Prilog poeziji

33

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

НЕ БРИНИ

Сунце већ зађе, грејало ми леђа
Тад сустиже и претече као сена
Покрај мене прође да реч не изусти
Скоро да ми било, црна ми се преде пређа
Осмехом озари Гркиња Елена
Стаде испред мене друге да пропусти

Које муке мучиш соколе са виса
Шта ли твоје сад раздире груди
Што ли ми те, зла спопала воља
Која мука на тебе кидиса
Да зло нису починили људи
Ал не брини, стижу за те доба боља

Само си на трен пуштен искушењу
То те Вишњи проверава колико си јак
Стисни зубе па препливај узбуркано море
Не посустај, добра дела воде опроштењу
Кад искушаш Бог ће дати знак
И обући Краљевске одоре

Тада ће се и бура стишати
Па ћеш моћи раширти једра
Отиснути ка пучини, пут сунца да пратиш
Ако имаш веру, Бог ће, све остало дати
Своју ће ти главу прислонит на недра
Тек ћеш тада моћи, женску ћуд да схватиш

04.01.2020 у 14,47 часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

МЕНИ СЕ СВЕ ЧИНИ

Мени се све чини да љубав не боли
Ноге ти се скрате и срце пролупа
Очи се зацакле, образ порумени
Први су симптоми кад блесавко заволи
Сам је себи чудан, к'о ауто слупан
То се никад неће догодити мени

Временом сам стас'о те мисли промених
Почео се кришом за њом окретати
Дивио се кораку и прамену дугом
Малчице фалило те је не ожених
Кад једаред спазих да је други прати
Бојно поље напустих с неизмерном тугом

Три сам дана туговао, ране срцу пребирао
И због једне лепе снаше празнио сам флаше
Трећег дана кад устадох у глави све бучи
Ја сам први заволео, онај тамо у моје је дирао
Ниш' не боли к'о кад неко дирне наше
Па мамуран тад одлучих да га памети научим

05.01.2020 у 00,28 часова Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ТРАЖИО САМ С НОГУ ПАО

Тражио сам најдражу по Кумодражу
Све локале и улазе куд оне пролазе
Данима скитао, све редом питао
На кумодражу такве нема кажу
Такве овде не залазе, по центру излазе
Рек'о бих вам кад бих знао, баш ми жао

А Војводе Степе, ту пролазе лепе
Људе ћу питати, може неко знати
Извините имам муку, знател' моју црнооку
Гледају ме лепе, дал' полудех стрепе
Напамет базати, чему се надати
Ма знате је, студент, очистила све у року

Запутих се ка Воје Илића и тамо су лепа бића
Још нисам сазнао, а с ногу сам пао
Имао сам јаку вољу али не и срећу бољу
За окрепу требам пиће, у џепу тек нешто сиће
Чини ми се све сам дао и на крају одустао
Само рану посух сољу, ал' не нађох моју Ољу

05.01.2020 у 01,38 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

САМО ТЕБИ СРЦЕ ДАЈЕМ

Где ли си се досад крила, мила
Жбун пелина или рузмарина
Ил' због страха у хладу ораха
Где си била, где си гнездо свила
Сад кад дође, наздравимо чашом рујног вина
Врчом меда, поленовог праха

Па нек знају, црне окице ме гледају
А зенице покупиле са неба звездице
Топла рука, око њеног струка
Сто чувара је чувају, другоме не дају
Бело лице и круна краљице
Па ми мука, одбранити да не пукне брука

Миличице, моја верна љубичице
Љубиш ли ме де изусти, на груди ми главу спусти
Само теби срце дајем, без да се покајем
Зоро моја зорице, осветли ми јутро, са неба звездице
И облак ће црни густи, зрак сунца, да пропусти
Засветлиће пуним сјајем моја звезда овим крајем

05.01.2020 у 16,57 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ПОСКИДАЋУ С НЕБА СВИЦЕ


Перо ми се отупило, понестало и мастило
Већ два дана не убодох слово, ништа ново
На столу ми папир бео, већ дан цео
Притерало загустило, слово да се изустило
Као неко ставим слово па прецртам хајд на ново
Блокирао мозга део, недораст'о, недозрео

Остао сам дужан слово, биће јада, сада
Питаће ме што си стао, кад бих и ја знао
Дал пресуши извор ил' се скучи речи избор
Каже, новој песми да се нада, читању је рада
Да сам само знао, где тог има ја бих крао
Мада би ми био зор, други намам изговор

Ах премила девојчице прелепа Окице
У врт Царски ја ћу заћи, стих за те пронаћи
И неће ми бити тешко да пронађем нешто
Поскидаћу с неба свице за црне окице
Мада зима дан све краћи, није да се време траћи
Прикраст ћу се звезди вешто, у твом срцу наћи место

08.01.2020 у 18,00 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

МОРА ЛИ СВЕ ТАКО

С друге паравана, њена страна
Ко јабука на два дела, љубав цела
Де коначно једном, схвати, не отети него дати
Љубав нашу опевану, немој пустит низа страну
К'о вулканска лава врела, подиће се из пепела
Ех да ти је срећо знати, мед точити прсте не лизати

