Kampovanje u modernom ruhu [promotivni-post]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, Sr.Stat., vasa.93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otuđenost od prirode. Otuđenost od prijatelja. Otuđenost. Kako čvrsto i ubedljivo, porazno i gladno zvuči ova reč kada je više puta izgovorimo. A kako postaje sve realnija. Sve više opipljiva. Sve češće vidljiva golim okom. Reč, koju smo sami izmislili pre nego što smo joj i dali značenje. Leksema sa bezbroj događaja u dobu egoizma. A kako ta ista reč ispari čim je bezobrazno pogledamo, čim joj se suprotstavimo. Otuđenost. Reč za osudu. Za stub hrama.A nekad se, reći će veteran, lumpovalo po radnim akcijama, pevalo, sviralo, više volelo. Živelo! I u pravu je možda taj veteran kad sagleda ono što mu serviraju. Ali, nije sve baš tako sivo. I danas postoji kutak gde odmara drugarstvo, ugao za muziku, ćošak za ljubav, kiosk sa besplatnim pogledima, trg sa veselim osmesima. Samo ga valja što pre naći…

Robovi asfalta

Rađamo se, rastemo, stapamo sa betonskim zidinama bez izlaza, sa mirisom katrana u nosu, sa olovom grada u džepu. A priroda, nikad dostupnija. Samo je treba blago pogledati, pomilovati, posetiti. Zatvoreni među četri zida bauljamo u sopstvenim mislima tražeči izlaz iz krize. A ne setimo se da smo i sami univerzumski detalji. Isto kao ona bubica što mili po šumi, isto kao slavuj, ili vlat trave. I da, osvešćenje je ono što nas vraća među prirodnu postojbinu. Samo je potrebno otresti polustegnute bukagije koje sami vezujemo i zakoračiti malo dalje od asfalta. A tamo, tamo se kriju mirisi, zvuci, boje. I ljubav.



Kompromis sa soliterima

Jasno je, verujtem i prirodi da joj nismo više ona ista deca koja su goluždrava trčkarala po livadi. Jasno joj je da je tamo gde je bila ona cvetna visoravan sada musava fasada. Ali neće nam priroda zameriti to. I oberučke će nas prihvatiti kada joj se iznova vratimo. Makar jednom sedmično posetimo. Obiđemo je, omirišemo, očistimo od korova tetrapaka, i plastičnih gušilica sa natpisima velikih hipermarketa. Neće nam i bezdušne višespratnice zameriti ako ih na dan napustimo, tek toliko da izdahnemo olovo u čist vazduh a kući donesemo pune džepove kiseonika, vedrine i pozitivnog naboja. Napravimo li taj kompromis sa soliterom zauvek ćemo moći da posećujemo veličanstvenu planinu, reku, more a i onaj park ispred zgrade će nekako zelenije sjajiti.

Bez muzike ni preko praga

Svesni toga da kampovanje više nije samo pojesti živog skakavca ili pokisnuti do gole kože možemo u prirodu i urbani. A priroda će nam oprostiti i to što u ponoć zviždućemo omiljenu melodiju dok nam šator gubi bitku protiv rose.



Jedna spravica koja nam može doneti zabavu i u kampovanju pokraj reke ili u šumi je zvučnik. Nekada kampovanje nismo mogli zamisliti bez šibice. Danas nam gedžeti svakako čine osnovnu potrebu. Ali nije li lepše okaniti se telefona, poziva, meilova i makar napraviti kompromis između tehnologije i prirode. Prenosni zvučnici jedan su od naših predloga da modernizujete kampovanje i prirodi podarite ono što ste iz nje i izneli. Muziku. Slušanje muzike na prenosnim zvučnicima u šumi čini da potpuno ugodite sebi. Verujemo da nijednom stanovniku u traviili na drvetu nećete smetati. A društvo će vapeći za Suncem,vodom i vatrom moći da se sastane i pod vedrim nebom.

Elektronika na tamburi

Nova era nameće i nove standard kako u životu tako i u replikama života – umetnosti. Nekadašnja pevušenja romansi pod mesečinom sada su zamenili bitovi. No i to nikako ne može biti porazno već ga treba usmeriti na pravi tok. Improvizacije na tamburama mogu napraviti dobru zabavu ili bar uvertiru pre nego što se priroda sjedini sa otkucajima elektronske muzike. A mi ćemo na taj način graditi nove mostove, umilostiviti prirodu ne odričući se potpuno svog asfalta ako za to nismo spremni.

Nekom je i komarac muzika

Pravi, iskonski ljubitelji boravka i života u prirodi prepustiće se verovatnije šumovima velike šumske simfonije. Cvrčak će se pobrinuti za ritam sekciju. Slavuj će otmeno ali nadobudno izvesti svoju najbolju solažu. Ševa će pevati bekvokal. Potok će nezavisno od svega provlačiti jednu zauvek ustaljenu temu koja u pojedinim taktovima polazi putevima improvizacije.



A pravom prirodnjaku, pa, u najmanju ruku neće biti važno da li je obezedio zvučnike među kojima se konkurenciji ne vidi kraj. Ne zamerimo naravno ni jednima ni drugima. Priroda nam je svima drug a da li ćemo je poštovati ili joj okrenuti leđa na nama je. Ono što ohrabruje je to da – uvek postoji kompromis.