Ajmo sve ovo da vidimo kroz "oci" nekoga mladjeg. Prvo cu da nalgasim da cu vrlo hrabro da iznesem cinjenice i da su neke mozda previse ostre ali molio bih da razumete kontekst. To sto sam ja mlad ne znaci da sam glup i da ne razumem kako stvari funkcionisu.
Prvo cu da citiram neke izjave koje su mi "nazuljale oci"
Citat:Ljubav se čita iz postupaka a ne iz reči.
Ispravka: Ljubav se cita iz sustine postupaka! Jako je bitno to naglasiti zato sto mnogi postupci na prvi pogled mogu da deluju hladno i besmisleno. Imam par primera ali su pomalo bezveze pa necu da ih ovde pominjem (deciji su).
Citat:Da li je život, a posebno ljubav, jedan veliki nesporazum?
Nikako. Poenta je sledeca: tu si i ziva/ziv si zar ne? Ne vredi da sebi postavljas pitanja oko toga zato sto ona vode uvek ali uvek u paradoks. Ajmo da postavimo sledece pitanja:
1. "Da li, kada mi je lepo sa partnerom/drugom/drugaricom, je sve to jedan veliki nesporazum?"
2. "Da li je nesporazum to sto sam ziv sada ovog casa i sto sedim ovde?"
3. "Da li je nesporazum to sto postoji osecanje koje mi omogucava da nadjem utehu kada sam unesrecen i iznemogao?"
Odgovori na ova 3 pitanja. Da li sada mozes da postavis drugacije pitanje? Sigurno da mozes zato sto je prvobitno (ono koje sam citirao) totalno besmisleno
Citat:Valjda se sve vrti oko našeg detinjstva. Koliko smo dobijali, toliko možemo i da damo. Ako nismo primali, ne umemo da primimo a glad nam je ogromna.
Da je ovo tacno onda bih ja trebao da ljude cinim bednim i jadnim posto se ne secam da sam u detinjstvu ovo imao. Da se moje detinjstvo pita nesto ja bih vec bio ubica, manijak i silovatelj . Dakle prica o detnjstvu ne pije vodu! Krijes se iza ovoga (doduse ne znam iz kog razloga) i to bi trebalo da izbegavas! Veruj mi ja znam o cemu ti pricam.
Elem apsolutno se slazem sa "mladim" Pecom. Kada se oslonimo na sebe onda je sve lakse. Razmisli (@dum_dum] da li je vredna ta osoba svih tih suza? Svih tih momenata u kojima sebe preispitujes i u kojima mislis da "nisi sposobna da volis"? Cim sebe dovodis u ovakvu situaciju to znaci da ti sebe ne volis, da nemas poverenja u sebe i da si emotivno nestabilna. Ljudi koi veruju u sebe znaju kako da se izbore sa tim. Nemoj mi recida vredi da svoj zivot (ma kakav zivot neka budu to samo 4 dana (vremenski gledano)) da tracis na postavljanje pitanja na koja ces dobiti odgovore koji ce samo da te unesrece. Kazem unesrece zato sto sa pogresnim stavom pokusavas da dobijes odgovore na teska pitanja. Da li si probala da dobijes odgovore na pitanja bez "ozbiljnog" pristupa? To sto se govori o ljubavi ne znaci da treba da se uozbiljis prilikom trazenja odgovora na ovo pitanje. Probaj nista ne mozes da izgubis (nista vise nego sto si vec izgubila ). Ljubav jeste pokretac svega pa probaj da je usmeris na drugu stranu.
Ajmo da postavimo bolja pitanja:
1. "Cime volis (zaista) da se bavis?"
2. "Da li je mozda bolje da nastavis zivot tako sto ces da "ugusis tugu" bavljenjem onim sto volis?"
