Poslao: 14 Feb 2018 01:13
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ИДЕМО НАШОЈ КУЋИ
Идемо нашој кући душо
Идемо нашој кући на ћувику
Са ћувика пуца поглед у недоглед
Постељу сам спремио још први пут кад сам уш'о
Врхови Радана и Копаоника на видику
На рајске двери царски поглед
Небесни врхови под снегом и у магли
Сунцем обасјани, оловним облацима покривени
Милионима звезда ноћу осветљени
Рукама се држимо над понор се нагли
Ветром шибани, кишом заливени
На Рајској падини Богом благословљени
Камена стаза планинска, уморна већ си ал немој стати
Нема још много до виса, нашег ћувика
Срце узиграло, надима се и хоће пући
Пред врхом смо, издржи, храбре и снага прати
Уклесан престо, стража далеког видика
Још пар корака и стигли смо кући
14.02.2018 у 01,09 часова Бултони
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 16 Feb 2018 02:10
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
АКО ЈАСТУК БУДЕМО ДЕЛИЛИ
Ако опет будемо јастук делили
У кревету малом и тесном
Пусти ме јутром да те милујем погледом
Праг јесмо ли прешли дал смо се осмелили
Дали смо се блуду препустили грешном
Како се отети забораву, сећању бледом
Ако опет распеш увојке на јастуку мом
Груди како надимаш док дишеш
Како се мрштиш и како се смешкаш
Кришом отвараш врата на срцу мом
Ноздрве ширим осећам на зумбул миришеш
Волим пред зору да гледам док спаваш
Ако бисере распеш по кревету малом
Пред зору згужвана постеља по нама се лепи
Будимо се ноздрвама мириса слатких пуни
Огрезли грехом зору дочекали са жалом
Прекратка је ноћ да нас љубављу окрепи
Пољупцима твојим срце да испуним
16.02.2018 у 02,05 часова Бултони
|
|
|
|
Poslao: 23 Feb 2018 23:59
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ШТА ЈЕ КРАЈ
Шта је крај
Кад свећа догори,
Очи дукатима сјаје
Кад за брдо загасне сунца сјај
Кад дрвосеча столетно стабло обори
Кад починеш помислиш крај је
Кад ми каже мили,
А ми мили никад нисмо били
Вечито се иза маске крили,
А ипак се једно другом збили
На трен смо се загубили
Па се нашли, не и опростили
Дал су грешке толќо тешке
Терет с плећа кроз столећа
Ил' бремена због колена
Моли опрост клечи, тешке речи
Предрасуде прегорети, заволети
У загрљај падни и себе ми дадни
23.02.2018 у 23,57 часова Бултони
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2018 01:30
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ПЛЕТИЉА
Ко плетиља мрежу плете
Око срца већ слуђених
Задњу капцу да испије
Неопрезни да улете
Том лепотом опијених
Своју замку вешто крије
Жаоком ме својом такла
К'о удова црне смрти
Нитима ме у чвор веза
Као судња на тик се примакла
Још ћу једна жртва бити
Пукла брава спала реза
Врата широм отворена
Сви пролази су слободни
Нема бране да запречи
Кажи срећо, за ме' си рођена
Дал од Бога староверно родни
Не роди се ко ће срце да спречи
11.03.2018 у 01,26 часова Бултони
|
|
|
|
Poslao: 16 Mar 2018 22:04
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
УГАСЛА ЈЕ
За свод пала, угасла је
Празно место међ' звездама
Не знам који пут већ бројим
Превећ вина мамурна је?
