|
Poslao: 12 Apr 2020 19:08
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ТЕРЕТА БРЕМЕ
Неће то чини ми се испасти како треба
Нису посла чиста, као да се нешто таји
Све као пусти то сад, кад дође време
Чему све тајне, шта иза грма вреба
Које семе је бачено, која се биљка гаји
Зашто на моја плећа, терета бреме
Научио сам чекати, па ће и ово ваљда проћи
Шта се поцепало сад ваља покрпити
Крви што је било истекло, суза пресахла
Дан дође и прође, плашим се једино ноћи
Мисли и бриге навиру, како страх прикрити
Кад све је слично калеидоскопа шарена стакла
Нећу прст упирати, сам сам пристанак дао
Сам посрнуо, пао па се убио
Учини се прилика, хтедох се окористити
Хтедох узети, а испаде да само сам дао
Ко тетреб се заљубио па изгубио
Само је хтела са срцем се поиграти
12.04.'20 год. у 20,05 часова Бултони
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2020 23:00
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
САМО ДА СИ ТУ КРАЈ МЕНЕ
Знаш ли ти шта је то љубав
Кад мали плави цвет убереш и пружиш
Узми за тебе је, лепо мирише
Кад први гутљај из чаше понудиш и устрепериш сав
Док пије, ти чашу јој са обе руке држиш
Затим јој усне уснама обришеш
Кад прећутиш и кад ти право није
Кад стрпљиво чекаш кад ће да се јави
И ако јој тад ни на крај памети ниси
Кад волиш, а осећаш да нешто крије
Зна да не волиш, а опет превише кармина стави
Кад лудује, а зна да њен штит си
Кад спава, а стално ногу преко тебе пребацује
На најмањи покрет твој око отвори
Јер се плаши да те мрачна ноћ не однесе
Твоја је, а опет ти се безобразно набацује
Кад скочи и другој пут до тебе затвори
То је та љубав која те на небо узнесе
12.04.'20 года в 23,58 вечера Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2020 05:49
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
КАКО ДА ТИ КАЖЕМ
Не знам како да ти кажем а да те не повредим
Све ми познато, као да сам ово већ чуо
Тачно, скоро три године ће, исто ми овако рече
Да ли је то устаљена шема, размишљам док седим
Толико мало вредим, стар и већ оронуо
То што чух од свих рана ме највише пече
Па већ си ми рекла, све ране допекла
У казану с катраном врелим и перјем кувала
К'о црн ђаво да сам, прокужен остах
Да ли си кад у љубави пала, поклекла
Да'л си кадгод дала сем што си узимала
Баш над костима мојим остави пепео и прах
Па нека ти буде, ја ћу и даље да волим што волим
Што у корову сваком нађем цвет да миришем
Сваки мој пут води до негде
По коју рану деси се успут да одболим
Што душа моја увек љубављу одише
Што поклекао нисам никад и нигде
13.04.'20 године јутром у 6,46 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2020 04:29
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
РЕЦИ МИ, КО СИ ТИ
А ко си ти у ствари?
Трудим се, ал' опет не разумем
Само слика из албума прашњавог тавана
Па и ту слику, недореченост квари
Не познајем те, а био сам убећен да све то боље умем
Све куле ми поруши, жена случајно позвана
Био сам убеђен да стоји обећење
Очи у очи да ћемо се погледати
Од тога колико видим за сад ништа нема
Стрпљење издаје и све је тање
Осећање да сенка нека из потаје прати
У ушима одзвања, стрпи се, сачекај, нема проблема
Од кога си то послата, за који суд ме спремаш
Ја своје грехе уредно плаћам
Дал' је још који по старни остао
За клин неки да ме окачиш се спремаш
Сети се. У прошлост ме враћаш
Можда починих нехотице, да нисам знао
Ако је грех младости,, зар већ окајан није
Све су ме клетве и сузе стигле
Крв се на коленина усирила, скорила
Красте отпадају из нових рана крв лије
Пеку проливене као под ноктима игле
Застава поцепана, бачена, а некад се с поносом виорила
Страх ме леди, за врат ми стално дахћеш
Најцрња сумња у стопу што прати
Прилику вребаш кад ћу да поклекнем
Па шта још чекаш, што сабљом не замахнеш
Погледом отпратиш главу како ће се са пања откотрљати
Шта би да признам, шта то још треба да рекнем
Ни пару више не бих дао, за живот не марим
Трудим се и све бих дао кад бих се могао сетити
Шта је то од неокајаних гехова остало
Вила чуварица ил' косац, реци ми ко си у ствари
Да ли сам духом потрошен, вреди ли смрћу претити
Пре него очи склопим и излизане златнике на њих ставиш
Гурнеш чамац ка другој обали да заплови
Таласи речни у неповрат понесу
Молим те немој пре него ми жељу испуниш
Одужи дуг и реци ми, ко си ти
Који ће дуси, душу на небо да узнесу
14.04.'20 године у јутарњим сатима у 5,23
Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2020 05:27
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
НА ПРВИ ПОГЛЕД
Већ се прибојавам слике коју ће видети у огледалу
Сенки невештом руком исцртаваних
На први поглед ликом сличне
Као фреска велика, а хтео сам тек малу
Линија извучених, брисаних па доцртаваних
Чудесно подударне необичне
Гледао сам као кап на длану како да сачувам
