@Sky
Ako Sky može da učestvuje u ovoj temu mogu i ja....
Generalno ne slušam narodnjake. osim na svadbama, rođendanima...i nekim drugim slavljima...
Ovu pesmu sam čula više puta i otpevana je iz dubine duše. Mene lično ''pogađa'' iz nekih drugih razloga...
Ne doživljavam je kao pesmu u kojoj pevač potencira na hendikepu. Ne bi mi ni smetalo i da potencira. To je realno stanje stvari i on je toga svestan baš kao i mi.
Ako tamo neki homoseksualci imaju pažnju, u bilo kom smislu jer su drugačiji, zašto neko ne bi mogao bar malo da skrene pažnju na svoj hendikep? Čisto malo da osetimo njegov ''ugao'' posmatranja....I ti ljudi podjednako vole i osećaju kao i mi, samo je njihova duhovna bol još veća...A ovaj čovek može voleti samo srcem...Kod njega ne postoji ''lepota je u oku posmatrača''...Pesma je iskrena...
Jedna od onih pesama koja nije grandovska....sa primesom turskog folka...
Заборављам да сам дискредитован за учешће у оваквој дискусији, пошто нисам и немам намеру да чујем ту или било коју сличну песму...
Једноставно... мрзим народњаке... и све остале 'њаке, кад смо већ код тога
Скоро сам, две ноћи узастопно, био изложен праисконским музичким облицима зла... најпре сам имао сусрет генерације, а затим неку свадбу... да парафразирам Валтера:
Osim što je otpevana "iz duše", tekst pesme ima smisla.
Ne kažem da ostale pesme nemaju, ali ova ima definitivno. Čak bih se usudio reći da ovaj tekst prevazilazi i mnoge u drugim muzičkim pravcima.
Ovo što Cipelica piše i poredi sa tekstom nepoznatog autora ... niđe veze.
_Sale ::
Ovo što Cipelica piše i poredi sa tekstom nepoznatog autora ... niđe veze.
Cipelica je samo dala banalan izmišljen tekst da bi napravila paralelu sa dotičnim tekstom,
tj količinom patetike.
Da mi možda ne treba doktorat da bih komentarisala ovo "remek delo" ?
E ovako, dragi moji ...
Ja volim da slušam narodnjake, ali staru gardu i stare, prave narodne pesme, a ne ovo današnje njesra.
Kao što rekoh u prethodnom postu,
gde ste videli da svoj hendikep potencira Ray Charles ili Stevie Wonder?
Patetika je nakinđurena patnja.
Glupost patetike je u tome što patnja nije za kinđurenje.
Ova pesma je sladunjava, pitka , kao kad neko govno namažeš sa malo meda ... čisto da se lakše proguta.
I naravno time zaradi više para....
Jer kad zapeva da joj ne bi dao oči, odmah u publici krene prvo uzdah : "Jaooo ! "
Fantastičan marketinški potez, ljudi se na to ovde primaju.
Zato nam je i umetnost tu gde je.
Da ne budem skroz negativna, pohvalila bih neosporan fantastičan vokal Saše Matića.
P.S. Svima sam vam dala "thumb up" jer svako ima prava na svoje mišljenje i ja to poštujem,
što ne znači da se sa njime i slažem .
Cipelica~ ::
Cipelica je samo dala banalan izmišljen tekst da bi napravila paralelu sa dotičnim tekstom,
tj količinom patetike.
Da mi možda ne treba doktorat da bih komentarisala ovo "remek delo" ?
Niko nije rekao da ti treba doktorat.
S obzirom na većinu tekstova sa našeg govornog područja (bilo kog žanra), stojim iza toga da je ovo "remek delo".
E, sad ... kad budemo prešli na deo "ovo mi se sviđa, a ovo ne", tj kada budemo počeli da komentarišemo tuđe muzičke ukuse - to bi trebao biti kraj rasprave.
