E da, ovo je slika koja visi na zidu moje dnevne sobe:
Mislim da govori 1000 reči... Priča o Vasi Ladačkom. Jedan od najdražih poklona. Umetničko delo jednog poznatog slikara, da kažem unikat, nije neki poster za 300 dinara. Ne znam koliko vredi, ali da je skupa - mnogo je skupa! A ova sentimentanlna vrednost... Neprocenjiva.
Izvinjavam se, nadam se da ne spamujem temu. Jbga, veliki sam fan lika i dela Đoleta i šta da radim. Nemojte zameriti...
Inače, na portalu Danasa naišao sam na (još jedan) sjajan tekst iz kojeg prenosim samo neke delove:Citat:... Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar i pisac...
– Bilo bi lepo lepo da o Balaševiću pitate političare, ove iz Beograda i one iz Novog Sada zašto nije pre pet dana dobio državni orden. Mogao je da ga odbije, ali je morao da mu se ponudi jer ne možete da date orden onima kojima ste dali a da u to društvo ne uvrstite Đorđa Balaševića. Setite se njegovih pesama o vlasti. Da li je išta pogrešio? Nije – konstatuje Popović...
– Niko nije razumeo njegovu poziciju. Uvek su ga napadali šovinisti. Nisu razumeli poziciju kad ste dete iz mešovitog braka. Nikad nisu razumeli tu vrstu tolerancije koju je on morao kao takav čovek da ima. I znate, nije izgubila Srbija, izgubila je Jugoslavija. Ona Jugoslavija koja još postoji, Jugoslavija sa istim emocijama i Jugoslavija sa istim jezikom. A u tom jeziku i u tim emocijama najveći gospodar je Đorđe Balašević – zaključio je Peca Popović...
Petar Janjatović, muzički novinar...
... ono što je na Janjatoviću ostavilo neobičan utisak je da je Balašević bio omiljen autor Saleta Verude, gitariste KUD Idiota.
– Jednom u leto devedesetih godina sam spavao kod Saleta Verude, gitariste pank grupe KUD Idijoti i, naravno, čim sam ušao u stan, krenuo sam da preturam po pločama. I u seriji ploča „Ramonsa“ i raznih bitnih britanskih i američkih pank bendova bili su svi Balaševićevi albumi. Pitao sam ga: „Sale, jesu li to i ploče tvoje žene malo tu“, a on mi je odrično i potpuno zbunjen mojim pitanjem odgovorio: „To su moje ploče pa, Balašević je jedan od najjačih autora“ – ispričao je Janjatović.
On je pojasnio da način na koji je svoje stvari pravio ovaj kultni pank bend s jedne strane i Balašević s druge i nije toliko neobičan. Naime, kako kaže, „treba znati da je i Sale Veruda sa KUD Idiotima u svojim pesmama imao fabulu, opisivanje lokalnih likova, Pule kao grada, na drugačiji način ali na iste teme kao što je funkcionisao Balašević.
– To je, u stvari, veoma bitno zato što ljudi iz tog opisivanja svog grada prepoznaju svoje situacije bez obzira na to na u kom delu sveta bili. Jer „Pula je dosadna“, kaže Sale Veruda, a Balašević govori o ravnici i o toj nekoj sakrivenoj depresiji koja postoji. Dakle, na neki način su se jedan panker i jedan šansonjer služili sličnim jezikom – zaključuje Petar Janjatović...
S druge strane danas mi je sa više strana stigla inicijativa da se sutra ujutro na svim mrežama, koliko god to svako od nas može pusti Balaševićeva pesma „Dno dna“, koja nastavlja tu gorku priču o onome što nam se u političkom smislu dešava... https://www.danas.rs/kultura/nije-izgubila-srbija-.....s-postoji/
Ja sam ga samo jednom video uzivo - sa ledja. Moji roditelji su videli njega i porodicu. Bilo je to u Budvi 1989. Moji su gledali sa nekim odusevljenjem sto vide njega i njegovu decu. Obradovali su se kad su zakljucili da su im deca kao i brat i ja otprilike. To je i tacno, jer sam ja generacija sa starijom kcerkom, a brat sa mladjom kcerkom.