Skroz su glupa pitanja ali su zato ona prava (ima ih jos naravno ali ova mi sada padaju na pamet). Da li si svesna da, bavljenjem necim sto volis, dolazis do odgovora na pitanja koja sebi postavljas? Kada sa potpunim razumevanjem sebi samo postavis ta pitanja vec je drugacije. Sada sa stavom "mislim da ne umem da volim" ne vredi da sebi postavljas pitanja uopste. Izadji napolje. Vrsiti, placi, kukaj, udri, cepaj, pucaj, seci ali uradi to. Kada to uradis onda pocni da radis nesto sto cini da se bolje osecas. Da li je to sex (mmmm) ili beskrajno gledanje u zvezde to je vec nebitno. Ja recimo volim da se bijem i da sedim ispred kompa. Drugar voli da sece paradajz i krastavac po 4sata. Drugarica voli da sutira stiropor... Ima nas svakavih.
Citat:Ja ne ocekujem vise nista.
Lol... Dakle vec odustajes? Imas 30ak god i vec je kraj? Zasto onda ne dignes ruku na sebe (na ovaj ili onaj nacin)? Ovo zvuci ekstremno i bezobrazno sa moje strane? Ako je sve tako crno i ako nema pokretacke snage u tebi sta dalje? Zasto zivis? Vidis ljubav pokrece svet. Da li je to ljubav prema novcu, seksu, osobi, kolacima ili rostilju nebitno je! Ako nemas vise pokretacku snagu u sebi a ti jos uvek zivis onda je nadji! Na svetu postoji 6 milijardi ljudi (ima ih mnogo vise ali ovo je podatak koji pamtim iz 6-og razreda osnovne skole). Da li hoces da kazes da niko ne moze da ti pruzi to sto ti treba?
Shvatam ja sta tebi zapravo treba. Treba ti neko ko ce da ti pokaze ono sto nikako ne uspevas da vidis. treba ti neko ko je tu i za koga si ti tu. Sve je to lepo ali samo na papiru. U praksi je problem u tome sto posle jednogg neuspeha odmah se ceo svet rusi. Problem je u nacinu na koji pokusavas da vidis sve to.
O ovome moze da se pise u nedogled
Nazalost ja moram sada ici ali cu rado da se ubacim jos par puta kada cujem odgovore na pitanja koja sam postavio >)
Ех, драга дум дум, не знам да ли да мислим да си 16годишња девојчица, коју је 17годишњи "будући муж" оставио због неке друге девојчице у краћој сукњи и са већим грудима или да си можда напаћена старица којој се у време Другог светског рата свидео један од официра са којим је провела предивну ноћ, а онда га испратила пре првих петлова и цео живот наставила да машта о њему и да га тражи у свим осталим мушкарцима које је сретала.
Ја нисам никад рекла да ми се добро добрим враћало. Али то не значи да ћу престати да чиним добро људима до којих ми је стало. Нисам мазохиста. Пријало би мало доброг.
Што се љубави тиче, могла бих ти можда цео минут причати о мушкарцима који су ме волели. И шта сад? То што нисам наишла на правог треба да ме спречи у покушајима? Да ме наведе да помислим да су сви ови људи који су заједно, управо у везама из користи, досаде, уштеде са комуналијама? Да ли заиста мислиш да на свету не постоји љубав?
Кажеш, свиђа ти се твој одраз у огледалу после вођења љубави? Љубав? Одакле се створи? Секс без љубави? Презирем исти.
Снови су пропали тек онда ако ми пропаднемо пре њих. Не желим да верујем да си пропала. А рушевине почнеш изнова да градиш. И феникс се из пепела рађа.
Постоје и они који те воле али ти њих не. Шта ћемо са њима?
То што си мазохиста можда и може да се лечи али то што сажаљеваш себе, то је прича без краја. Нисам компетентна да о томе говорим јер тренутно имам јако лоше мишљење о себи. Не сажаљевам се али не мислим да вредим, но то није тема ове приче.
Што се деце тиче.. Осврни се око себе.. Погледај парове, самохране мајке или очеве. Да ли мислиш да су сва та деца рођена тек тако?
