Prilog poeziji

17

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ДОБРО ЈУТРО...


Два сам ока плава срео
цео дан ме чежња мучи
уз окице још и осмех
изгорет сам хтети врео
човек умре не научи
заљубит се, зар је грех

Драгуља је ниску белу
уз љубазност поклонила
речи медне потекоше
пробдео бих ноћцу целу
рука бела, баршун свила
очи плаве још с врата ме затекоше

Добро јутро, шта желите?
Боже благи зашто дођох?
везе причом златну жицу
нисам чула, шта велите
шта је могло, добро прођох
место лека ја пазарих грицкалицу

Песму поклањам Нини, перелепој девојци
која ми је улепшала претекла августовска јутра
још су ми у очима њени свилени увојци
нажалост она остаје овде, ја одлазим можда већ сутра

11.08.2015 Год. у 22,07 сати Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ИМАЊЕ И НЕЗНАЊЕ


Боље је знати но имати. Питање
Дилема која нас мучи у животу
Имаш жену или мужа, вара ли вара
у том случају, шта доноси знање
сруши ти имање, хајд' опрости скоту
Ћутиш прашташ, скот и даље шара

Можда је боље имати, а не знати
тад може до миле воље да се вара
додуше мало рожнати ти чело
свак воли из туђе баште брати
има тога поприлично, навика је то стара
удари рецку,направи херојско дело

Ако је ипак у питању љубавно умеће
па зна да усклади незнање и имање
тад су отприлике све овце на броју
и вук од љубавне глади умрети неће
овца ће и даље имати овчје звање
али ће бар сачувати кожу своју

15.08.2015. Год. у 18,04 сати Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ДАН ПОСЛЕ ...

Не могу да кривим тебе
која у себи гушиш емоције
је сам очекивао можда више
кад канџа рану на срцу загребе
кошмарне сне, све четири деценије
време љубав не може да обрише

Хајде лафице срце своје отвори
пред иконом се крстом осени
реци без икаквог кајања и стида
пусти да без ума само прозбори
јеси ли се у љубав зарекла мени
грешиш, време ране не извида

Ја у рукама срце ти своје носим
гледам, кидаш га, отвараш нове ране
све надам се свануће за мене сунчан дан
ко жени ти на коленима љубав просим
кап среће, на мене ће, надам се да кане
венчани прстен спустим на твој длан

Ти која у љуштуру безнађа бежиш
верујеш да љубави ништа није вредно
заборав призиваш да прекрије све
знај, увек ћеш у срцу мом да лежиш
рањено је и љубави твоје жедно
надах се честитци твојој, а добих прекоре

22.08.2015 Год. у 21,15 сати Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

VESNA

Tvoje ime je Proleće
zrak sunca, kap kiše
rosa na latici cveta
tvoje ime je procvalo cveće
uzdah i kad se ne diše
nejlepše ime celoga sveta


Tvoje ime je taman oblak
iz kojeg olujne kiše padaju
planinski potok što žubori
prvi jutarnji sunčev izlazak
svi ti se posle zime nadaju
koje se iz punih usta izgovori

Prvi kaćuni u polju, jagorčevina
ljubičice utkane u pletenice
livade pune cveća, propupalog drveća
za dolazak se ispija čaša najboljeg vina
željno te iščekujemo mezimice
Vesna, Boginjo proleća

31.08.2015 god. u 00,10h Bulltony

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

СЕПТЕМБАР ЈЕ

Септембар је ту при крају
природа се јогуни, притисла тескоба
још су врели дани ал' и то ће проћи
одежда се мења, шума, у најбољем сјају
примиче се Октобар,најлепше златно доба
кад рука се за руку држи, време је у шетњу поћи

Прогутај све речи, не збори, тишина нам треба
само корак пусти, нек лишће зашушти
само руке нек осете, како било туче
младости се тек сећамо, старост крајeм вреба
тиховањем разумемо наш језик немушти
и све што се десило, као да је било јуче

први поглед стидан, кроз стиснуте трепавице
у сенци кестена испред школе, чекам, да зазвоне звона
пратим те до куће, да не видиш, на сигурном одстојању
са тобом је твоја гарда, твоје најбоље другарице
ограђена њима, и најлепша као примадона
моја ил' ничија, клех се Богом у магновењу

Као једро на ветру што се повија док лађу гура
бедра се твоја њишу, а дуге косе прекривају плећа
срце ми нараста, већ му је у грудима тесно
јаде ми чињаше локница препуна твоја фризура
ко сад да се те младости и лепоте не присећа
толико загрљаја и пољубаца, а опет се довољно не волесмо

28.10.2015 у 22,22сата Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

КАЈАЊЕ

Ту сам опет на месту злочина
Где сам прве осмехе јој крао
Успомене навиру к'о надошла река
Помешани, грех и мучнина
Ево кућа и имање, све бих дао
Кад отворим врата да ме, њен осмех дочека

Опрости Господе, поиграх се девојачком срећом
Кажем у незнању к'о да се то прашта
Гледао сам како, сваку реч ми пије
На коленима, с молитвом и свећом
За све ране испод крвавога плашта
Што од других хоће да прикрије

Брдо крај извора, Црква Лазарица
Ресторан хотела, спојени столови
Све одзвања од песама и смеха
Ех младости пуста, сад све нова лица
Два су света различита, супротни полови
Мој свет беше од блуда и греха

Кајање је моје, она нема шта жалити
Искрено је љубила, ја сам се коцкао
Сурови ловац, да упише рецку више
Кад угасне ватра не вреди жарити
Неће ране зарасти, што је мени жао
Сво моје кајање грехе не обрише...