Uzgred budi rečeno: "patetika" je lažna tuga.
Gde se tačno u navedenom tekstu može to podvući?
Da imam prava na još jednu želju,
na onu koju zovu poslednju.
Po prvi put Ja znao bih šta želim,
Ja želeo bih, želeo bih nju.
Da imam prava na još jedan poziv,
na ispovest pred Bogom poslednju.
Ja znam i koga bih da zovem,
Ja pozvao bih, pozvao bih nju.
Da joj kažem bila si mi sve,
nisam znao tada sada znam.
Kad prava ljubav jednom zakasni,
druge neće doći nikada.
Dao bih joj srce svoje,
neka ima srca dva.
Samo kada njoj je dobro,
onda dobro sam i ja
Al joj ne bih dao oči,
isti tad bi bili mi,
Videla ni ona ne bi,
kada ljubav zakasni
Da imam prava na još jedan život,
za jedan dan da skrojim sudbinu.
Ja znam sa sobom koga bih da vodim,
Ja poveo bih, poveo bih nju.
Da imam pravo na još jednu suzu,
u nju da stavim ranu poslednju.
Ja znam za kime bih da žalim,
u zadnju suzu stavio bih nju.
***
Inače, na jednom auto-forumu, za 8.mart u temi čestitke lepšem polu, ja u to ime postavim YT link pesme "Rjabina ..."
Posle 10 minuta dobijem pp od nadležnog moderatora koji mi otprilike kaže da sam greškom postavio pesmu o kruškama.
Kada sam mu objasnio da je to ljubavna pesma, i da devojka pita omiljeno drvo kog momka da odabere, nije više bilo prepiske. Mada, nisam siguran da sam ga ubedio.
Ja ne bih zalazio u temu remek dela i komentarisao šta je umetnost, a šta nije jer je to skroz subjektivna stvar. Da li je EDM muzika umetnost? Kako definisati dobar i loš EDM? Za nekoga su to samo nasumični zvuci koje proizvodi računar i kao takvi nemaju nikakvu vrednost. Mislim da ljudi imaju lošu naviku da nešto što je popularno odmah smatraju manje kvalitetnim, a nešto što je manje popularno kvalitetnim jer samo mali broj ljudi može to da razume. Već smo imali jednu temu vezanu za ovo. Čak i da je zaista u pesmu uveo sopstvenu ličnost, zbog čega je to loše? Naravno, svako ima svoje mišljenje, ali ja mislim da je ovo jedan od retkih primera kvalitetnijih stvari koje je Grand produkcija izbacila tokom svog postojanja.
Narodnjaci početkom dve hiljaditih i ovi danas se mnogo razlikuju. Turbo folk (u smislu onog na šta ljudi prvo pomisle kada čuju turbo folk) je uglavnom prevaziđen. Mnogi uvode elemente elektronske i trep muzike. Barem danas ljudi imaju mnogo veći izbor i ne mogu da se žale kako je celu scenu zauzeo Grand pošto je i on praktično stvar prošlosti otkad su se pojavile nove izdavačke kuće. Hteli mi to da priznamo ili ne društvene okolnosti dosta utiču na muziku nekog podneblja. Ne mogu ljudi u zemlji koja je prošla kroz tolike krize i nemaštinu da bude na tom nivou da pozorišne predstave, opere, džez koncerti i sl. budu posećeni. To je rezervisano za višu klasu i one koji imaju novca da izdvoje za takav užitak.
Govoriš o starim narodnjacima. Seti se da je i Južni Vetar kada se pojavio bio definicija šunda. A opet su ih mnogi slušali, pa i oni koji su se kleli da tako nešto nikad ne bi poslušali. Mene sve to podseća na nekakve sekte. Nemoj to da slušaš, to svi slušaju, slušaj ovo, ima umetničku vrednost. Meh. Ja mislim da takve stvari ne treba shvatati previše ozbiljno i donositi sud o nekome na osnovu muzike koju sluša.
