Prilog poeziji

23

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

ЦЕНА СКРУПУЛА

Искрен, заљубљен, скрупулан
Изигран, занемарен, остављен
Пропустих прилику смисао да дам
Животу, карамбол, полупан
Погнуте главе излазим посрамљен
Градину мирисну другом остављам

Још уједе бројим змије из недара
Како се само умилно увијати знаде
Туђу сам сузу пустио да кане
Због части мушке, због обзира
Погасих све свеће и моје наде
Туђом сузом заливам болне ране

И опет школу изучио нисам
Другом сам поразу прилику дао
Меденим речима и оку плавом
По други пут остајем сам
Живот ме није научио, опет сам пао
Срцу сам пустио не мишљах главом

12. 01. 2018 у 00,26 часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

НАШ МАЛИ ЧАМАЦ

Памтићу тај дан, само си климнула главом
Од тад све је другачије
Дан окасни, ноћи су некако журне
Просуте звезде на небу тамно плавом
Бескрајно дуге ноћи нек трају, чије
Креснице обоје светлости пурпурне

Једра ме бескрајем вуку
Прсти у коси, уснама сузу ти пијем
Уздаха ехо кланцем се одзива
Такла би звезде испружаш руку
Блажен вреле пољубце снијем
Месец кроз прозор тајну открива

Само да потрају опсене моје
Утихну буре обале што роне
Наш чамац мали сидро да спусти
Пусти да одсањам снове своје
Не дај чамцу нашем да потоне
Срећа нек потраје, пусти, пусти

12.01.2018 у 23,11 часова Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

МОЈ ДРУГ

Седимо тако верни мој друг и ја
Бахус , никад ми није окренуо леђа
Претресамо тако протекла времена
С њим најлакше запловим облаком сна
Ништа не приговара, чак и не вређа
Понекад сумње посеје семена

Још једну, због бољег здравља
Лакше ћу заборавити неке речи
Заборав оног што мислим да волим
За муку моју која га забавља
Што нема руке која ће да спречи
Да ме мука мање боли

Наспи нам још једну, бар до пола
Превише је рана да једном излечиш
Мучки ме лактом у ребра, немој сад стати
Сваком новом мање је бола
Трезан нећеш бол да спречиш
Али с још једном ће нестати

15.01.2018. у 01,00 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

ПРИЧАМО

Причамо тако ти и ја без изговорених речи
Уздасима и погледима на бини спуштених завеса
Кишни облаци квасе улице наших стопа
Мокре витице на обрвама разлог пречи
Равнодушност, одсуство мржње и беса
Црв сумње и раздора по ранама копа

Ћутњом исплива и оно недоречено
Прљавштине које смо под тепих крили
Све мислећи да време све лечи
Живот се потруди да ништа не остане сакривено
Колико смо међусобно непоштени били
Не схватисмо да једно другом смо најпречи

Стигосмо до раскршћа , а пути не воде нигде
Свако са својим дењком успомена у руци
Идемо неповрату, стопе за нама се бришу
Никаквог трага да постојасмо игде
И оно што је било беше у великој муци
Увек је лоше кад други ти живот пишу

18.01.2018 у 23,07 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

ЈА РЕКОХ

Ја ето рекох, а шта бих друго
Кад облак помераш, зрак сунца да пустиш
Столетних стабала крошње надамном
Шириш, сенку хлада ми правиш о моја дуго
Сад чекам медне речи да изустиш
Док погледе снене и осмехе узимам крадом

Низ пут очи моје док' поглед допире
Све чекајућ' сенку да угледам
Долазиш ли или се залуд надам
Ноћ и зора кад се срећу, када се мире
У загрљај да се бацам, похоти се предам
Крупним корацима хитам и на дохват падам

Још један сан недосањан, зора претече
Звезде се у потоку подавише
Путеве моје прашина крије
Нове ми снове већ чека вече
Ноћ што усније зора обрише
Досањао бих сан свој да зоре није

20.01.2018 у 23,17 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

КУЋА НА ЋУВИКУ

Све звезде упаљене, свод окићен
Луна ко' лампион сред њих засела
Цврчка пој мир вечерњи нарушава
Мрав радиша на починак испраћен
Кућа моја на ћувику изнад села
Плашт пурпурни ноћцу украшава

