Prilog poeziji

31

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 472

ТЕГЛИЦЕ МОЈА МАЛА

Знала си да чекам кад ћеш доћи
Па си сковала прљав план
Без прслучета с блузом не баш тесном
Знала да ће ти сексипил проћи
Све си дала да памтим тај дан
Понудила крв псу бесном

Услиши, понови те трене
Понови речи, мене никад ниси звао
Да дођем
Провокација шта ли, тиче ли се мене
Да те опет чујем, видим, све бих дао
Мирис твој, крај тебе кад прођем

У капи ока искру да видим
Боре твоје смејалице
Теглице мала слаткиша пуна
Прећутах да се не застидим
Прегорела нит сијалице
Пред освит зоре убледела луна

16.09.2019 у 00,40 часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 472

ДА ПРАШТАМ ИЛИ ОПРОСТ ДА МОЛИМ

К'о камичак у ципели
Сусрет кратки траг остави
Као облак на сунцу испари
К'о овчица вунаст бели
Изгледао као прави
Весео, да дан не квари

Закуцало, подиже ме, понесе ме
Не за Бога, бојим се висине
Приземљи ме, ту је свет за мене
Наглавачке изврћеш ме
И још више понора, дубине
Све због ње, жене

Ковитлаци облак дижу
Очи пуне су прашине
Нема светла нема вида
Пламени језици ме лижу
Која глупост због таштине
Лажнога привида

Само молим да се деси
Смирај буре и тишина
И потока жубор да утихне
Није важно сада где си
Отишла си, оставила, у души празнина
Ја сам камен, грумен земље без истине


Рекао сам уза зид сатеран
Опростио ал' ко мене пита
Створитељ ће да покрпи ране
Кој' невера, а ко био веран
Чија душа гладна, чија увек сита
Долазаше из љубави у ситне сате ране

Тонуле су лађе полупане од обалне хриди
Усахле су очи исплаканих ноћи
Сагореле у огњу године
Моје јаде нема ко да види
Надао се али неће проћи
Не мож' побећ од горке истине

И на крају дотерасмо цара до дувара
Нудила си жишку, кад ватре загаси
Кад је срце камен ледно било
Нисам хтео нову рану да отварам
Са извини душа се не спаси
Некад било моје нека мило

Плакао сам тешко ми је било
Шаком земље живот сахранио
„О гробље гробље ти башто шарена“
Празно срце, празна душа све је испарило
Дал'се родих, да ли сам живио
Мислио сам биће лепа, ал је уништена


У ципели још камичак носим
Да бих мисли скренуо на страну
Боље нога нег'срце да боли
Заборав би хтео ал'тешко подносим
Песму певам црноме гаврану
Да опраштам или за опрост молим.

28.09.2019 у 23,21 часова Бултони



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 559 korisnika na forumu :: 19 registrovanih, 2 sakrivenih i 538 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, aleksandar_tatic, aleksanikolic1979, bojank2, cikadeda, cvrle312, dragoljub11987, dragonserbia, Gama, Milos1977, mladen.zovko, Nebo_M, nemkea71, Pavac, powSrb, Raptor12, sokar, SsssssNOVI, zoidbergs