|
Poslao: 19 Dec 2019 01:29
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
СВЕ ЈЕ БИЛО ОКУ ЛАЖА
Капу скидам
Што с поносом дика бити нећу
Но ћу мрети и веру издати
Вавилонске куле што по небу зидам
Ни схватити нећеш, а умрећу
Колико те љубим нећеш знати
Крупан корак недостижан
Чежњу моју неприличну
Све на вагу зле судбине
У задње сам време брижан
Дал' угледах лажи вичну
Пусте маште измаглине
Пуштам љубо да порушиш
Очи моје црне, предубоке
Понору што тамном вуку
Сва надања да распршиш
Покидати с груди токе
Разголити јад и бруку
Магновење памет узе
Загледах се у те' смртно
Погледом што тло, под ноге измичеш
Расух небом, песама музе
Срце оста смождено сатрто
Гледам оде, победнички кличеш
Све је било оку лажа
Само ми се причинило
Све осмехе, к'о љубав видео
Још да пукне брука и бламажа
Ђеду мило па му се и снило
Виде младу па се заљубио
Де пусти ме јаду да јадујем
Да извидам срцу ране
Што се више видети нећемо
Премда љубав одавно гладујем
И што боље нећу видет дане
Ту смо где смо никуд ми не полећемо
19.12.2019 у 01,24 часова Бултони
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2019 17:23
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ВЕДРИЦА РАДОСТИ ПУНА
Драго моје створењце мало
Прегршти дијаманата ситних
Бочице од 0,7 прележаног вина
Очи се сретоше ал се није дало
Време пролете тренутака небитних
Сурови ловац и одбегла ловина
Моје малолитражно
Неуморна лоптица скочица
Ведрица радости пуна
Могу и да кажем, неважно
Лажем, она је кобна заводница
Звездано небо, посреди Луна
Моја ластавица, селица
Сваког лета ново гнездо свија
Дух немирни место не држи
Моја девојчица веселица
Присуство њено тако ми прија
Додир изгара, пржи
Како претећи до сусрета нова
Како без црних угарака врелих
Без искрица, бора смејалица
Како без тебе, ко кућа без крова
Осмеха и венца бисера белих
Моја и само моја Окица, лудица
20.12.2019 у 17, 21 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2019 18:09
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
САМО ТИ ДА НЕ ВИДИШ
А онда тајац, мртвило
Гробна тишина
Као пред смрт, ни лист да шушне
Баш одвећ давно да је било
Попадала заборава прашина
Нема шта ни да се ослушне
Од чекања, јада, под грудима напиње
Ја гордо ћу стајати и нећу дати
Да се види, заправо ти да не видиш
Крај, пуцање презреле диње
Кушао јесам али то нико не мора знати
Кад као одрон у поток клизиш
Знам да сам пречесто зашао сводом
Пре него лице умих у брзаку
У њему угледах очи о премиле
Моје већ давно отекле с водом
Гуши нека поган у зраку
А кад се сетим како су некад добре биле
21.12.2019 у 18,02 часова Бултону
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2019 16:03
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
МОЈА ЗАГРЕБЋАНКА
Ако дођем, шта ћеш ми радити
Скуваћу те и појести
Како то мислиш, скувати
Лепо, скувати, па се засладити
А нећемо пре тога мало сјести
Не, онда бих те морао чувати
И тако је текла коресподенција
Ја је наговарам да дође
Она све као не би
А све је нешто копка видим ја
Неосетно време тече и поноћ прође
Шест пута ме већ будиш, де зајеби
24 сата нисам ока склопила
Потребан ми је одмор
Ипак сутра морам да радим
Шест сати сам зракопловом летила
Могу ти рећи прави је смор
Одох, морам спат, љубим
Бок мала, лепо сањај
Сутра ми шаљеш слике
Само да се средим па шаљем
Да прележим те временске зоне и та срања
Не брини и без панике
Сутра кад стигнем настављамо даље.
