Iako nikad nisam razumeo hajp oko ovog benda čije su me pesme uglavnom ostavljale ravnodušnim, ipak moram da izdvojim ovu pesmu koja mi je nekako uvek podizala adrenalin zbog svog moćnog zvuka. Jedna od brit-pop himni iz 90ih, van svake sumnje.
U suštini, ne znam ni sam.
Sviđala mi se do predzadnjeg albuma. Nekako sam i njega mogao da tolerišem, al' sam bio razočaran. Razočaran albumom i samim putem kojim je krenula. Ovaj poslednji album sam probao da poslušam, ali nijednu pesmu nisam uspeo da slušam duže od 30 sekundi.
Imam utisak da sam uspeo da ubijem temu predlogom...
Za kraj BabyMetal - The One
Moja reakcija na bilo koji od nekoliko nasumično izabranih spotova uvek je bila ista. Prvih ne znam koliko sekundi i... doviđenja. Ne znam ni kako je ovo svrstano u metal, neko ih naziva pop-metal (šta god to bilo), ja vidim samo nekakav girl-dance band koji igrom slučaja iza sebe ima nekoliko gitara i bubnjeve... Ovo je valjda jedina pristojna pesma i koja potpuno odudara od svega ostalog što sam iz čiste znatiželje pokušao da pogledam.
