eleutheros
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neko je postavio onu analogiju sa sladoledima. Ja bih ipak postavio analogiju sa alatima.

Linuks u širem smislu je naziv za sve operativne sisteme bazirane na Linuks jezgru. Nije orijentisano na jednu svrhu, već može da se koristi za hiljadu i jednu stvar. Ovo je slično koferu sa alatima. Kofer može da sadrži kombinaciju različitih alatki koji mogu, ali ne moraju biti iste svrhe. Kofer može da sadrži i samo jedan alat sa rezervnim delovima kao što je bušilica, ali može da sadrži i veliki broj alata različite namene. Iako je kofer jedan, postoje različite kombinacije alata i različite kombinacije namena. Recimo, oprema vodoinstalatera nije ista kao oprema servisera fiskalnih kasa ili električara.

Ako te neko pita koji alat da uzmeš, stručnjak će ti preporučiti onaj koji ti najbolje odgovara i to najčešće od marke koja nudi najbolji odnos cena-kvalitet za određenu namenu i tvoj nivo poznavanja materije. Recimo, početnički kompleti možda sadrže neke generalne alatke kojih se profesionalci gnušaju jer nisu dovoljno precizni za profesionalan rad, iako su za kućnu upotrebu više nego dovoljni.

E sad, različiti majstori preferiraju različite marke. A i činjenica je da su u pitanju jedni te isti alati (bar kad su opšti kompleti u pitanju) i da bez obzira koje izabereš možeš odraditi posao. Ali kako ćeš ga odraditi zavisi od tvojih konkretnih potreba, znanja i iskustva.

Naravno ovaj model gledao ceo taj svet malo odvojeno od Windowsa ili Mac OS X-a. To je dobro. U pitanju su različiti operativni sistemi. Mogu da se posmatraju kao konkurenti samo odvojeno. Svaki je zaseban. Nijedan nije zamena za drugi. Bar po mom mišljenju.

Po meni treba probati sve, a koristiti ono što ti najbolje odgovara. Ali ne na silu. Ko nije fleksibilan možda je bolje da se drži svoga. Ali bi bilo konkretno da poštuje činjenicu da postoje i nešto drugo.

Što se mene tiče, lično sam imao prilike da aktivno koristim različite sisteme i mnoge druge da probam pod emulatorima. Ne volim puno da se igram, ali volim povremeno da probam nešto novo. Ili čak nešto staro (obično retro-emulacijom).

@mpman: koji distro? Pretraži repoe za alternative.

• 4Ovo se svidja korisnicima: eleutheros, _Sale, jogurtmen, bocke
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simke ::@Bocke
Ali isto tako, niko, ali niko mi nije trazio da mu sklonim android
A kad bi se neko pojavio sa tim zahtevom, šta bi mu instalirao? Iskreno me zanima, pošto ja ne znam za (funkcionalnu) alternativu

eleutheros ::Mozda je dobro pitanje sta bi svako od nas koristio da je windows ne samo besplatan,vec i opensource?
Budimo realni, u tom slučaju bi Windows imao još veći market share . Naravno, u tom slučaju bi se pojavilo more klonova jer bi svako menjao ono što smatra da može bolje i drugačije da se uradi.
_Sale ::Zbog čega sada samo Mint ili Xubuntu? Čemu služe onda ostalih 400 distribucija? A?
Zašto zajednica ne forsira Mint (koji sasvim korektno izgleda u live modu) kao primarni Linux?
Ili Xubuntu, kao univerzalniji?*
To sam i rekao još na prvoj strani.