28.12.2019 у 15,57 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2019 02:48
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
КУВАЊЕ
Првим мраком, месечевим зраком
Што кроз завесу главу протиње
Постељу размешта за починак
Очи снене с напола спуштеним капком
Касно је, минут и нови дан почиње
Увлачим се у постељу, хвата ме први санак
Лонац велики вода ври у њему ти
Станите људи та нисте ваљда луди
Па ја сам се то само шалио, глупост одвалио
Само сам мислио пољубцем се засладити
То ме толико узбуди да ме и пробуди
Само што сам се нашалио сав бес си искалио
Обећавам моја љубе, држаћу језик за зубе
Неће бити забуна, од сад ћу водити рачуна
И речи нежне од сад ће бити неизбежне
Да се због дангубе сни не погубе
Спавај није узбуна, избледе луна
Сни да се не разбеже ноћи ове снежне
Звезде ће сводом проћ, зора ће доћ
А сна ни за трен, остах будан а снен
Глупости, кување и будно стање
Шта је подсвести моћ, легох, а не рекох ни лаку ноћ
Пропланак зелен, ја ловац ти мој плен
Примих на знање какво кување и срање
30.12.2019 у 02, 42 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2020 20:05
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
КАО ДА ЈЕ НОВА
Колико празних речи
Низ ветар у задњој ноћи
Потоње године овога века
Шта може жељу да спречи
Она ће увек проћи
Наћи свог човека
Срећно, понајвише здравља
Па онда среће и весеља
Паре, паре ће већ саме доћи
Ноћас нека је пира и славља
Стара ил' нова која је боља
Неважно и ова ће проћи
Ја сам њој пожелео само
Да срце не прескаче кад јој кажем
Заљуби се јер више трпети не могу
Зар је шта лепше до једно другом да дамо
Ја сам к'о тетреб, очи ти не мажем
Загрљај, пољубац један, побогу
02.01.2020. у 19,57 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2020 00:39
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ПРИЧА О ЊОЈ
Ако је и прича, онда је о њој
Једној и јединој по мојој мери
Кап која врч прелива
Таман као капут мој број
Реч је о бајци о Оливери
О пољупцу ко мед што се разлива
Очима враним понору мом
Што сусретом потонем сав
Мирисом у облаке подиже
С њом пожелех гнездо, свој дом
Купидоновом стрелом прободен, крвав
Љубавне ране лижем
О слатке муке моје
Снови препуни лика њена
Уснице пуне бисере сипају
Ви још не схватате она је
Од Бога само за мене створена
Признајем ето, па нека сви знају
03.01.2020. у 00,35 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2020 17:20
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ТИ САМО ПОТРАЈ
Ја можда скончам као Лаза
Несанице недокучна
Ти само потрај, поразу мој
Љубав моја, моја маза
Чигрице моја, понекад и бучна
Може ли од капута стара, модеран крој
Сањам да одалиска си једина
У целом харему мом
У ком бих улоге заменио
Ја понизан, ти гледаш са висина
Рајска врата улаз у наш дом
Мед са усана твојих пио
Вртове које сам још давно садио
Тек сад пристигле руже
Опој се шири, задња суза клизи
Чекао, молио, Богорадио
Тек пристигле преко ограде да се пруже
Ка сунцу стреме, мој пут на доле силази
Само бих да прођем, лепотом опијем
Није ми дато кап крви да пустим
На трну којим се од других браниш
Да љубим, ни то рећи јавно не смијем
Изгутах кнедлу, јер не смем да изустим
Дал крви мојом чувара свог храниш
Ни име више поменути не смем
Јер могу чути, још и замерити
Распеће моје, Крст, моја вера
До краја остаћу нем
Стиснути срце, занемети, крити
Нити кроз зубе рећи, волим те најдража .......
03.01.2020 у 17,18 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2020 18:19
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
АКО ЈЕ ОСМЕХ
Ако је осмех, све чему се могу надати
Сузом пристанак дајем
Навикао сам падати и устајати
Немам шта да се кајем
Упоран бити, наново покушавати
Јер те очи ја познајем
Ништа јој не вреди крити
Пре нег легнем на звезде одлајем
Многе ноћи сам с њима ишао спавати
Кад се пробудим на крст бих да се прикујем
Очи моје гараве, хоћул'вас опет сањати
Медене шапате опет да чујем
Бисере ко звезде небом расипати
Зебњом ноћу док очекујем
Хоћеш ли коначно загрљај и пољубац дати
За којим чезнем и мрем
03.01.2020 у 18,16 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2020 13:48
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
МОКРИ ТРОТОАРИ
Ех сад, у које смо доба
Изменисмо ту неке речи
Ни налик некима од пре
Прсте као да умеша завист и злоба
Као да исмо једно другом најпречи
Да ли то срушисмо недосањане сне
Кораци брзи, мокри тротоари
Покушавам се скрити од капи
Погнуте главе, очи им не видим
Да ли сем мене још ико мари
За сјајем из ока дал' вапи
Бојим се рећи, а да се не постидим
Шта ће сад бити, чекам
Облаци црни се спустили
Нема муња нити грмљавине
Али и сунца нема ни издакека
Ћутимо јутрос, ни реч нисмо изустили
Пређашње прејаке речи к'о мирис пањевине
Где су сад олује и оркани
Да растерају туробне мисли
Разбистре осећање мучно
Да се врате сунчани, ведри дани
Нестану црни гаврани и очаји што су притисли
Молим ти се господе, кад нико неће учини то ти својеручно
И тако у чекање времена пролазе
Гостима се надам и сто сам поставио
Не избивам од врата, све чујем неко куца
Сви возови крај мене само пролазе
При крају сам али се од живота још нисам раставио
Ћутња ме раздире, само што не попуцам
Тешко је то кад те неко ког волиш на чекање стави
Уз то те помало и игнорише
И кроз зубе тек по неку истисне
Сво чекање стиска и дави
Неће да заборави из сећања избрише
Само те кињи и још јаче притисне
04.01.2020, у 13,44 часова Бултони
|
|
|
|
|
|