Можда воли да је сама
Ја још чекам, на капији стојим
Многе зоре дочекасмо
Даничице звездо бајна
Од снова сам дворе сазидао
На пречац, се растасмо
Друга сунца тражиш сјајна
Дал' сам везе покидао
Још је једна црна рупа
У грудима од пропасти
Утишало и замрло
Строј косача к' мени ступа
Усирена крв ће пасти
Од љубави трага нема, све затрло
16.03.2018 у 21,57 часова Бултони
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2018 02:52
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ДАЛ ПОСТОЈИ КАМЕН НЕКИ
Дал постоји камен неки
На којем ћеш ме ти чекати
Тихо и мирно док срце трепти
Једно другом ништа нисмо рекли
Срцу времена морамо мало дати
Само пожели, ја ћу сигурно хтети
Само седи, руке у крило спусти
Погледај у звезде у рој прикупи
Пошаљи жељу небом да их распеш
Једна ће од њих можда на ме' пасти
Јер ништа није лепше но кад те срећа лупи
Срећан главу на јастук спустиш и заспеш
У сну пољана, све камен до камена
На сваком камену ти, с рукама у крилу
Отвори срце, пусти мисли, немој их крити
Ја ћу се прикрасти кришом ставити руке на рамена
Загрлит ћу те и пољубити милу
С ружом у руци клећи, запросити
12.03.2018 у 01,19 часовва Бултони
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2018 02:53
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ЂАВОЛАК ИЗ ОКА ШТО ВИРИ
Рођендан је прославља се
Из свакога кутка Бахус вреба
Мешају се малигани
Запева се, заигра се
Шта се чудиш, тако треба
Веселије него лани
Чујем трешти Србска труба
Пролило се црног вина
Набоди на чачкалицу
Уз вино и шунка, мало преко зуба
Адио маре и тихи јецај виолина
Да умири сављеницу
На раме ми главу спусти
Валцер један да те смири
Да пољубцем твоје уснице нашминкам
Лопту треба спустит' кад загусти
Смирити ђаволка што из ока вири
Пољубцем оставим без даха и никоме недам
14. 03. 2018 у 21,35 минута Бултони
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2018 02:54
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ДА МИ ЈЕ БИЛО, ДА УМРЕМ ТАДА
Како сам само тражио
Помамна бедра и врео дах
На задњој клупи црвеног аута
Требах бити добар али сам се вражио
Руком пређох преко голог тела у мах
Стегох у загрљај и љубих, безброј пута
Покушавала си да ме одгурнеш
Па ме опет притискала на груди
Загрљајем стезала, сузом ме пекла
Ако одем сад, да ћеш да умреш
Како ти срце студом студи
И да ме волиш, шапатом рекла
Локнице плаве по лицу просу
Језиком влажним врх носа такну
Витко тело изви к'о змија
Прсте ми нежно провуче кроз косу
А језиком танке усне ми размакну
Опи ме пољубцем да и сад прија
Да ми је било да умрем тада
Из сна никад се не пробудим
У наручју те ко матер пород носим
Свануће, мораш ме пустити сада
За новим сусретом већ жудим
Гледам како те зора односи
24.03.2018 у 01,09 часова Бултони
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2018 21:52
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
КОСОВИ МОЈИ ЦРНИ
Ноћас ме никако неће
Срце пукло, оштрача немам
Перо без туша, руке се тресу
Мисао стала, реч се замеће
Један стих од срца да дам
Из пакла стигли силу да истресу
Сузавцем гушили, цевима тукли
На жене ногом, арнаутине
Дугим цевима на голоруке
Спонзори у сенци, ноћас замукли
Памтићемо вам, вратити батине
Европо слепа и глува, видели бруке
Сем ретких, свет углавном ћути
Није им прошло са отровима
Народ мој мучни у чуду се наш'о
Сотона преко баре воду нам мути
Тло му измичу, а судио би свима
Мичи се јадан, ђаво те снаш'о
16.03.2018 у 22,50 часова Бултони
|
|
|
|
Poslao: 01 Apr 2018 23:33
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
МИРИС
Волео сам мирис твог сапуна
Сећа ме на поља камилице
Лежасмо са падобранцима маслачка
У руци, плућа тескобе пуна
Одувасмо их, и коленима ничице
Забоден цвет за ревер као значка
Мајчина душица, собом се шири
Док у тишина јутром чај испијамо
Први сат кад устанеш одћути
Све бриге и љутње тишина умири
Погледамо се, такнемо, ту смо, знамо
Душица смири, најљућег одљути
Крстом се осени, Богу помоли
Жижицу у кандило, тамјан запали
Мирисом његовим мисли прочисти
Уз мирис се свака туга преболи
Као деца их спознали уз њих одрастали
Време је неумито и нисмо више исти
Мириси, мириси разни у живот се сјате
Сваки са собом носи своје боје
Рузмарин ум шири и просторе
Кадкад се мириси у сећања врате
ја још памтим мирис постеље твоје
поветарца што помера засторе
Сећам се мириса те прве зоре
Црвеног вина просутог по постељи
Посусталом нову ми жељу дала
Ум се мрачи, кревет љуља к'о море
Морало посрнусмо, а били пријатељи
Грехом ме оголила, проказала
Господе прости и грех свој мирис има
На судње дане и дечији плач
Мирис бабице и породилишта
Како на снег мирише децембарска зима
Прва победа и пораз у срце забоден мач
Коб развеја наде, од свега не остаде ништа...
Сада живим у самоћи у свету свом
Призивам сећања и успомене
Све је бело и црно, нема више боје
Јутарњи чај кувам сам, погурен, тром
Не сећам се лика твог, некада вољене
Али још ћутим мирис постеље твоје
02.04.2018 у 00,10 часова Бултону
|
|
|
|