Драгоцена, животно вредна
Ако је сунцу превише узнесем, бојим се нестаће
Испариће. Млеком опечен и у сурутку дувам
Душа ће вечно остати жедна
С њом цео век, без ње много краће
Можда је то огледало у очима њеним
Ноћно небо звездама што сија
Слика ликом, њена и моја
Гледа блажена погледом сненим
Души мојој и срцу прија
Љубав моја, не било која
14.04.'20 године у 6,24 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2020 14:56
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ЧУДНО СТАЊЕ
Како сад да ово стање назовем
Неће да се спушта на простачки ниво улице
Или, нема жељу да се ствари изнесу на чистину
Шта ја да радим, ког у помоћ да позовем
Савест или истини да погледам у лице
Истеран без милости на ветрометину
Дал је свађа једино решење
Или да се свако у себе повуче
Шибају ветри и по њој и по мени
Постоји ли за ову болест излечење
Волим је и данас ми теже но јуче
Док мудријамо, само се нижу проблеми
Није ствар у томе да се само помиримо
Нисмо се ни свађали, само се успут негде мимоишли
Кад смо причу започели изгледало је да сусрету стремино
Одједном нас притисла нека тама па се и не видимо
Уместо сусрета изгледа да смо се у магли разишли
Као и да подједнако не стрепимо
14.04.'20 године у 15,53 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2020 19:44
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
СВЕ СУЗЕ ИСТО ПЕКУ
Исто и теку и пеку
Ако мислиш да је вреднија из лепшег ока
Не бих се могао сложити с тим
Једна кап покрене реку
Из земље ил' камена непрегазна, дубока
Уснама обрисати или другим нечим
Јеле су мене свакакве змије
Накупило се страха па сад од свега зазирем
За сваки случај и у бунарску воду пушем
Нисам таква кукавица био прије
Не бих да се замерам и препирем
Страхом научен да сам послушан и пригушен
Гласа нинаког не подижем више
Биће све онако како ти кажеш
Ако треба нити ћу јести, нити ћу пити
Само да је мира и да је тише
И хлеб падне на страну коју медом намажеш
Лепа и медна ће пре тешке двери отворити
14.04.'20године у 20,42 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2020 23:46
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
КЛУПА ЗА РЕЗЕРВЕ
Љубав са клупе за резерве
Кад првотимац полекне снагом посустане
Ускаче под јорган, на бојно поље
Не бих тај дрес облачио, немам те нерве
Пајалица прашине испод кревета и паучине
Негде с крила у напад, ипак је боље
Топџија из позадине али никако са глупе
Та нисам ватрогасац, туђим ватрама да се бавим
Кад напад и одбрана посустају тад да забијам го
А не, сит сам ја те приче глупе
По туђој клизавици и муљу да се давим
Не пристајем на ту шему, нисам ја за то
Давио сам се ја без ваздуха по орманима
Жедан и гладан затворен данима био
Са гаћама у рукама са тераса скакао
Тим спортом се не бавим више, годинама не данима
Нешто бих под руку јавно, доста сам се крио
Доста у туђе тегле с медом умакао.
15.04.'20 године у 00,43 чсова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2020 01:08
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ПРОЛЕЋЕ У МАРКЕТУ
Пролеће у маркету
Гурам колица између гондола
Све полице гледам оне горње понајвише
Најскупље ствари ван домашаја руку увек метну
Погледом шарам с врха до дола
Какве сам среће, нестало, нема више
Госпођице молим вас, јели вам пролећа нестало
Све полице прегледах, чини ми се
Машницом украшено, оно паковање мање
Та није се ваљда све до једног продало
Погледајте да није које у магацину остало, потрудите се
Нужно ми је потребно, критично је стање
Пола је Априла, мај већ на прагу
И прошле године сам тако закаснио
Нећу ваљда толики баксуз бити
Којим сунцем да обасјам драгу
Не прихватам да сам је у пролеће изгубио
Хтео сам је ко најлепшу ружу крај срца посадити
Кад може Јагода што не би могла и она
15.04.'20 године у 02,06 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2020 11:03
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ВОЗ СУДБИНЕ
Ако си се до сада колебала, даље сигурно нећеш
Све карте су на столу, лоше подељене и по тебе и по мене
У погешан воз смо се укачили
Пакуј кофере, преседаш, другим возом у нови живот крећеш
Само без суза на растанку, да не правимо проблеме
Случајно се срели, да идемо у истом правцу поверовали
Потеци да не одоцниш, већ свира као да полази
Ја ћу до краја овим, па куд ме вода носи
Сав пртљаг је у један кофер стао
А возови ко сви возови један долази други одлази
Сваком од нас радост ил' тугу доноси
Шта ли ће донети овај у који сам се ја укрцао
Једно је сигурно, биће што бити мора
Унапред је све и одмерено и одсечено
Шта је на ваги собом носиш
Сви мислимо судбину кројимо сами, не, то ради онај одозгора
Само се његова пита, само како је речено
Промена нема,не вреди да цвилиш, молиш и просиш.
15.04.'20 године у 12,01 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