Ja sam gledao nesto drugo - izgledali su normalno. Izgledali su obicno. Nesto sto mi nikada nismo mogli dostici. Gde smo to zeznuli? Gde sam to sa mojom porodicom zeznuo? Biti normalan nije dato svakom...
Novi Sad... grad koji ga je voleo, ali i koji se najviše ogrešio o Đoleta...Citat:... Početkom devedesetih sam skinut sa državnih i ostalih programa, i to još traje; doživeo sam da u rodnom gradu, za vreme rata, u režiji Radija Novi Sad na staklu piše “Balaševića ne emitovati!” Znači, sad već i napismeno; pre su bile sugestije nekog komesara, “druga” iz redakcije, a sad je to sistematski, sa strašću paze da ništa ne prođe...
Jednom cu kad me bude bilo najmanje briga za sve ruzne uspomene iz Srbije javno postaviti na svoj FB, a narocito na Linkedin moju najomiljeniju pesmu od Djoleta "Sugar rap" i napisem "A sad jedna za sve direktore".
Ћутим већ неколико дана јер сам га познавао. Најпре као популарног ''другара из краја''. Не, нисам Новосађанин (жао ми је што нисам јер је то, поред Сарајева, мој најомиљенији град оне Југе), већ сам имао друга из ЈНА код ког сам још неко време, после војске, долазио на по два-три дана. Цело то друштво окупљало се у ''Гајби'' или по становима, играло пантомиму, зезало се. Иштван Пићука Варга, Иван ''Исус'', Ниџа Рогуља, Корнел, обавезно много добре женске (извините на изразу), лафице, друштво из једриличарског клуба са Штранда. Ђоле се није тада професионално бавио музиком. Рецимо да је био сјајан другар за та окупљања (реч је о средини седамдесетих) и веома омиљен.
После је Ђоле код нас учествовао у снимању серије ''Војници'' па смо обновили познанство јер је наш редитељ играо оног десетара, а доста тога од реквизите за сет било је код нас у фундусу, а онда сам га једне године позвао да одржи концерт. И одржао га је.
Нисам по ФБ качио његове снимке. Чему? оно што памтим од њега мени је довољно.
Питам се само, да ли је то неки посебан дар божји, или је он стварно био пророк? Он није био господар речи, већ њихов роб. Лако их се хватао, просипао нештедимице около - и увек су падале на плодно тле. Ниједна се није загубила.
Ево стиха због кога то пишем: ''Стаде све, само живот прође....''.
Како је могао да зна, да то напише у песми ''Регрутска'' пре толико година? Све стоји. Сви ћемо подивљати или свенути од ове садистичке пандемије, партократије и свега осталог (да не набрајам, да не бих псовао), а живот пролази. И одлази.
ПС
Прву песму Ђоле је објавио 1971. године у нашем, гимназијском часопису ''Развитак'', у рубрици ''Наши сарадници из Новог Сада''. Ми смо погрешно одштампали презиме - Балешевић, име је, наравно, Ђорђе. Ето, то је био мој први, посредни сусрет с њим.
Skywhaler ::Novi Sad... grad koji ga je voleo, ali i koji se najviše ogrešio o Đoleta...Nije samo Novi Sad i BG i drugi su... Ali pošto je iz NS, to valjda najviše boli. I nisu ljudi, običan svet, već političari, režim, da ne kažem i dođoši (ne svi!!!), koji su dolaskom odmah zauzeli neka rukovodeća mesta. A on je bio trn u oku. Ne bih sad ulazio u politiku, samo oću da kažem da je bio protiv svega onoga što se dešavalo, kao jogurt revolucija itd.
Al dobro, evo i novine koje su ga proglašavale svime i svačime i radia, televizije gde je bio zabranjen i nepoželjan, sad kad je umro, odjednom - kako to i zašto? Sad su ga se svi setili. I svima je sad žao. E pa, lepo što ste ga se setili, ali kasno je sad ispravljati krivu Drinu.
Jedan od najdražih poklona. Umetničko delo jednog poznatog slikara, da kažem unikat, nije neki poster za 300 dinara. Ne znam koliko vredi, ali da je skupa - mnogo je skupa! A ova sentimentanlna vrednost... Neprocenjiva.