Можда превише идеализујем ствари. То јест, знам да управо то радим. Али у томе је чар живота. А тај живот је један. И само је мој. Не дам да га униште зли, пакосни, љубоморни или можда чак и они које ме воле.
А да ли си заиста толики мазохиста да не можеш да окренеш нови лист? Да се запиташ да ли можда, тамо негде изван граница твоје главе, постоји неко ко ће мочи да ти пружи све о чему машташ? Нека исто напаћена душа која можда неће имати зелене очи али ће имати топлији и искренији поглед.
Плашиш се? Да оставиш шта? То што имаш? Али немаш ништа од онога што желиш.
Срце и треба да бира. Мозак не може да осети варнице које срце осећа, кад га погледају ока два за љубав створена!
Манастир и науку подржавам. Против лезбејки немам ништа против. Да легнем и умрем због неког другог? Само ако ће то спасити живот том неком, у свим осталим случајевима бирам да живим.
.::Wizard::. :: Citat:Ljubav se čita iz postupaka a ne iz reči.
Ispravka: Ljubav se cita iz sustine postupaka! Jako je bitno to naglasiti zato sto mnogi postupci na prvi pogled mogu da deluju hladno i besmisleno. Imam par primera ali su pomalo bezveze pa necu da ih ovde pominjem (deciji su).
Ok.
Prihvatam. Saglasna.
Citat: Citat:Da li je život, a posebno ljubav, jedan veliki nesporazum?
Nikako. Poenta je sledeca: tu si i ziva/ziv si zar ne? Ne vredi da sebi postavljas pitanja oko toga zato sto ona vode uvek ali uvek u paradoks. Ajmo da postavimo sledece pitanja:
1. "Da li, kada mi je lepo sa partnerom/drugom/drugaricom, je sve to jedan veliki nesporazum?"
2. "Da li je nesporazum to sto sam ziv sada ovog casa i sto sedim ovde?"
3. "Da li je nesporazum to sto postoji osecanje koje mi omogucava da nadjem utehu kada sam unesrecen i iznemogao?"
Odgovori na ova 3 pitanja. Da li sada mozes da postavis drugacije pitanje? Sigurno da mozes zato sto je prvobitno (ono koje sam citirao) totalno besmisleno
1. Ekstremno lepo ili ekstremno grozno.
Od ekstaze do agonije - sredina nikad (s partnerom)
S ostalima normalno, u granicama normale.
2. Nije nesporazum sto sam ziva i sedim ovde. To je neminovnost, usud ili sudbina... ali i sreca. Paradoks!
3. Hmmm.... kad sam unesrecena i iznemogla ne mogu da pronadjem utehu. Nemam to osecanje u sebi ...
Hmmm...
Dve osobe. Dva pola. Recimo da su obe relativno ok. I imaju najbolje namee, ali kad se sastave varnici, dolazi do eksplozija, nikad nije mirno.
Zbog cega ?
Obe su profesionalno ostvarene i zele da budu zajedno (necu ulaziti u to ko koga vise voli jer je to zapravo moja losa navika posto ne postoji kantar za merenje voljenja)
Jedno drugo dovode ili do ekstaze ili u agoniju, a opet biraju da budu upucene jedna na drugu.
Sta je u pitanju ?
Ja ne znam odgovor !
Citat:Razmisli (@dum_dum] da li je vredna ta osoba svih tih suza? Svih tih momenata u kojima sebe preispitujes i u kojima mislis da "nisi sposobna da volis"?
Ne znam
Nemam odgovor.
U prvom momentu pomislim da nije vredna a u drugom da mi se tako cini jer je nisam dostojna.
Nemam pojma a ne znam ni na osnovu cega da procenim ... iskreno!
Citat:Cim sebe dovodis u ovakvu situaciju to znaci da ti sebe ne volis, da nemas poverenja u sebe i da si emotivno nestabilna. Ljudi koi veruju u sebe znaju kako da se izbore sa tim.
Tacno ! Svako slovo.
Citat: Da li si probala da dobijes odgovore na pitanja bez "ozbiljnog" pristupa?