Zašto se proizvodi više vrsta automobila kada svaki model sa 4 točka, upravljačkim mehanizmom i signalizacijom u potpunosti odgovara propisima zakona o saobraćaju i ako se može voziti? Zašto auto-industrija i dalje napreduje i razvija se ako smo svi zadovoljni trenutnim stanjem?
Mislim da ovde upravo leži problem. Niko se nigde nije izjasnio da ima na umu projekat koji treba da zameni Windows kod korisnika. Ni jedna fondacija (uključujući sporni LSF) nije to postavila kao cilj. Ogroman broj programera koji svaki dan radi na nekon opensource projektu ili nekoj distribuciji nema na umu da "postane kalif umesto kalifa" (ako realno pogledaš, mali je broj distroa koji imaju baš tu namenu, ali je upravo zbog toga njihov uspeh pod znakom pitanja). Čak i Ubuntu koji spada u najkontroverznije linuks distribucije (neki ga "pljuju", neki ga "dižu u nebesa") je uz manje ili više muke uspeo da izgradi svoj put (još uvek pomalo podseća na OS X, al i to se menja). Svi imaju za cilj da ponude alternativu, da proguraju nešto svoje, da budu drugačiji. Na kraju krajeva, Microsoft je komercijalna kompanija koja za krajnji cilj ima sticanje dobiti, dok kod razvojnih timova širom sveta to nije pokretački motiv. A dobra stvar u svemu tome je što tu komercijalizaciju finalnog proizvoda ili usluge (kao što @bocke reče) niko ne zabranjuje .

Jedini koji to žele (da se windows zameni linuksom) su upravo korisnici Linuksa koji ga koriste u nekom dužem vremenskom periodu i smatraju da im je "otvorio oči". Upravo oni smatraju da je to ono pravo i često su žestoki zagovornici "tamne strane" (kako Linuks nazivaju zagovornici Windows-a). Ipak, ovo je neravnopravna borba...ja nigde nisam čuo da se korisnici koji zagovaraju korišćenje Windows-a smatraju sektašima i "sledbenicima" kako se često etiketiraju Linuksaši. A zar je "pređi na Linuks, Windows je sra*e" mnogo drugačije od "batali to sra*e, Windows je super". Možda u redosledu reči . Mada, to je kao i kod prevare u braku - žena koja to učini je po automatizmu kur*a, a muškarac koji to učini postaje frajer i faca .

Nadam se da se svi slažemo da je razvoj Linuksa u prethodnim godinama doneo mnogo novina...neke su implementirane i u vodeće komercijalne sisteme (Windows i OS X) upravo zahvaljujući liberalnoj licenci pod kojom su objavljene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBgd ::Aco ::SlobaBgd ::A ko je u ovoj priči Sale Đorđević?
I da li se ocenjuju u poznavanju materije samo oni koji kritikuju "Saleta Đorđevića" ili i oni koji ga brane? Mislim, da znamo šta nas kvalifikuje da učestvujemo u diskusiji.

U kojoj diskusiji vezano za temu ili u diskusiji čije veći i koji bolji sistem.
Ne znam, Aco, ne učestvujem u temi gde se meri čiji je veći i koji je bolji operativni sistem.
Doduše, možda grešim, navedi mi gde sam u ovoj temi merio koji je bolji.

Dakle, odgovor na tvoju dilemu je: u diskusiji vezano za temu.

Ili ja ne kontam ili si se ti dobro upustio diskusiju koji je bolji sistem,svesno ili nesvesno si si izjavio u startu da linuxaši vole da sebi podižu cenu. Da..

 Da postoji jedinstvena politika promovisanja Linuxa, da se tvorci i simpatizetri raznih distribucia ne kolju i pljuju međusobno, i da je Linux okrenut običnom kućnom ili kancelarijskom korisniku a ne geekovima koji svako malo menjaju distro i window manager i temu i wallpaper, možda bi Linux bio poznatiji. Ovako je samo kuriozitet.

ili Za ljude koji tvrde da se zalažu za veću promociju Linuxa i za širenje slobodnog softvera, nešto mnogo se bavite Windowsom.
Ako nemate bolje argumente u korist Linuxa od tvrdnje da je Linux bolji od Windowsa, onda vam, na žalost, ne predviđam mnogo svetliju budućno

Neke od stvari gde si ušao u tu problematiku.