Гледат бело лепо лице, не љубити уснице
Ал сам тврду веру дао, од љубави њене одустао
И није ми лако, мора бити тако
Посматрано с понора ивице, нећу пити с окица сузице
Стиснут брзо обећао, само да бих с њом остао
Биће сада баш овако, издржати морам пак'о

На шта човек све пристане, само да остане
Ех трпљење клето, мора ли се све то
Ја је волим други љуби, иде л'тако моји људи
Никад да ми сване, залуд трошим своје дане
Ја обећах ето, шта ћу, старији сам неко лето
Ти паметан сада буди, предрасуда када суди

08.01.2020 у 23,57 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ДИЛЕМА

Ућутала ко да дрема, дал олују какву спрема
Ил' ће само лахор плахи седу главу миловати
Дал да бринем, или терет с' срца скинем
Поголема ми дилема
То што имам могу дати али једно мора знати
Кад бригу пребринем, облаку ћу да се винем

Оркан грозни и олуја, луда струја
Поломи катарке, све потопи барке
Све због њене, љубав' одречене
У недрима негована гуја, грешна љубав кад набуја
Све због мале безазлене чарке, поломи катарке
Гледам ружу како вене и угаслу љубав жене

Мили Боже што сам грешан, неутешан
Зар ми беше таква сетва, па крвава жетва
Дал' ће сванут зора нова, све изнова
Ко издуван балон бушан, баш сам смешан
Никаква то није клетва, само једна лоша жетва
Биће јоште лепих снова...

09.01.2020 у 14,19 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ЧЕКАЋУ ТЕ КРАЈ ПРОЗОРА

Мој мали мишићу, прећутат' бих можда треб'о ал'ипак рећићу
Мука ми је од кућног притвора, без твог збора
По вас цео дан ти ћутим, слутим
Знаш шта, изаћи ћу, пут до тебе пронаћићу
Нема на то приговора, урадит се нешто мора
Макар да се располутим, ал не могу да прећутим

Кад бих само реч две чуо, одмах би се пренуо
Прошла би ме мука ова, због та твоја два три слова
Порасло би расположење, као у младожење
Да не кажеш, гле скренуо, у мене се забленуо
Чудан неки овај чова, сву ноћ буљи као сова
Паз да не би још мажење, ма добићеш на улици гажење

Није ваљда да је тако, ја ти патим и још како
Ето не смем сад изаћи, некако ћу се ја још снаћи
Чекаћу те крај прозора, када свиће рујна зора
Када тихо и полако, будеш хтела проћ сокаком
Са прозора ћу се маћи, и у сусрет теби прићи
Па нек буде то што мора, не мож' судба бити гора
10.01.2020 у 17,19 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

НЕ БИХ САДА ДА СЕ ЖАЛИМ

Не бих сада да се жалим, сваком нешто фали
Ја сам добро Богу хвала, судба моја тако дала
Нисам нешто ни прохтеван, проживео ничег жељан
Кад би људи само знали, другачије би гледали
Шта велика а шта мала, која срећа више дала
Небитна је преслица, кудеља, већ каква је преља

Навик'о сам и мало ми доста, логика м проста
Прохтеве сам на потребно свео, и остао цео
Није срећа отимати, већ помоћи другом дати
Милост и доброта мало кошта и кад дајеш ти добијаш штошта
Блогосиљај што би клео, овог света ти си део
Морали би јоште знати, ближње треба помагати

У муци се другу нађи, у невољи снађи
Па ће други помоћ' теби у потреби
И на прву реч прећути не замери и воду не мути
Кроз кал прођи к'о и кад си био млађи
Зашто муку правит себи, ако другом не би
Кад би били мање крути, били ведри, а не љути
11.01.2020 у 01,24 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ДРАГЕ МОЈЕ ДАМЕ

Драге моје са Фејсбука даме
Ако би се тако за све могло рећи
У многе проблеме упадате саме
Преко сваке увреде олаку ћу прећи

Није сваком својствено мудрости памети
Што ни свака речена није задње мисли
Редак случај данас нормалнога срести
А није ни чудо проблеми притисли

Ако којој кадгод комплимет подарим
То не значи одмах да и мислим тако
Не бих тек онако „познанство“ да кварим
Некад шифром кажем нек се позна свако

Лагао бих кад би реко да је свака иста
Искрено да кажем сви имамо ману
Једна као мућак кварна друга као суза чиста
Ни у сну је не бих вол'о, а комол'по дану

Најчешће је да баш оне што најмање вреде
У први се ред гурају и репић подижу
Понор од морала би да преко танке пређу греде
Затрпане шминком себи спомен дижу

Не дај Боже јутром у кревету срести
Ретко ко би сусрет преживео
Чудних стања ту би било па чак и несвести
А многи би Бо'ме инфаркт доживео

Да не буде да је све баш црно тако
Има јако дивних и честитих
Да би такве пожелео свако
Баш таквим сам и понеки написао стих

Ипак ја вас све волим

11.01. 2020 у 10,46 часова Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 533 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 526 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: cenejac111, ikan, pacika, Smiljke, TBF1D, voja64