Podseti me šta to beše ljubav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Sep 2009 15:55

Silija ::Citat: Pogledajte ovaj smajli ! Da li je TO Ljubav ?
Ovaj ga grli,a ovaj jadnik se grči... umesto da se lepo okrene, pa da se grle međusobno.

dum-dum, ovaj se topi od ljubavi u zagraljaju voljene osobe

Meni izgleda kao da se batrga Ma, jok bre...sad sam bas pazljivo gledala: ovaj roze ga davi dok ne umre...hm (ova) i na kraju ukrsti ocima.
ali ovaj je jos gluplji kretencina... na kraju ostane tuzan i sam, a lepo mu je ponudila srce ...

Dopuna: 19 Sep 2009 10:46

Evo male dopune.
Sinoć sam bila na nekoj grupi, što i nije nikakva novina jer su to ljudi s kojima sam na istoj grupi od 2001 godine.
Međutim, dogodilo se nešto novo i nešto drugačije.
Obično nakon grupe prva potrčim ka izlaznim vratima dovikujući ono manje-više formalno: "Ćao, vidimo se u ponedeljak", ali juče je pljuštalo. Pogledala sam i u momentu shvatila kako je potpuno suludo da tu, na tom mestu, ne sačekam da prođe pljusak i onda mirno i staloženo pođem svojoj kući.
Usput, za mene je mirno i staloženo često tek misaoni postupak jer umem izuzetno burno da reagujem, čak i kad to nema nikakvog smisla.
Elem, osula se grupa i ostalo nas je petoro.
Ćutala sam i slušala. Inače sam nekako najslobodnija onda i onom društvu u kom mogu slobodno da ćutim, slušam i opuštam se. Često uhvatim sebe da kad pričam nisam spontana, branim neki stav ili neku poziciju.
Retki su oni sa kojima mogu spontano i prirodno da ćutim. Još ređi oni s kojima mogu da budem zbunjena.
Mislim da ti ljudi ne znaju koliku vrednost njihovo prisustvo ima za mene.
Možda je i bolje da ne znaju jer bi to, kako je neko gore napomenuo, moglo da znači da nešto imaju u svojim rukama.
Ćutim ja tako sinoć, slušam dijalog - vrlo spontan, prirodan i iskren. Bilo je tu i ne baš tako prijatnih i lakih izjava, ali ljudi su pooootpuno otvoreno iskomunicirali šta i kako osećaju jedni prema drugima.
Ja nisam delila. Ćutala sam. Nisam osećala potrebu ništa da kažem, a bilo mi je prijatno. Pila sam svoj sok i čekala da prođe pljusak.
U jednom momentu sam ustala, pogledala kroz terasu i izgovorila: "Odoh ja, kiša je prestala". Plave, zelene i dva para braon očiju obasjale su me a moji prijatelji su, kao antički hor, izgovorili: "Ha, čim je malo intimnije ti bežiš". "Ne, nego je prestala kiša", odgovorih.
Ipak mi je bilo nelagodno dok sam odlazila... odzvanjale su te njihove reči a ja sam se još dugo,dugo pitala koliko je istine u njima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dum_dum ::- Verovatno ne volim dovoljno sebe, pa u životu biram one koji me ne mogu voleti.

vidi, sama si dala odgovor na glavno pitanje.
problem je uvek u tome kada trazimo oslonac u drugima... to je opaka greska.
nadji oslonac u sebi, nemoj u drugima da ga trazis.
drugi postoje da bismo ih neposesivno i cisto voleli i da bi oni nas voleli [kako-tako], ali ne mesaj to sa osloncem.
ljubav ne znaci osloniti se na nekoga.

voleti sebe je neophodni elemenat ako zelis ravnotezu u zivotu.

dum_dum ::Možda je to naivna ideja, ali odlučila sam da više ne dajem, da se izmaknem i da vidim da li će se nešto promeniti.
ako si sigurna da ti on ne pruza ono sto moze [kazem ovo jer sta ako on nema vise ta osecanja u sebi?], onda uradi tako.
mozda ga to rasvesti i prodrma.
a mozda i ne...
ako nemas sta da izgubis - then do it.
[valjda mi posle ovoga nece pretiti SMS-om ]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Sep 2009 10:48

Procitala sam fenomenalan post koji je napisala Danka i inspirisao me je potpuno.