16.04.2016 у Пролому Бултони 23,12h

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

СОБА ЗАБОРАВА

Није мени место у соби заборава
Па ни ти стога тамо не можеш бити
Штета што нисмо досањани сан
Не може се рећи ни да смо јава
Тек да смо живи, а морамо крити
Тамна ноћ што доноси, разоткрива дан

Ножеви у срцима, ипак слатке успомене
Шта би сад дао само да се године врате
Зауставе баш на дан кад смо се срели
Растављени зубићи и прелепе зелене снене
Што ме кроз све ове бесане ноћи прате
Жељени никад добијени пољупци врели

Зла судба лакше би пала, ипак кукаван страх
Да ћеш презрети срце ако га пред ноге прострем
Бахусом и лаким женама сам се прикривао
После свега, кад беше касно, схватих свој крах
Сви штитови иза којих се крих беху лажан бедем
Казна за страх што нисам желео већ прижељкивао

Бол коју носимо заслужује од заборава више
Сви трофеји одраз су заблуда и грешака
За намирење губитка ваљда смо стекли права
Загрљај нежан и стисак руке тугу да обрише
Молим те да направимо тих неколико корака
Коначно изађемо из собе заборава...

23.04.2016 год. У 22,55 мин. Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ЧУВАРИ ЗАБОРАВА

Звала си и рекла, Боже шта је урадила
Сад ће цела Бања да бруји како те волим
Све очи упрте у мене, шапати тихи се чују
Ниси се први пут опекла, погрешном поверила
Срце понудила гуји, да уједе, душу да оголи
Узалуд бежиш од своје сене, згази отровну гују

Речи ко ножеви, груди препуне рана, успомене
Враћају у младост, терају, очи да тражиш знане
Не брини љубави, срећан човек успомене има
С осмехом и сетом се буди, сања усне љубљене
Терају тугу, доносе радост, враћају у срећне дане
Чувају те од заборави, срце загреју кад дође зима

Зато речи нек прашину подижу, тога ће увек бити
Завист код оних који никад љубили нису, јер
Они су празни, а ја још памтим заносну лепоту
Отровним језицима ране своје лижу,јер хоће скрити
Да никад срећни нису били,а то никако није фер
Оговарају те разни, а ја те љубих још у прошлом животу.

25.06.2016 у 00,15h Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ОПЕТ ДА СЕ РОДИМ

Нога пред ногу, сенку своју видим
Ћук са крова, топла ноћ ће каже
Још осећам твоју руку, као да ме води
Због немира, често се постидим
Речи, некад изречене дал'још увек важе
Кад изгубим да нестанем, опет да се родим

Да се вратим тамо где смо стали
Трен пре него грубости смо рекли
Гордост прогутати, неће перо с главе
Не мора се све чути, видети, шта фали
К'о да смо се једном због речи опекли
Прећутимо, зажмуримо ништа мање славе

Топле бих ти усне, пити наставио
Миловао баршун, нежне беле коже
И кроз вране косе, провлачио прсте
Као некад, опет пресрећан бих био
Шта се све са једним извини може


Започето 03.06.2016 Бултони...23,09 мин

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 654

ХОР ЦРНИХ СЕНКИ


Молим те, немој више да ме зовеш!
У реду, нећу те више звати!
Ово нигде не води. Никад ништа неће бити.
Ја болујем и ти са мном тонеш.
Много је времена прошло схвати.
Ми се не познајемо и које су то нити

Што у заблуди верујемо да нас вежу
Ја сам свој свет изградила на рушевинама
Девојачког сна, ти крилима Икара пут сунца
Се дижеш, а груди, ножеви прошлости режу
Још само сузе и неиспијена чаша вина
Гледала сам, одлазиш, у мени све пуца

Преблизу си се сунцу уздигао
Крила издржала нису, спржена у понор
Суноврат сна о хриди судбине
Према себи да си искрен био, да ниси лагао
Тужбалицу не би сад певао црних сенки хор
Спуштене завесе погашена светла позоришне бине

Шта сад да кажем, поглед у црну земљу пропао
Не знадох кап живота на длану да сачувам
Буновни сни, дозивам прошлост неповратну
Девојачка клетва, као хрид на мору, сам остао
Очи уплакане гледам, име твоје дозивам
Ковчег блага заувек изгубих, у дубину потону...

11.07.2016 у 23,03 часова Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 655 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 6 sakrivenih i 608 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., AF-1, aljosa7, babaroga, Buzdovan, cenejac111, cvrle312, damirZR, Doca, Dorcolac, dragon986, eulereix, Faki-Valjevo, HrcAk47, Insan, jaeger, Klecaviks, kybonacci, Leonardo, Mali Veseljak, MareRema, MB120mm, mercedesamg, Milan A. Nikolic, novator, Panonsky, pein, RecA, renoje2, RJ, segax1, Smiljke, Srki94, Srki98, Tas011, Toni, vasa.93, Vlada78, vlvl, x9