Prilog poeziji

18

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

НИ ПРВИ НИ ЗАДЊИ


Шта би' реко, до није ме срећа хтела
Вечито ме туђи рест западао
Што је год могло мимо мене је прошло
Да дотакнем и млада воћка би увела
Ништа не дочеках, а увек се нечему надао
Неповратом оде како је и дошло.

Нисам био први па нећу ни задњи
Ја одлазим, остале су свеће да их ти погасиш
И онако мени нису, другоме гореше
Никад ниси врата затварала радњи
Молитвом би душу сада од греха да спасиш
Видиш, чворови се кадкад сами без мача одреше

Кап крви не паде, осташе ми руке чисте
Осим жала, терет греха ја нећу носити
Мене чека моја кућа саме, радујем се као дете
Немах среће, пропало је, све сте биле исте
Стадо преживело, а и вуци остадоше сити
Ил'су ипак само девојачке клетве

29.10.2016 год. у 00,11часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА

Крај неумитни лебди пред очима
Очи црне насмејане, у грудима боли
О дал' ћу их икад више гледати, стегло
Под ребрима, студ ледена, зар пред њима
Сузи дам да пред свима срце ми оголи
Осећам да остаје празно љубави моје легло

Имаш пут, рече, ићи ћеш негде далеко
Идеш сам, напуштен од свих, јер мораш
Наћи мир, рану мораш пустити да залечи
Дуго ћеш путовати, док не стигнеш преко
Нова јутра, нове зоре, ти облаком корачаш
Путем заборава, ти то не можеш да спречиш

Зар сам проклет па сећања своја да изгубим
Зар сузу њену и осмех нећу више никад срести
Прамени црни неће миловати лице моје
Ако у сан не утонем, како да се пробудим
Има ли писмо, питам, има ли какве вести
Где нестаде осмех, где одоше очи црне боје

Значи тако, спустих шољу, устах, ваља поћи
Терет успомена натоварих на бреме, можда
Неку и сачувам, кочије моје облацима језде
Грабите коњи моји, морамо стићи пре поноћи
Нек у воду се претвори сва моја одежда
Само да на своду угледам очи црне и у њима звезде

17.11.2016 год. у 21,55 Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

С ИМЕНОМ НА УСНАМА

С именом твојим на уснама кренух
Напола отпијену чашу спустих на сто
Плашт небески огрнух, у себи поменух те
Степеник за степеником грабим, не клонух
Још топло ми у грудима, волим те, просто
Једноставно рећи, речи ко лептир одлете

Остаје савест да гризе и једе, отвара рану
Испрва малу, која крвари и временом расте
Тескоба у глави од имена твог, к'о тамница
Хтео бих прсте да проткам кроз косу врану
Питам се стварна ли си или део моје маште
Свадбена песма весела ил' мрачна тужбалица

Звездице сестре небом се расуле, као очи
Гледају, а ја међ'њима тражим кестењасте
У прамену најцрњег мрака сакривене
Сватови, бели вео и црни се шампањ точи
Претесна недра за срце што ко квасац расте
Кад кажеш волим те, а образи од стида поцрвене

20.11.2016 год. у 01,55 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

УСПОМЕНЕ

Опет сам остао сам, тишина нема
Ниоткуд шапата, тишина гробна
Требају ми речи, шум корака твојих
Изгуљене стопе мале, нигде те нема
Прекрива ме сенка црна злокобна
Ни срели се нисмо, образе ватром обојих

Осуђен да самујем, клетва притисла
Признајем анђео нисам био увек
И мене су варале, ја се другим светио
Бацао у очај, злурадо сладио без смисла
Туђе вртове орао тражећи срцу лек
Трн убрах, крваву руку нисам приметио

Пупољак такнух, мислио дуго ће да мирише
Неубрана, лепотом да опија својом
Нектаром опијен првим облаком отплових
Првом се дала, отишла, нема је више
Ја тугујем за мирисом њеним, пурпурном бојом
Дошао на ред, па и мој врт обраше лопови

Сад у тами ћутим, пребирам мисли
Навиру сећања, кажу слатке су то успомене
Под срећном зездом рођен, волео си волеле те
Слика пред очима, клупа у парку загрљени, покисли
Дочеках да на хумку рука њена спусти хризантеме
Туго моја, које све руже осташе необране

25.11.206 год. у 23,10 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

МОЈА ПРИНЦЕЗА ИЗ БАЈКЕ

Ја бих то започео овако
Није то било тако давно
Рекао бих да скоро сам снио
Овако снити не може баш свако
А ово време није баш неко славно
У сну што видех, ја бих прећутао,сакрио

Сетих се потока звезде на небу
Потерах вранца уз воду, све пршти
Мами ме звезда, пала,у валу се дави
Руку спаса да пружим ако је за потребу
Месец што ме прати као да се мршти
Спасење стиже требао би да слави

Тек чудна светлост обасја поље цело
Преда мном у одори плавој са звездом у руци
Принцеза из бајке на коњу белом
Презнојих се сав, чело ми врело
Прате је харфе премили звуци
Не спознах лепоту њену на свету целом

На колена ратниче, поклони се лепоти њеној
Сјаших, следећег трена на колена падах
Руком отклон понизности направих
Чиме ли заслужих, те у сан банусте мој
Лепоту пожелех, али се толикој не надах
Кнедла у грлу запала, за мал' се не удавих

Ни у кревет више не смем лећ
Плашим се шта ме све може снаћи
Шта ако се она на белцу поново јави
Принцеза из бајке, због ње небески свод прећ'
Хоћу ли је међ звездама знати пронаћи
У сну је љубити кад нема је у јави...