Citat:Buducnost zelimo da preduhitrimo kao suvise sporu da stigne,kao da bi njen hod ubrzali...Ili..prizivamo proslost,da bismo je usporili jer je suvise brza...toliko smo nerazumni da lutamo po vremenima koja nisu nasa,a ne mislimo na jedino vreme koje nam pripada...I toliko smo lakoumni da mislimo na ona koja ne postoje vise,a lakomisleno bezimo od jedinog koje postoji...To ,dolazi otud sto nas sadasnjost, obicno, vredja...


Ovo mi deluje toliko istinito i zivotno da cu procitati jos nekoliko puta.
Istina je da lutamo vremenima koja nisu nasa, istina je da lakoumno bezimo od jedinog vremena koje, za nas, postoji.
I najbolnija istina je da nas sadasnjost vredja.

Citat:E,neka svako ispita svoje misli...naci ce da su sve obuzete prosloscu i buducnoscu..i mi,gotovo i ne mislimo na sadasnjost...a,i ako mislimo,to je samo zato da bismo u njoj nasli uput,kako da raspolazemo buducnoscu...Sadasnjost nam nikad nije svrha!!!


Cesto ispitujem sopstvene misli. I cesto volim da kazem kako sadasnjost ne postoji jer dok nam nesto dodje do svesti vec postane proslost.
Tako cesto nismo tu, tako cesto nismo sada i ovde, sa onim preko puta nas. Toliko tumaramo hodnicima i lavirintima proslosti razmisljajuci o tome sta je moglo ili trebalo drugacije, da ne ostavljamo mesta, u svom licnom prostoru, za one koji su prisutni u nasim zivotima.
Duhovi nam ne daju da se fokusiramo na zive ljude koji nas okruzuju.

Sve nas asocira... sta god da se dogodi, poveze nas sa tamo i tada , a sadasnjost ostane blaga senka ili bedna imitacije neceg davno sahranjenog ili nestalog.
Ne damo priliku ljubavi da se razvije. Vec u startu je kategorisemo, klasifikujemo i osudimo. Nazovemo je plagijatom zatvarajuci oci nad njenom osobenoscu i specificnosti.
Nateramo coveka, koji nas je, mozda zeleo i mogao voleti, da odigra neku, vec vidjenu pricu, kako bismo potvrdili svoj stav o nepostojanju bliskosti, ljubavi, odanosti.


Citat:E,tako mi ustvari nikada ne zivimo,mada se nadamo da cemo ziveti...A,posto se vecito pripremamo da budemo srecni,neizbezno je da to nikada nismo!...

Ili se vecito pripremamo, ili plasimo ili secamo.... Meni se cini da najvise volimo da se secamo i umesto da zivimo motamo neke filmove proslosti, koji, umesto da nas podsticu da idemo dalje, da se razvijamo i da nesebicno sebe dajemo, zaokupe citavu nasu paznju, potpuno nas paralisu i drze cvrsto prikovane za proslost...a zivot, zivot prolazi pored nas.

Jedan moj prijatelj mi je rekao: "Mene vise niko ne moze da povredi, jer nisam tu. Stalno sam u nekom svom svetu. Secam se lepih stvari koje sam proziveo."

Dopuna: 21 Sep 2009 11:07

Peca ::dum_dum ::- Verovatno ne volim dovoljno sebe, pa u životu biram one koji me ne mogu voleti.

vidi, sama si dala odgovor na glavno pitanje.

Da, ali sta s tim ?
Kako covek dovoljno da zavoli sebe ?
Kako pocinje taj proces, cime ?

Mogu ja, moze svako od nas biti svestan te cinjenice da ne voli dovoljno sebe a da nista s tim ne uradi...jer ne znamo kako i sta da uradimo.
Prosto - ne umemo jer nam niko nije pokazao. Ucili su nas nekim drugim stvarima, ali ne i tome kako da volimo...pre svega sebe.


Citat:problem je uvek u tome kada trazimo oslonac u drugima... to je opaka greska.
nadji oslonac u sebi, nemoj u drugima da ga trazis.