Sale je sa druge strane ušao u vezi IE, i to je ok koristi ga, verovatno je probao i druge broswere ali se njemu sviđa i kraj. To poštujem bez obzira da li ja to smatram je li ok. I o takvim stvarim mogu ući i polemiku koji je bolji jer je koristio probao druge kao i ja pa ko iznese bolje argumente. Ali da pričamo o Linuxsu sa bilo kim ( napisao sam ti već pre bez ljutnje) ko nije korisnik ne pije to vode to je bezpotreban polemika koja ne vodi nikuda.
Brate mili svako ima pravo pored Windowsa da proba Ubuntu ili neki njeni derivat, Arch ili neki njegov derivat,Debian ili neki njegov derivat, Slack ili neki njegov derivat. Inače to 90 posto ljudi koji uđe u svet linuxa proba više distribucija i to ko zna koliko dok ne nađe se u jednoj koja mu je default.
U tom slučaju sa takvim čovekom možeš govoriti o manama jednog ili drugog ili prednosti jednog ili drugog.

Ovako svaka se diskusija baš svede na to čiji je veći bez ijednog valjanog dokaza jedne strane.

Nemam ništa protiv nikog ali tako stvari stoje. I jedna i druga strana mora biti potkovana nekim znanjem o nečemu da bi se vodila polemika šta je bolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mpman ::
(Na primer, audio player. Na linux-u bih koristio Exaile, ali mu treba čitava večnost da učita biblioteku, iskreno nije nešto lep na oko, ne podržava sve audio formate. Tu je Clementine, nešto estetski lepši, mada dosta resursa ume da troši, nepregledna biblioteka slaba s opcijama i ne daje baš najbolji zvuk. Audacius je ili suviše sitan ili ružan, nema preset za equalizer... Ostale ne želim da komentarišem. I, povrh svega toga, možda ipak nisam dobro upućen, ali brate nije to taj zvuk. Gledam membranu na starom zvučniku, jedva da se pomera, a umesto basa, dobijem šuštanje.

Stvarno pokušavam da se manem ove teme, ali iznova pročitam po neku interesantnu opasku, pa me to povuče da i ja po koju da naškrabam.

Elem, ovo verovatno što si napisao znači da ti je, ili loš audio čip na MB, ili ti ne znaš ove plejere da namestiš. Očigledno na plejeri na Windowsu su puni plug in-ova koji softverski poboljšavaju kvalite zvuka, mada pomenuti Foobar je sličniji Linux plejerima i potrebno je određeno pred znanje da se dotera, a daleko je ispred i Winampa i Aimpa. Clemenitna na primer je najsličnija Foobar-u i uz određenja sitnija podešavanja radi perfektno. U ovo sam se uverio na više mesta, a ne samo kod sebe (Tehniks pojačalo AA i Bosse kutije), čak i na ovim običnim kompjuterskim zvučnicima daje odličan zvuk. Audaicous odličan player, sličan Winampu (koristi njegove plug in i presets za ekvilajzer), takođe sa ogromnim mogućnostima. Amarok i Banshe nisi ni pomenuo, takođe izuzetni i moćni plejeri. Da bi ti bilo koji audio plejer radio i na Windowsu i Linuxu kako treba potrebna su podešavanja, očigledno je da se na Linuxu nisi baš potrudio kao što si se potrudio na Windosu, ili si vrlo brzo odustajao. Ovo važi i za video plejere, jer postoje odlični i na Linuxu (mplayer i njegov front end SMplayer) koji ni za čim ne zaostaju za onima na Windowsu, stvar je samo volje da se nešto upozna i dotera.
Takođe i pomenuti Subtitle Edit kod mene radi odlično i do sad nisam imao nikakvih problema sa njim.
Koliko znam HP je na Linuxu odlično podržan, mada o tome ne mogu mnogo da pričam pošto nemam štampač, ali tamo gde sam instalirao Linux, a imao je i HP štampač sve je radilo bez problema i iz prve.
Igrice jesu boljka, ali ja ih nešto i ne igram, tako da nisam kompentetan za ovo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@drummer
Poređenje sa auto-industrijom ne stoji.
Auto se ne dobija za džabe, već se plaća.
Kada plaćam, hoću da izvoljevam a proizvođač se trudi da me natera da kupim njegov auto.
Tržište OS je ogromno, a Linux se ponaša potpuno nezainteresovano jer se ne fokusira na ono što sam već sto puta napisao.
Ne zanima ih novac? Ne bih rekao.