Prilog poeziji

27

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ЈЕКАТЕРИНА МАЉЕНКАЈА, ХАНТИ МАНСИЈСК


Са Иртиша из Сибира
Ханти Мансијск осмех златни
Очи благе сунчевога сјаја
Прокувало не да мира
Време стало, клатно се не клати
У мислима Јекатерина маљенкаја


У грудима претесно је
За пространства што отвара
Још прашина слегла није
Августовско сунце греје
Додир, осмех, оштро пара
А низ стену вода лије


Богоматер на подарак од ње добих
Да ме чува да ме прати
Неће моћи без да вратим
Дрвен крстић на њен вратић ставих
Уз тебе ћу увек бити, мораш знати
Кроз све снове да те пратим



Све потраја ни трен дуже
Васељену с њом сам прош'о
С болом, с тугом за њом чезнем
За њом руке да се пруже
Дал' сам крен'о или сам дош'о
Коњи врани пољем језде

25.08.2018 у 23,23 часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ГДЕ ОДОШЕ ОЧИ МИЛЕ

Дан за даном на плошћади
Очи ведре, очи миле
Где одоше
Не због другог, срца ради
Одоше, нису ме ни загрлиле
Руке беле водоноше

Није суза, запало ми
Само зрно од прашине
Дешава се, ништа битно
Није да се у ме ломи
Већ због чисте душе, фине
Или тако нешто слично

Само махну и нестаде
Као сунце за брег зађе
Чекао сам безнадежно
Дал то звезде често раде?
Боже шта ме сада снађе
Погледом ме миловала нежно

Дал је ватра загаснула
Дал планинска река тече
Све замрло, заледило
Отказала сва су чула
Ах има ли ишта прече
Што би љубав завредило

Још те чекам звездо сјајна
Моје своде да украсиш
Нежно лице у длан спустиш
Ти си моја слатка тајна
Немој пламен да угасиш
Нем ћу бити, а и ти да ћутиш

27.08.2018. у 23,42 часова Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ВЕРУЈЕШ ЛИ У ЉУБАВ НА ПРВИ ПОГЛЕД

Верујеш ли у љубав на први поглед?
Мислиш, оно некога само видиш?
Ма не, таквих је глупости у недоглед
Само га спазиш и у њега се одмах заљубиш?

Видиш, ја верујем, ствар је баш у том
Срели смо се сасвим случајно, у ходу
Кад смо се очима срели, као да ме је ударио гром
Сва моја храброст, потону у воду

Па како преживе, кукавче црни?
Поцепа ли те уздуж и попреко?
Теби до шале, а у мени још све трни
Мисли ти шта хоћеш, ја ти реко'


Још руку кад спустих на образ њен
Прокључљше сви вулкани, потече лава
У трену схватих, постадох њен плен
У сваком срцу вук и јагње спава

Дал доживех тад славу ил бруку
Оставих годинама да суде
Ја главу дадох свом гаравом вуку
Па срцу мом нек буде како буде

28.08.2018 у 14,04 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

БОР НА ВРХУ КАМЕНЕ ГОРЕ

Презрено се осмехну и окрену леђа
Отпратих погледом лађу како се њише
Што нисам маестрал да дунем у једра
Однесем на пучину, ширину без међа
Где би се лепота чиста видела још више
А громови бију из неба ведра

Бар да сам поветарац горски
Што гором шуми и лишће вије
Да се провучем кроз витице њене
Као кроз једра бурин морски
Белу кошуљу на груди припијем
И натерам да склопии очи снене

Ал остах к'о бор на врху камене горе
Да ветри ме ломе и громови туку
Да сузе с облака по мени лију
Сам дочекујући освите зоре
Скрхан јер нико да пружи руку
Тек хихоти језиви како се смију

29.08.2018 у 21,43 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

РАСТАНЧЕ ЦРНИ ДАНЧЕ

О пути безповратни
Просуте сузе да се прашина не подиже
Шака земље која је падала целу вечност
Одјек тупи и незнатни
Туга за тугом к'о венац се ниже
Срца скамењена осећам ледност

Опрост не заисках, не стигох га дати
Круг зелених међа отворен оста
Дубок понор к'о гробна јама
Да гордост даде, да ми је било знати
Не клекох, не тражих, не дадо' опроста
Ти међ' анђелима, а душа моја сама

