Prilog poeziji

31

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

ТЕГЛИЦЕ МОЈА МАЛА

Знала си да чекам кад ћеш доћи
Па си сковала прљав план
Без прслучета с блузом не баш тесном
Знала да ће ти сексипил проћи
Све си дала да памтим тај дан
Понудила крв псу бесном

Услиши, понови те трене
Понови речи, мене никад ниси звао
Да дођем
Провокација шта ли, тиче ли се мене
Да те опет чујем, видим, све бих дао
Мирис твој, крај тебе кад прођем

У капи ока искру да видим
Боре твоје смејалице
Теглице мала слаткиша пуна
Прећутах да се не застидим
Прегорела нит сијалице
Пред освит зоре убледела луна

16.09.2019 у 00,40 часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

ДА ПРАШТАМ ИЛИ ОПРОСТ ДА МОЛИМ

К'о камичак у ципели
Сусрет кратки траг остави
Као облак на сунцу испари
К'о овчица вунаст бели
Изгледао као прави
Весео, да дан не квари

Закуцало, подиже ме, понесе ме
Не за Бога, бојим се висине
Приземљи ме, ту је свет за мене
Наглавачке изврћеш ме
И још више понора, дубине
Све због ње, жене

Ковитлаци облак дижу
Очи пуне су прашине
Нема светла нема вида
Пламени језици ме лижу
Која глупост због таштине
Лажнога привида

Само молим да се деси
Смирај буре и тишина
И потока жубор да утихне
Није важно сада где си
Отишла си, оставила, у души празнина
Ја сам камен, грумен земље без истине


Рекао сам уза зид сатеран
Опростио ал' ко мене пита
Створитељ ће да покрпи ране
Кој' невера, а ко био веран
Чија душа гладна, чија увек сита
Долазаше из љубави у ситне сате ране

Тонуле су лађе полупане од обалне хриди
Усахле су очи исплаканих ноћи
Сагореле у огњу године
Моје јаде нема ко да види
Надао се али неће проћи
Не мож' побећ од горке истине

И на крају дотерасмо цара до дувара
Нудила си жишку, кад ватре загаси
Кад је срце камен ледно било
Нисам хтео нову рану да отварам
Са извини душа се не спаси
Некад било моје нека мило

Плакао сам тешко ми је било
Шаком земље живот сахранио
„О гробље гробље ти башто шарена“
Празно срце, празна душа све је испарило
Дал'се родих, да ли сам живио
Мислио сам биће лепа, ал је уништена


У ципели још камичак носим
Да бих мисли скренуо на страну
Боље нога нег'срце да боли
Заборав би хтео ал'тешко подносим
Песму певам црноме гаврану
Да опраштам или за опрост молим.

28.09.2019 у 23,21 часова Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

ТРАГАЊЕ КРОЗ ПРОШЛОСТ

Да ми се бар једном крадом
Привући вратима прошлости
Па на трен да одшкринем и вирнем
И кажем, то сам ја главом и брадом
Омиришем витице твоје, моја младости
Како си, морам ли штогод да бринем

Успомено препуна сете и боли
Крочио бих пар корака до постеље
Да дланом осетим сву мекоту
Згужвани чаршафи, а ми голи
Горимо у ватри од похоте од жеље
На трен да призовем сећање на лепоту

Жал жалујем преболет не могу
Слатке трене што звасмо интимом
На пола догореле свеће, вино не допијено
Не могу због тешких оловних ногу
Кроз живи песак трагати за истином
Како да повратим нешто што је изгубљено
..
18.10.2019 у 23,49 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

ОСТАВИ МИ БАРЕМ НОЋИ

Кораци, стазе, раскрснице
Шуме прописа, закона, људи
Зна ли ко како је мучној души
Сумње у речи, размирице
Остани здрав, разуман буди
Кад у грудима стисне, када гуши

Дани и тако у неком мару прођу
До прве звезде, пре сутона
Ал' с ројем, свици напуне собу
Тупо ме гледају, оду па опет дођу
Могла би и друга бити, ал увек је она
Каже хладно ми у дубоком гробу

Седам ме година марила ниси
Туђе њиве орала, жњела
Давно сам годину оджалио жалом
Бреме мог греха о врату ми виси
Газићу сам стазу жара и пепела

Иди сад с миром, почини
Ја сам ионако све заборавио
Болело је, у заборав касније паде
Чему закашњело извини
Када сам живот већ за собом оставио
Испаде тако, Бог сваком по заслузи даде...

11.11.2019. год. у 22,29 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

РАСТАНАК БЕЗ ПОЗДРАВА

Дани па ноћи и опет дани и опет ноћи
Отегли се трени, па никако за брдо
Пламени диск, што красио је свод
Предуге ноћне уре,чекам хоће ли већ јутро доћи
Страх да нећу видети како журно одлази звездано крдо
Хоризонт магли и крије одлазећи једара пуних брод.