Ja se, ceo zivot, oslanjam samo i iskljucivo na sebe.
Onda, nadjes nekog, zavolis ga i shvatis sledece : moja kontrola ,nad svim sto moze da se dogodi medju nama, je tolika da onemogucuje da se ista dublje i bliskije dogodi.
To jeste problem. Kad se oslanjas iskljucivo na sebe, odlucujes o svemu, nikad se ne opustas a jos manje prepustas.
S druge strane, bez poverenja oslanjanja i nema.... a kako se USUDITI da se oslonis, smanjis samokontrolu ako su ti iskustva takva da su te uverila da ce te svako povrediti ako mu se ukaze prilika.
Na racionalnom nivou znamo da postoje i oni koji ne zele da nas povrede, vec jednostavno da budu tu: da nas vole i da budu voljeni, ali taj racionalni deo ne igra neku kljucnu ulogu kad su strahovi u pitanju.



Citat:ljubav ne znaci osloniti se na nekoga.


Sta znaci ljubav ?


Da li je to prolazno osecanje ili ne ?
Da li je, mozda, sve ono sto smo nazvali ljubav u nasem zivotu, a proslo je , nesto sasvim drugo ?
Da li je ljubav rec, osecanje, iluzija, predstava, opisiva, neopisiva, specificna, nalik necem vec vidjenom?
Da li je sastavni deo ljubavi bol ili radost ?

Podseti me ... sta to bese Ljubav ?

Citat:voleti sebe je neophodni elemenat ako zelis ravnotezu u zivotu.

Apsolutno saglasna.

Citat:mozda ga to rasvesti i prodrma.
a mozda i ne...
ako nemas sta da izgubis - then do it.

Uvek imas sta da izgubis... razmisljala sam koliko se i ovom temom gubi, a koliko dobija.
Zao mi je sto se vise ljudi ne ukljuci jer sam potpuno sigurna da je ova tema ziva i aktuelna svima nama i da bismo otvorili neke nove staze i puteve u svom traganju pokazivanjem i deljenjem sopstvenih specificnosti, slicnosti i razlicitosti.
Kazu da je zivot verovatno jedan i da treba ugrabiti sansu ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca ::ljubav ne znaci osloniti se na nekoga.

ipak, znaci. ako ne mozes da se naslonis na njega kad si umoran ili oslonis kad ti je tesko, to onda nije ljubav. ljubav sluzi i za to. mada se slazem da se do toga dolazi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zavisi u kojoj meri dozivljavas rec 'osloniti'.
osloniti se kad ti je tesko ili kad si umoran = da.
osloniti se non-stop, i to tako sto smatras da je njena/njegova duznost da uradi nesto [recimo nahrani dete, opere sudove, pocisti kucu] = ne.

mislim, zive ljudi u takvom 'dogovoru', ali to je za mene odsustvo osecaja druge osobe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Sep 2009 21:18




Peca ::zavisi u kojoj meri dozivljavas rec 'osloniti'.
osloniti se kad ti je tesko ili kad si umoran = da.
osloniti se non-stop, i to tako sto smatras da je njena/njegova duznost da uradi nesto [recimo nahrani dete, opere sudove, pocisti kucu] = ne.

mislim, zive ljudi u takvom 'dogovoru', ali to je za mene odsustvo osecaja druge osobe.

Mislim da različito percipiramo oslanjanje
Kod mene taj glagol nema mnogo veze sa kućnim obavezama i dužnostima... više sa podrškom.
Osloniti se na partnera meni znači prepustiti se, biti siguran u njegovu odanost, imati poverenja.

Možda je to bio pokušaj duhovitosti jer inače ne vidim neku naročitu vezu između naslanjanja i oslanjanja
Obično se naslonim na neki predmet...nameštaj, a svog partnera doživljavam kao ljudsko biće, što i jeste i to izuzetno potentno ljudsko biće...muškarac sa velikim M
hmmm...mada mi prija i da se naslonim na njega, kad bolje razmislim da budem iskrena ...

Bliskost, ljubav, seks... i niti koje povezuju te pojmovi... to me zanima ... a sudovi se najslađe i prljaju i peru u paru

Dopuna: 08 Nov 2009 10:31

Šta je čovek sve u stanju da da ili uradi da bi dobio malo ljubavi ?
Ili da bi potvrdio da ne postoji mogućnost da dobije ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ух, прочитала сам све.. И волела бих да могу да дам објашњење које би било разумљиво маси. Али не умем. Умем да покушам.