Ја ево праштам, хоће ли небо чути
Да пробудим срце које је стало
Знала си да пут те чека, хтела си рећи
Чудни су за нас незнани Господњи пути
Хтеде да одагнаш то што нас је спутало
Клетву под прагом или у црној пређи

Усрдно молим Свештеномученика Кипријана
Да очисти троване душе и срца
Припреми пута доласку моме
И срце каже да није ми још много дана
Да будеш крај врата и отвориш кад закуцам
Молитвом клетве сагоре и да се сломе
18.09.2018 у 21,53 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

НЕБЕСКИ БЕКРИЈА

Гле месеца распусника
Ноћнога путника
Даном спава, ноћом ходи
Све ђинђуве и ђердане да украси ноћне своди
Блажен међу звездицама
У харему међ' дамама
Осмехом се закитио
Ко му не би завидио
Све анђеле и све виле
Друштво су му улепшале, закитиле
Све трепере, светлуцају
Реп пламени док падају
Сваком ноћи све је већи
Надима се сав у срећи
Тек кад су га пуни своди
Свака звезда нову роди
Кад по некад забекрија
Зна и дањом да засија

22.09.2018 у 16,43 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ОСТАЛА ЈЕ НЕУБРАНА

Ко јесења воћка зрела
С првим лишћем опала је
Шаром шар'ним се покрила
Нудила се и све хтела
Мед жутим се лишћем каје
Никог није засладила

Превисоко сунцу била
Од свих руку подалеко
Чежњиво је осматрала
Видели је, а опет се вешто крила
Оста јадна неубрана, ко би реко
А од свих је понајлепше сјала

Сад лагано покривена
Свелим лишћем, ником видна
Жали своје врле дане
Би превише узвишена
Гордила се, Божем стидна
Па не хтеде да на време па'не

23.09.2018 у 13,06 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

НИ ПЕСМУ НИСМО ИМАЛИ СВОЈУ

Никад нисмо имали своје место
На које смо волели заједно да одемо
Ни песму нисмо имали своју
Коју би смо запевали често
Онако у дуету, чашу вина да испијемо
Хтела је да буде плава, а ја сам волео црну боју

Никад ништа заједничко имали нисмо
Као у народној, ја у плочу, она у клин
Волела је море, ја планинске поветарце
Све те разлике ноћу мирисмо
Раскошна и мирисна, ја се трудио да будем фин
Због дивних ноћи занемарих све ситнице

После прста меда настаде промена
Стигоше и кмекавци, прво, друго, треће
Преко ноћи све се наопачке изокрену
Бивала све више мајка, а све мање жена
Шта остаде од пожуде и од среће
Деци мајку добих ал' изгубих жену

Хтео не хтео, статус свој ја изгубих
Од љубавника и од мужа само успомене
Судба моја постах успутна станица
Место жене деци мајку љубих
У њој све више мајке но жене
Шта друго до и ја да постанем татица.

30.09.2018 у 14,42 часова Бултону

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ДРУЖЕ МОЈ ДРАГИ

Лепо је имати пријатеље
Или чути да си пријатељ другом
Пријатељство је најлепши цвет, најнежнија крхка биљка
Кад реч не значи, живот сурово меље
Кад лепу реч одужиш још лепшим дугом
Кад имаш друга и још зе зове Смиљка...

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ЗАЛУДНО ВРЕМЕ


Залудног ли времена проведох са тобом
Да векујем веке намирит не могу
Слушајући празне приче, празним доливајућ
Да ми је сво време ово покопати гробом
Канда би се наново родио, захвалио Богу
Отпочео све наново, на прошлост се не осврћућ

Али ми је с тобом делит док нас пути не раздвоје
Мало тога нам је заједничко
Лакнуло би Богами и теби
Глумећи другарство претворни обоје
Ништа заједничко ил' да нам је слично
Овакве претворбе никад било не би

Дражи су ми часови осаме
Но са тобом кафе испијати
Још паметну једну рекли нисмо
У залуду истрошисмо дане
Не остаде никакве памјати
Све те кафе залуду исписмо

01.10.2018. у 09,59 часова Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 649 korisnika na forumu :: 21 registrovanih, 4 sakrivenih i 624 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: anbeast, bojank, Djokislav, djordje92sm, DonRumataEstorski, dragoljub11987, Georgius, hyla, Kenanjoz, Koridor, kripo, krkalon, kybonacci, milenko crazy north, Mixelotti, Panonsky, pein, Romibrat, vlad4, wolverined4, yrraf