Da ne dužim previše, citiraću deo jednog sjajnog članka koji bi trebao da pročita svako ko hoće da razume današnju muzičku scenu u Srbiji i regionu (malo više se bazira na istoriju repa u Srbiji i produkciju ali nema veze);
Citat:"Nove generacije" su, zapravo, bile spremne za to "novo doba" koje ih je čekalo, dok oni koji nisu uspeli da se prilagode su kao dinosaurusi prestali polako da budu relevantni i nestali su sa scene. Jedan od glavnih razloga za to su sve češća i proizvoljna, lična mišljenja o tome šta je lepo, a ružno, šta je kultura, a šta nekultura. Ne razumevajući drugačije potkulturne identitete nesvesno (ili svesno) se skreće u nepoštovanje drugačijeg i drugog, a to znamo kuda vodi. Njihovo, uglavnom sredovečno, gunđanje na nove generacije i takozvanu rehabilitaciju narodne muzike nije ništa drugo do kulturološki elitizam ili kultur-fašizam koji se naslanja na zastarelu i pre svega pogrešnu percepciju kulture kao normativnog, vrednosnog pojma, koji se kod nas ogledao u tim monstruoznim nazivima "Prva Srbija“ i "Druga Srbija“ (koji ako su ikada bili neophodni su u najmanju ruku odavno zastareli). Bauk kojekakvih pseudovrednosti i samoproklamovano preuzimanje uloge moralnih giganata i pedagoga ovog društva, ničim izazvano se pretvorio u lament nad tragičnom sudbinom srpske omladine. Bez ikakve trunke razuma, "starije“ generacije odbijaju da priznaju ne samo sopstveni poraz i nesposobnost da se prilagode (zbog čega su prestali da budu relevantni), već aktivno sabotiraju svaki pokušaj da se popularna kultura na ovom podneblju ustanovi i najzad, možda i prvi put nakon više decenija, razvije na zdrav način.
Komercijalno tržište (novac) i vertikalna vrednost koju donosi popularna kultura, negde moraju da sazrevaju. Jer kako biti alternativan, ako nemaš u odnosu na šta da budeš alternativan? Jer kultura je živa stvar i u svom najširem obliku — kultura je sve. Nekultura je deo kulture. Kič i šund su deo kulture. Svi ti segmenti su sine qua non i međusobno time uzajamno neophodni. Današnji samoprozvani nosioci kulturnih stubova to ne shvataju i time ne samo da nikoga nije briga za njih i ne samo da ne shvataju iluzornost svoje pozicije, već svojim stavovima pokušavaju da nametnu ono što oni sami smatraju pravim vrednostima. Ne shvataju da su ovakvim ponašanjem počeli da se pretvaraju upravo u one protiv kojih su se nekada i borili. Teško je ne videti ironiju koja se u ovome sama iscrtava.
Na kraju krajeva, takva polarizacija može da se shvati i kao dobra stvar, kao prava dinamika iz koje se rađa iskrena emocija. Možda je upravo taj negativan stav nešto što može da se pretvori u konstruktivnu energiju, kao što je to oduvek bilo. Samo pravi bunt protiv nečega što nam iskreno smeta rađa emociju koja ukoliko je ispravno artikulisana nalazi put do svoje publike. Ovako se izbegava jalovost dosadašnje alternative i njenih malobrojnih pratilaca kojima je važnije da budu na spisku nego da se odreknu jednog piva. Možda upravo rođenje ove komercijale bude spas za alternativnu scenu, jer će postati stvar u čijoj mržnji su se, najzad, ujedinili. Sve dok je ta dinamika zdrava i konstruktivna, a ne jalova i destruktivna, svaka emocija je dobrodošla.
https://www.vice.com/rs/article/vbj4jb/relja-i-cob.....pod-suncem
! "