31.12.2016год. у 23,28 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

СЕЋАЊА НА ЉУБАВ

Све сабрано на једну страну
И смеха и суза било је на пертек
Прилично је тога за сећање
Љубави, да у сто срца стану
Туге да попуни цео један век
Није живот само слатких плодова брање

Успомене слатке све чешће навиру
Сутоном првим из боце чаша среће
Једра развијена само још облак да дође
Једна по једна успомене се сабиру
Први ветрић једра се дижу, лађа креће
Док у боци има, док чемер не прође

Једна ми осмехом лице озари
Па две очи напуне сузама
Успомене су ти дечачки сни
Испуштена шанса срећу поквари
Подигнутог барјака победничким стазама
До прве ране, кад леђа окрену сви

Пут би потрајао и нешто дуже
Пловила би успомене лађа
Да немадох душтво Бахуса часног
Због успомена почеле већ приче да круже
Нова чаша нову успомену рађа
За свако сећање здравица све до сата касног

03.01.2017 год. у 00,28 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ПУТОВАЊЕ

Сутра се враћам за Београд
Бусом или колима ако искрсне нешто
Кумови су кул, лепо ми је било
Уморна сам, пошла бих спавати сад
Прекину на брзака женски вешто
Лаку ноћ, рекох и мени се приснило

Шта бих друго рек'о, кад није за причу
Пут је чека дуг, а зима мразом стисла
Не сетих се срећан пут да пожелим
Седиште до прозора, слике пејзажа промичу
Стрпљење као на мини каписла
Не стигох, а хтедох још реч две да поделим

Чекања дуга никад нисам волео баш
Стрпљен спашен и није моја одлика
Време као за инат се отегне као гладна година
Само што пре да сконча, дај шта даш
Коначан сусрет, загрљај, пољупца прилика
Наздрављамо чашом доброг вина

08.01.2017год. у 02,23 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

НЕ УМЕМ ДРУГАЧИЈЕ

Ја не умем другачије, до цело срце да дам
Док гледам у зенице како се шире, а речи
Што ме мију као планински зденци, мир
Како срце греје моје док цвркуте слушам
Жедан нектара, тек додир руке ми пречи
Покажи ми звезду, отвори пут у свемир

Подигни ме горе, цео живот да сагледам
Успомене грешне, јецаје тихе и њине сузе
Докле су господњи пути, одакле странпутице
Колико сам пред Богом грешан, а колико јадан
На вагу шта ми се даде, а шта се од мене узе
Сваку сузу што ми прикрише боре смијалице

Осмехе да крадем сам научио и меке загрљаје
Пољупце влажне и уздахе обојене пурпуром
Све једнако љубио, растај'о се истом тугом
Сусрете осмехом кићене, сузом испраћаје
Прекрстих се, Господе помилуј милошћу својом
Што крај дочеках са неисплаћеним дугом


15.01.2017 у 02,27 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

АКО ДОЂЕШ

Ако дођеш, Радан ће громом да најави
Планинска река брже ће потећи
Славуј и ћук заједно, као црно и бело
Шта се сад дешава у лепој плавој глави
Закуцало је ко никад, не можеш порећи
Одједном све мртво, наборано и свело

Ако ипак одлучиш, на пут да кренеш дуги
Ја ћу стрпљиво чекати
Да бескрајна вечност чекања прође
Зрак сунца кроз маглу стопљен у дуги
Мисао моја у путу чува и прати
Док мио гост у кућу не дође

Ако се предомислиш и кажеш да ћеш доћи
Да ето неко, заједно проведемо време
Уз ноте, причу и карте, чашу доброг вина
Јутарњом Ластом у пет је најбоље поћи
Да не заборавим, понеси орхидеја семе
Двоје су друштво, једно је половина

19.01.2017 на Богојављење 00.07часова
Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ГЛУВЕ НОЋИ

Глуве ли сте ноћи ево неко време
Већ куцах на врата, одговора нема
Студен ледна срце обузе ми,
Мрак и тишина гробна, сатанско је семе
У руци ми букет тек убраних хризантема
Чекам да се одшкрину, хоће ли се појавитити

Де покуцај још једаред, можда чула није
Тешим себе и лажну си наду дајем
Опет ћу да чекам, све до ситних сати
Зашкрипеће, отворити, биће ко и прије
Свог сам себе дао, зашто да се кајем
Опустеле ноћи само сенка прати

Чекаћу до зоре, ко све ноћи ове
Студен ми се већма у кости увукла
А нада ко нада јоште срце греје
Да ли ми се само чини или неко зове
Чини ми се ту је, ево зора пукла
К'о да вири са прозора наивном се смеје

23.01.2017 на Св Григорија у 23,19 сати
Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 602 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 5 sakrivenih i 559 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., AK - 230, Apok, awathorn, babaroga, Botovac, cenejac111, dac, djboj, Djokislav, DJORDJE-NO-1, dukikan, eulereix, Faki-Valjevo, Georgius, havoc995, hyla, jaeger, lekso, Milan A. Nikolic, Milos ZA, milos7160, Mixelotti, mushroom, Pakito93, panonski mornar, Panter, Profica, Recce, royst33, Sirius, Snorks, suton, VladaKG1980, vlvl, zexoni, |_MeD_|