Само су нам срца болно закуцала
Чежњо моја, дал'ми суза усне кваси
Кнедла у грлу, сусрет ненадан
Сред ноћи салва свечана запуцала
Твоја појава призор краси
Срећа срце прелива груди надима

Стајаћемо тако са руком у руци
Док струја из груди дланове жари
Обраћу свод увојке твоје да украсим
А ти се нежно под пазух завуци
Учини ме срећним, за друго не марим
Док свод не оберем и Луну не угасим

21.01.2018 у 22,30 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

СЕЋАЊА

Зашто пратиш стопе моје
Кад баштенско сво почупа цвеће
Као ветар кад подигне лишће
Шаренила све јесење боје
Огољено столетно дрвеће
Срце моје више те не ишће

Зашто кад си речју ме дотукла
Извргла си руглу танано из душе
Сад се храниш крвљу из задатих рана
Бездушно ме кроз блато провукла
Кости следише се, хладан север пуше
Ноћу сном ме пратиш непозвана

Докле ћеш ме сенком покривати
Не даш сунцу зраком да обасја
Задњи си ми камен са куле срушила
Рањеног га немам коме даривати
Тек сећања, бесмо некад ти и ја
Ко чума се на ме обрушила

23.01.2018 у 10,00 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

ПРЕЖИВЕЋУ ДУШО, НЕ БРИНИ

Преживећу душо, не брини
Падале су већ дебеле завесе
Није ово крај приче, само први чин
Остајао сам већ сам на бини
Дочекао светла да се погасе
Све преживео и остао фин

Ти слободно још размисли
Пре него дукат под јастук ставиш
Још возова овуда ће проћи
Перону свом нисмо ни пришли
Кад воз прође онда ћеш да се јавиш
И ни један никад више неће доћи

Ја ћу разгрнут завесу зрак сунца да пустим
Пуним плућима свеж ваздух да удахнем
Већ птићи свијају гнезда, слушам им пој
Кафу јутарњу ћу пити, реч нећу да изустим
Пре него кренем до извора, да предахнем
Нема тих пара за овај мир и спокој...
Ти слободно још размисли....

04.02.2018 у 01,48 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

ОДГОВОР

Понекад ми срце јако закуца
Помислим ти куцаш на вратима
Заустим уђи, та није закључано
Свака ми звезда пред очима засветлуца
Откључано је одавна, месецима
Сем тебе сврташе и звано и незвано

Чакањем капци ми падоше снени
На пола спавам, на пола будан
Са првим сунцем широм врата отварам
Надам се једном ће се посрећити мени
Сам себи сам понекад чудан
Дани пролазе, видим само се заваравам

Чекање безнадно, чекање залудно
Ниоткуд куца, за лек једном да се чује
Само у ноћ се понекад видимо
Постељу гужвамо у зноју блудно
Стиже ли ти гласа шта срце поручује
Ил' судба клета да сном се једино срећемо

05.02.2018 у 01,36 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 411

СВА ПОДЛОСТ ТВОЈА

Још један од подлих покушаја
Да ме дотучеш, на 'ладан бетон бациш
Ни једног ти момента није на ум пало
Да сам изван сваког твог домашаја
Покушај коначно једном да схватиш
Да и другима треба дат' шансу, бар мало

Твој порив на кратком поводцу да држиш
Тек из забаве ланац попустиш мало
На другу страну одеш и све као заборавиш
Пренеш се и вратиш да задњи угрушак спржиш
Ниси ти жељна љубави, до игре ти је стало
Исчупаш из груди док куца, на ђубриште бациш

Кумим те Богом и Крстом Свевишњим
Пусти бар старе ране да зацеле
Крв бела и разводњена снагу не даје
Већ давно си требала назват ме бившим
Руже што дадох пре век су увеле
Пусти ме с миром грех свој да окајем

06.02.2018. у 13, 02 часова Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 463 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 2 sakrivenih i 456 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 20:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Aleksa79, goranokanovic, ivica976, VP3987, vuk_82