Nisam.
Citat:To sto se govori o ljubavi ne znaci da treba da se uozbiljis prilikom trazenja odgovora na ovo pitanje. Probaj nista ne mozes da izgubis (nista vise nego sto si vec izgubila ). Ljubav jeste pokretac svega pa probaj da je usmeris na drugu stranu.
Ne umem. Niko me nije naucio, niti mi je pokazao (mada nije neko opravdanje)
Citat:Ajmo da postavimo bolja pitanja:
1. "Cime volis (zaista) da se bavis?"
2. "Da li je mozda bolje da nastavis zivot tako sto ces da "ugusis tugu" bavljenjem onim sto volis?"
Skroz su glupa pitanja ali su zato ona prava (ima ih jos naravno ali ova mi sada padaju na pamet).
Treba i na ova pitanja da odgovorim glasno ?
Citat:Da li si svesna da, bavljenjem necim sto volis, dolazis do odgovora na pitanja koja sebi postavljas?
Umorih se... nastavicu kasnije ... [/quote]
Dopuna: 08 Dec 2009 14:15
Dugujem odgovor na pitanje: šta volim da radim
Volim da se smejem.
Poslednji put sam se nasmejala, iskreno i od srca, 12.11.
Volim da pevam.
Ne sećam se kad sam poslednji put pevala nekome ko me voli.
Volim da razumem šta se oko mene događa.
Volim da se oblačim, isprobavam kombinacije, ali ne i da izlazim u tim kombinacijama.
Volim da pravim scene i predstave.
Volim da vozim.
Volim da jedem kesten-pire.
Volim da kupujem ukrase za jelku.
Volim iznenađenja, ali se ne sećam kad me je, poslednji put, neko iznenadio.
Volim plave (teget) ruže , ali ih ne dobijam.
Volim da uživam, ali nisam predodređena za to (očigledno)
Mir, tišinu, razumevanje ... volim da sanjam... da šetam... mnogo toga.
Volim neke ljude, svoju decu, svog psa ... volim pesme... pozorište... poštene i plemenite ljude... sad već volim i KPGT... volim zagrljaj, ali ga se sećam samo kroz maglu.... i tako... svašta nešto...
Mislim da ću ja prvi put u životu pustiti... u nepovrat.
I neću više voleti jer nema je količina bola potopila svaku iluziju o postojanju romantične ljubavi.
Mislim da više nikad neću sebi dopustiti da se osećam kao da umire svaki deo mog bića...a možda će i umreti ... Razdirući bol.
Krik bez glasa, bez suza, bez naglog pokreta.
Loš sam sagovornik jer verovatno ima ljudi koji veruju... ja - više nikad.
http://www.youtube.com/watch?v=ZkVN81uQhKg&NR=1
Plakala, plakala i slušala kišu kako dobuje.
Nadala se da suze mogu da presahnu.
Volela.
Volela tiho i bučno, eksplozivno i ubitačno.
Ništa nije kao što izgleda.
Uvek se ispostavi nekako suprotno.
Ja ne želim da zaboravim da su suze slane, ne želim da zaboravim miris smeha i dodir senke ... a lakše je odreći se.
Najteže je pustiti da odlazi i shvatiti da ne možeš da utičeš.
A kiša lije li lije ... još jedan prođe dan ... dan koji u sebi nosi neminovnost.
I... ko je kriv ?
Ima li krivih ?
Ne.