Подмукло истичеи кроз пукотине данас у јуче
Туробна лица, сенке мрачне увек за тобом се вуку
Откуцаји зиднога сата јетко опомињу да цури
Сва јуче су прошла, сутра мене муче
Колико год да се протежем, хоћу ли дотаћи руку
Ону топлу и меку што у длан си знала да утуриш

Нема више оне капи што сам ко драгоцену на длану чувао
Тек месец осветли стазе драгих успомена
Заигра срце, уздах с напором потисне сузе
Раданом би увек неки поветарац или ледени север дувао
Узалуд сећања то су све већ прошла времена
Оде без здраво и моје сутра узе
12.11.2019.год. у21,38 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

НЕЋЕШ МРЕТ КАО НОРМАЛАН СВЕТ

Седам година си терала неки инат
Ја сам сво време волео моје ноћи
Дању се клонио попреких гледања
И тешких корака твојих звонки бат
Испрва мишљах да ће те проћи
Сва моја залудна надања

Све чешће ми на ум падаше
Не ти нећеш мрет као сав нормалан свет
Као скот ћеш црћи из ината
Горда, одрече све дане наше
Презрен на коленима чеках клет
Сто пут пре носом затворена врата

Година једна, друга па трећа
Гласа тек кад је у кућу требало дати
Увек више но што је мој део
Гледао како се храни злосрећа
Освети краја нема, нек'цркне нек пати
Без осећања утрнео, обамрео

Само да знаш, да знам ту где си пала степеница нема
Још једна у низу од твојих лажи
Није ми јасно, правдање, питао нисам
Бедеме подигла, постала туђе жена
Сав бесмисао, за мене то више не важи
Давно сам ја код тебе избрисан

Бео барјак сам истак'о, нема жеље за борбом
Сву поган мутна ће вода однети
Сасвим свеједно дал време стоји ил' тече
Одлазим, успомене носим са собом
Само да измакнем твојој освети
Ово разума сачувати је сад најпрече

Растанак без речи, без суза, без поздрава
Све своје собом носим
Чак се ни петли не чују
Април, четири јутром, још зора не свањава
К'о барице млаке да газим ногама босим
Једра коначно спуштам, никад више у олују

13.11.2019. год. у 23,07 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

МОЈЕ БОРЕ СМИЈАЛИЦЕ

Оздравићу осмех ћу вратити
Све бриге низ реку отиснути
Боре смијалице из собе успомена
Чаробним штапићем на лице ставити
Стару лампу натрљати и креснути
Одавна чекам жељу да буде испуњена

Топла јесења киша стаза опало лишће
Све шушти под корацима гумених чизама
Ноздрве ширим, удишем плућима пуним
Ништа ме више не терети, не притишће
Жижак кандила, мирис тамјана у молитвама
Ево све опраштам, обећање да испуним

Бахусу сам здраво рек'о, само кап за покој
Просипам, Господи помилуј, за покој души
Мени је врт мирисни остао да чувам, негујем
Нека то буде оставштина, поклонн твој
Изнова треба градити кад труло се сруши
Чекају ме негде руке пружене и ја се радујем

14. 11. 2019 год. у 22,42 часова Бултони...

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

РАСУТИ БИСЕРИ

Жудо, жудна, непрежудна
Жељан сам ти ока црног
Осмеха ти бисернога
Времена су нека чудна
Мирисна и мека, у длан полог
Без куцања отвори их, крочи нога

Ин флагранти, немој скоту повод дати
Ко с наковња врела, тукло срце
Нека сада, де смири се
Није добро узмицати
Кап канула вреле крвце
Грч раскрави, насмеши се

Уђе виде, по столу преврће
Као тражи нешто збуњен
А, ево га, ово тражим, видимо се
Излазећи се осврће
Не прође му па оде покуњен
Шта је хтео, згледасмо се

Зацаклише очи, бисери расуше
Душо моја не замери, не дадох ти
Да извучеш руку белу
Злобе, сумње нек се сруше
Оно што смо, увек ћемо бити
Ми истину знамо целу

Знаш да куца, да ће твоје увек бити
Нек' то буде наша тајна
Оставимо сумњом нек се пеку
Радознао као сврака, мораш крити
Могу да ти кажем да си била сјајна
Све глупости људске бацимо низ реку

18.11.2019 Год. у 22,21 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

ОТИСНУТ ЧУН

Нисам могао, гнева сам пун
Пут дуг у магновењу
Пре свитања, дал ми би пратња
Низ тишаке отиснут чун
У грлу запело не речено у поверењу
Низ лице је текла, дал' је задња

Стоти километар, почело да свиће
Где ли сам, незнан ми крај
Гледао сам само линију белу
Потежем термос, вруће горко пиће
Граница светла и таме, пакао ил' рај
Још гутљај ил'два попих је целу

Параћин прођох и балон бели
Још километар два излаз у Појате
Добро се држим, искључио сам срце
Не задрхта путем целим
Отишао сам, а ни да ме испрате
Стало, заледило ово мало крвце...

25.11.2019 у 21,59 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

ЗЛАТНЕ НИТИ ФИЛИГРАНСКЕ

Накит је твоја љубав,видећу га
Ако се сретнемо
А ја се још давим у дубинама очију
Господе подај ми анђела ил'спаси од врага
Да у дубини погледа не потонемо
Пут до срца сачувај да ми не сакрију

Плетиљо нити златних, камена сјајног
У ком могу да се огледам, видим одсјај
Пружи ми руку са златном нити
Поведи стазом бисерног и бескрајног
Пољубац слатки, бескрај и један Мај
Јер кажу, кашаљ и љубав не можеш скрити

Пуним једрима лађа таласима сна
На мирисним њедрима сам уснио
Сидро сам откачио да неби скоро стала
У загрљају, ти мирисна, топла и ја
Све сам небеске свећице упалио
Само да ме грли, бела , мека рука мала

Сем простора и времена треба ли још нека мера
Нека тамо пета димензија где можемо бити
Искра великог праска удаљене звезде
Заклетва на крсту дата у Бога вера
Да нас таласи и буре неће раставити
Јувелир нитима златнм филигране везе
07.12.2019 у 14,31 часова Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 667 korisnika na forumu :: 19 registrovanih, 1 sakriven i 647 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aljosa7, amaterSRB, Belac91, bojank, BraneS, BSD, Buzdovan, dane007, darkstar101, draggan, dragoljub11987, Gama, havoc995, ILGromovnik, Imperator41, nuke92, SimaBGD, slonic_tonic, Vlada1389