Љубав.. Има је свуда.. Ја ових дана баш волим. Волим новембар, волим кишу, свој целулит, неке људе које не познајем. Волим своју самоћу, своје сузе. Волим да причам са собом. Волим да гледам у плафон. И да пишем. Волим чак и свој загорели ручак. Волим себе. Али такође волим и свог брата, неке од комшија, тету из трафике. Волим циганчиће који певају у бусу, драг ми је и мој поштар. Јесам ли већ рекла да волим себе?

Намеће се сад питање, да ли ми је узвраћено?

Волела сам. Једном. Јако. Пукло је. Још јаче. Бол је била јача од љубави. Да ли сам волела опет? Не. Али хоћу. Желим.

Човек се рађа најчешће из љубави коју два бића гаје једно према другом.. Предодређено му је да буде вољен.. Кроз живот пролази многе препреке које му баш љубав поставља. Има много падова.
Али морамо пасти да бисмо почели изнова, зар не?
Волимо људе који нам пријају. Волимо да дамо али исто тако и примимо лепу реч, комплимент, загрљај..

А шта ја као жена очекујем од партнера?
Не тражим онога који ће знати да ме насмеје, желим да се смеје заједно са мном.. Да може да разуме мој поглед.. Да зна да ћути кад ми је потребно. Да уме да загрли.. Да имамо добру комуникацију, јер од свега, у старости нам остаје само разговор. Нисам себична. Све што тражим ја и дајем. Можда и више. Гледаћу фудбалске утакмице и раправљати о истим. Не зато што морам, већ зато што желим.

Дум дум, мушкарци су другачија бића. Можда те твој Мушкарац воли више него што ти волиш њега. Можда он мисли да више даје, а мање добија. Можда не зна да каже нити покаже. Или мисли да знаш, јер побогу, зар није довољно што је ту. Да те не воли не би могао да те додирне, да ти се насмеши без правог разлога, да те прекорно погледа када га изнервираш. Можда га нервира како несвесно стављаш косу иза увета, певушиш док куваш, лакираш нокте док он покушава да дремне. Али да те не воли не би био ту где јесте. А још увек је ту, зар не? Увек када ти треба топла реч, пољубац, загрљај, савет. Ту је. И не пуштај га. Воли те.


Можда сам јако заобишла тему, али како што рекох, волим да пишем

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da, to sam ja. ::
А шта ја као жена очекујем од партнера?
Не тражим онога који ће знати да ме насмеје, желим да се смеје заједно са мном.. Да може да разуме мој поглед.. Да зна да ћути кад ми је потребно. Да уме да загрли.. Да имамо добру комуникацију, јер од свега, у старости нам остаје само разговор. Нисам себична. Све што тражим ја и дајем. Можда и више. Гледаћу фудбалске утакмице и раправљати о истим. Не зато што морам, већ зато што желим.


Prelepo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svako ocekuje nesto i zna sta hoce a onda obicno uradi i izabere suprotno...
sta je to u coveku da ne prepoznaje put...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Dec 2009 15:27

Citat:А шта ја као жена очекујем од партнера?
Не тражим онога који ће знати да ме насмеје, желим да се смеје заједно са мном.. Да може да разуме мој поглед.. Да зна да ћути кад ми је потребно. Да уме да загрли.. Да имамо добру комуникацију, јер од свега, у старости нам остаје само разговор. Нисам себична. Све што тражим ја и дајем. Можда и више. Гледаћу фудбалске утакмице и раправљати о истим. Не зато што морам, већ зато што желим.


Ja ne ocekujem vise nista.
Ocekivala sam iskrenost, podrsku i razumevanje, ali uzalud.


Citat:Дум дум, мушкарци су другачија бића. Можда те твој Мушкарац воли више него што ти волиш њега. Можда он мисли да више даје, а мање добија. Можда не зна да каже нити покаже.


"Obozava me". Do poslednje trunke moje snage i izdrzljivosti.
Citat:
Можда сам јако заобишла тему, али како што рекох, волим да пишем

Nisi.
Prelepo je, samo sto ja vise ne verujem u ideale.
Nikad mi se dobro dobrim nije vratilo, a ni ljubav ljubavlju.
Ne verujem vise u partnerske odnose, ljubav medju polovima...itd.
SAD mislim da su sve to bedni kompromisi i zablude.