Nema. Ne može se gospodariti vazduhom, vodom, vatrom i zemljom... koliko god to delovalo moguće i izvesno
@dum_dum
Eto. Sebi si odgovorila na pitanje. Ljubav je kada se bavis onim sto volis. Jedi kesten pire, vozi, setaj, pravi scene, pravi predstave... Cinjenica (i to ruzna) je da se klin klinom izbija (valjda shvatas zasto sam ovo napisao). Nedostaje ti tvoja ljubav? Ima da boli i to strasno. Najbolji nacin jeste da se bavis necim drugim. Vremenom ce proci. Ostace gorak ukus u ustima kada god se setis ili kada god pomislis ali napravices korak dalje. Dala si sve od sebe (ako se ne varam) a sada je vreme da ides dalje. Kada krenes dalje videces onda ces da ce ti biti lakse da odbacis sve te gusi i (da se izrazim poetski ) da ces dici sva bacena sidra kako te ne bi vise usporavala na tvom putu. I tako sve u krug. Postoje sanse da ce se ovo opet desiti u tvom zivotu ali onda samo primenis sve ovo ponovo. Tesko je ali nemoj ni da potcenjujes sebe i nauci da volis sebe takvu kakva si. Kada zavolis sebe onda provalis da mozes malo da se menjas i onda mic po mic primecujes poboljsanja .Nemoj zaboraviti da je put kojim se kreces zapravo najveci uzitak (imam tu srecu pa sam to prilicno rano saznao i spoznao)
Ljubav je kada legnes uvece i kada si miran. Kada si srecan. Kada odes na pocinak bez teskog uzdaha.
Kada imas trenutke u toku dana kada si sam sa sobom i kada ti je prazna glava, kada ne mislis ni na sta. E tada si u ljubavi.
Ako nesto od ovoga nedostaje, onda tu ljubavi nema i slusaj ovo:
I loved you that's my sin, nowhere you can hide,
I'm sorry they told you, everything I'm not.
And nothing you can do just let me to
Find a way out far from people.
No way out, another time, another place, love is hell!!!
And nothing you can do to let me in,
And we both die under this heaven,
Cause haven is in your room,
Black and wild, black and free, you and me!
And none of my prayers never can be realised.
My Indian profile somwere you could lost.
And even if you want to save me out,
I am lost deep in my self yet!
Cause near that bar you lost all yours,
I want go back when I was young!
Only you can save me, no you can't, I don't want.
I wanna say: 'Goodbye life' oh so long.
Love is hell! She didn't exist!!!
Sinoć sam mislila da neću preživeti noć.
A jutros... jutros sam odgledala film "Boja nara" i šokirala me je sledeća rečenica:
"Kako da sačuvam svoje voštane zamkove ljubavi od Tvoje vatre ..."
Ljubav je kada se bavis onim sto volis. Jedi kesten pire, vozi, setaj, pravi scene, pravi predstave...
Ljubav ?
Dogode se momenti u kojima pored sebe imaš nekoga s kim možeš da ćutiš.
Upoznaš nekog sazdanog od sličnog materijala. Ispod svih slojeva nedorečenosti, predrasuda, nesporazuma spoznaš isti žar ... slične sumnje i bolne strahove.
Gledaš ga i on(a) gleda tebe ... i ništa nije onakvo kakvim ti se činilo.
Nema dokaza ... nemaš za šta da uhvatiš. Sve je nalik snu ...
Jedem kesten, vozim, pravim scene i predstave... nemam kad da šetam Danas sam tražila veliku baletsku salu i dobiću je na korišćenje... napravila sam omaž ljubavi, a svake noći se pitam postoji li
U sukobu sam sa sobom, ambivalentna, ponekad luda od ljubavi, a ponekad zaleđenih strasti i oholog srca.
Dogodi se da moram da se podsetim šta to beše ...i da se pitam je li ljubav samo reč... ili da u ljubav vere nemam ... a najradije bih izgovorila http://www.youtube.com/watch?v=Y_PIadFsvDk&feature=fvst ,ali će me optužiti za patetiku i svrstati u reditelje latino predstava
zivot je tako jeb.... kratak i prolazan zato mimohod ispuni kolikom tolikom srecom ,makar onim pukim postojanjem , onom mrvom obzira prema onima kojima nesto znacimo iako sebe ne smatramo bas nekad ni dovoljno vrednim ...
ima nekad boljih losih dana i zaista losih ....
ni samoca nije uvek losa bar ne sumnjas ni u koga i niko nije kriv drugi osim tebe samog...