Volela sam svoju iluziju o njemu.
svoju sliku... svoju fantaziju... realnost je SASVIM nesto drugo a za mene je bilo bolje da sam:
1. otisla u manastir
2. posvetila se nauci ili istrazivanju ili
3. presla u lezbejke
4. ili legla i umrla.

Ne umem da izaberem a ocigledno i da izuzetno pogresno procenjujem ljude. Naivna i ogorcena budala koja se gleda u ogledalo i njace !

Glupi i prokleti idealista koji nece da shvati da je ovaj svet mnooogo gore i nimalo bezazleno mesto

Dopuna: 01 Dec 2009 15:55

da, to sam ja. ::
Љубав.. Има је свуда..

Da li ?

Mozda sam ja zla... sad cemo da vidimo. Bicu iskrena... s potpunim otsustvom manipulacije, koliko god to tesko bilo.

Citat:Ја ових дана баш волим. Волим новембар, волим кишу, свој целулит, неке људе које не познајем. Волим своју самоћу, своје сузе. Волим да причам са собом. Волим да гледам у плафон. И да пишем. Волим чак и свој загорели ручак. Волим себе. Али такође волим и свог брата, неке од комшија, тету из трафике. Волим циганчиће који певају у бусу, драг ми је и мој поштар. Јесам ли већ рекла да волим себе?


Da vidimo da li, ovih dana, bas volim
Novembar - volim, kisu - ponekad, celulit - prezirem, ljude koje ne poznajem - hmmm... samocu - ne volim, svoje suze - slane su, ali ne znam da li ih volim, da pricam sa sobom - ne volim, ali je neminovno.
Ne volim da gledam u plafon. Volim da pisem. Rucak mi nikad nije zagoreo Sebe - vise ne, nego da... volim sebe u odredjenom kontekstu.
S druge strane - mrzim svoj odraz u ogledalu... sem kad sam nasminkana i neposredno pre i nakod sto vodimo ljubav
Brata nemam, komsije prezirem, u trafiku retko svracam..... hmmm... autobus, prosjaci i postar su mi strani i nepoznati.

Volim jedne zelene oci, cvene zavese, miris jastuka, zagrljaj, taj oholo topli pogled i susret !

Mrzim sopstvene rusevine i propale snove, nadanja i ideala.
Volim imena koja pocinju na A,B,V,G,D...

Ne volim kad me ne vole oni koje volim. Ne volim dane kojima ne volim one koje drugih dana volim.

Citat:
Намеће се сад питање, да ли ми је узвраћено?

Zavisi s cije strane.
nikad nije reciprocno.
Mene vise vole oni koje ja volim manje, a je volim vise one koji me ne zarezuju.

Citat:Волела сам. Једном. Јако. Пукло је. Још јаче. Бол је била јача од љубави. Да ли сам волела опет? Не. Али хоћу. Желим.


Volela ? Da.
Puklo ? Pukla JA!
Jako...jace...Potpuno !

Da li cu opet voleti ? hmmm... mislim da necu.... volecu njega u sebi puknutoj. Je$eni mazohista.
Citat:
Човек се рађа најчешће из љубави коју два бића гаје једно према другом.. Предодређено му је да буде вољен..


Hmmm... Koliko cesto se tako radja ?
Predodredjen je da se bori !
Citat:
Кроз живот пролази многе препреке које му баш љубав поставља. Има много падова.
Али морамо пасти да бисмо почели изнова, зар не?

Ima onih koji ne padaju ?!?

Citat:Волимо људе који нам пријају. Волимо да дамо али исто тако и примимо лепу реч, комплимент, загрљај..


Ne bira se mozgom, vec srce bira koga ce voleti...najcesce potpuno iracionalno i potpuno nerazumno.

Zapravo najvise volim kad vodimo ljubav,decu, neke predstave, filmove, muziku i Andrica.
U medjuvremenu sam zavolela slonove i pohovani kackavalj, ali zato nisam bolja osoba

Dopuna: 01 Dec 2009 16:34

tagore ::svako ocekuje nesto i zna sta hoce a onda obicno uradi i izabere suprotno...
sta je to u coveku da ne prepoznaje put...

OVO se i ja pitam ?!?
Sta je to ?