RECI

14

RECI

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Tebe bih mogao satima i satima gledati
a da i ne primetim da vreme prolazi.
U tvojim očima prostrti pokrivač
satkan od mojih uzdaha i na njemu leći...
Sa tobom bih mogao beskrajno ćutati,
bez želje da ikada progovorim.
Spustiti ruku na rubu tvoga prisustva i leteti.
Zaista bih mogao tako živeti.
Tvoj glas bih mogao večito slušati,
i opet bi mi bilo malo.
Pokretom čežnje dodirnuti ti usne...
Kraj tebe bih mogao vezan bdeti
a osećati se kao kralj nebeskih visina.
Tebe bih mogao satima i satima gledati
a da i ne primetim da vreme prolazi...
Zaista bih tako mogao živeti.


Februar 2011



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

NEŽELJENA PESMA


Eh što nisam blatnjav kamen
što se svinja češe o njeg',
lakši bi mi bio teg
neg' što imam ovu namen.

Ili da sam klozet šolja
koju zapišava svako,
sudba bi mi bila bolja
ako vagam s ovim 'vako.

Nit' menjao ne bih ja se,
da sam zverka koja straši,
ni sa jednim iz te mase
koja ljudsko ime maši.

Al' ne žalim ja sad zbog tog
jer Bog nije sve mi dao,
već za glupost pišem prolog
što sam svuda je viđao.


novembar 2008



offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


U jednom tvom pogledu,
sa kojim se slučajno sretnem,
ja doživim svu nedosanjanu utopiju…

U osmehu,
koji ti promeni izraz lica zbog nehotične misli,
vidim sreću koja me ubrzanim koracima sustiže...

Od desetak minuta slučajne prisutnosti u tvojoj blizini
napravim mesece i mesece nezapočetih ostvarenja…

Sa dve-tri reči, koje mi pružiš
kada mi otpozdravljaš,
vodim razgovore satima…

Od nehotičnog dodira sa tvojom kožom,
zbog kojeg me ispuni jeza očekivanja,
nekoliko noći osećam
tvoja milovanja…


offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Kao letnje veče ispunjeno šumom toplog vetra
koji razdražuje nostalgiju za prošlošću
odlazeći u nepovrat,
tako i ti deluješ na moje želje.
U tebi ima mnogo više od
obične devojke koja me je sebi uzela.
Na mostu, koji si napravila između mozga i srca,
čekam te,
iako ne znam da li ćeš proći.

U dilemi
da li sam okupiran tobom
ili onim što sam od tebe stvorio,
rastrzam stojim.

Kako da ti kažem šta si ti meni
kad to ni samom sebi da priznam neću?
Zvezde na nebu,
udaljene milionima svetlosnih godina,
preblizu su mi
odmeravajući ih sa tobom.
Ja znam da me svaki naš razgovor
samo više udaljava
od najdubljih mi skrivanja,
koje nekad i mene prevare,
pa opet,
željno iščekujem sate koji me vode do tebe.

Kako da ti u očima pročitam
da osećaš nešto prema meni
kada me u tom traganju čak i laž izda?
Nadanje u strahu!
Na prvo shvatanje paradoksalno,
ali što te više gledam
to me jače taj osećaj obuzima.

Ti i ne slutiš koliko su otkucaji moga srca
ubrzani na samu pomisao tvoga imena.
Podnevno proleće sa sobom nosi
sjaj sunaca tvojih očiju.
Ja čekam pogodan trenutak
da posadim svoje misli
koje će niknuti u reči
i obasjati uzglavlje na kome sanjaš snove
u kojima želim biti najvažnji činilac.

Slika nas dvoje stoji u ramu zlatnih očekivanja
Okačena o klin iluzije.

Kao zalutali dečak koji tumara po lavirintu
tako sam i ja izgubljen u tvom osmehu
kojeg nisu dostojna ni moja najveća maštanja.

Bajka nije ništa do stvarnost koju želim.
Snovi prestaju to biti kada se ostvare.
Suza najviše boli kada je sa osmehom.


Mart 2012

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .

Imala je pogled zbog kojeg sam se budio sa osmehom tuge.
I kako da joj kažem...?
Imala je ruke koje sam sanjao kako me dodiruju
dok sedimo ispod nekog drveta
zagledani u dane koji će doći.
I šta da joj kažem...?
Imala je godine koje su varale.
Ona
Istinska žena u nestvarnoj želji.
Ja dajem sebi za pravo da je želim.
Još uvek.
Posle svega.
Saznaće nekad, ili neće?
I da li je to uopšte bitno toliko?
Svojom ćutnjom ja još držim nadu...
da će biti.
Kada bi sada bila ovde,
pored mene,
reči
koje tražim da opišem koliko je imam u želji
bile bi nepotrebne.
Svojom blizinom rekao bih joj sve.
I morala bi znati
da je moja ćutnja samo odraz lične priče.
Završiti nešto i pre nego što je započeto.
Majstor sam u tome.
I zašto joj sve ovo ne pošaljem?
Ovako,
bez pakovanja u celinu koja će imati svoj smisao,
sa svakom rečju koja mi se prvo javi.
Strah da neće razumeti .
Plašim se da neće, iako mi nije jasno kako?
Ja bolje ne umem,
odista ne umem.
A i ne želim.
Menjajući sebe da bih njoj pristao
nije sreća koju tražim.
Ona.
A snovi moji protiv mene rade.
Ne uslišuju mi molitvu da je barem tu imam.
Onako.
Čisto, nevino, jednostavno...
Ove će reči ostati kao još jedan trag
jednog jutra neizlečene tuge.
Samo kad bi mogla da čuje moju ćutnju,
u svoj toj graji površnih reči
Koje joj drugi daju.
Ne mogu da kažem da je kraj.
Ne mogu a slutim.
Juče nisam.
Verovao sam da će mi ovaj dan doneti novi osmeh.
Neispunjen željom,
Neodsanjanih snova,
probudih se jutros
tek sa nagonom da nešto napišem.


april 2012

offline
  • Pridružio: 29 Feb 2012
  • Poruke: 1107
  • Gde živiš: na grani-ci

zoranzota ::ŽELJE


Poželim da nekad nestanem u noći,
da se s vetrom stopim i sa lišćem šumim;
da dobijem snage, I da imam moći,
u oluji letnjoj da gromko zagrmim.

Osećaj se javi da postanem deo
mesečevog sjaja što na zemlju pada,
ili barem divni od oblaka veo
što po vrelom danu pruža spasa hlada.

Da postanem drvo stoletnoga leta,
proživevši u njem' svu sudbinu datu;
zvezda koja pada, il' ptica u jatu;
ostvarena želja u srcu deteta.

I hoću da uvek sa osmehom krijem
velike mi jade i tugu golemu,
da s zubatim suncem mogu da se zgrijem
i života radost nalazim u svemu.


decembar 2008


Toliko divnih stihova.....
Ovu bih nekako izdvojila.
Ne znam zasto ili mozda znam.....
Stih po stih..pesma za pesmom...
ostadoh...do neverovatno, sitnog sata..
Nije mi zao..."Zo-zo", ako ti nesta znaci,
uzivala sam!

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

Još uvek ličnu sujetu nisam iskorenio u toj meri pa da mi pohvale ne prijaju. Mr. Green

Hvala ti. Zaista. I ovakvom divnom danu ove tvoje reči su mi donele novu dimenziju sreće. Wink

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

...



Previse necega sto se zove zelja.
Premalo delica da bi se sastavila slika.
Kovitlac izgubljenih nada...
Ponavljane ucinjenih gresaka
kao plod neucinjenih promena.

To sto se osecam kao decak
a u stvari nisam,
moze li se uporediti sa tim
sto kazem da te zelim
a mozda samo ne zelim samocu?
Sujeta nije nista drugo
do jedan delic nasega ega.
Licnost koju od rodjenja gradimo.
Ako zelim nesto za sebe,
da li to znaci da sam sebican prema ostalima?
I da to sto ne mogu zamisliti zivot bez tebe
jeste samo moja ogranicenost u razmisljanju?
Reci bez smisla nemaju i nikakvu tezinu,
ali smisao bez reci mnogo se lako zaboravi.
Pa onda da ti kazem!
Pa kud pukne da pukne!
Misli koje izbegavam uopstiti
kroz reci jesu odraz moje licnosti.
Naravucenije.
Sujetan sam!
Ali odavno sam saznao da niko nije savrsen.
Da to kojim slucajem jesam,
verovatno bih ti sve rekao.
Ili te mozda
uopste i ne bih zeleo.


novembar 2012

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac




Ja imam svoje samosvesno ja.

I ako ti nekada precutim, to nece uvek biti zato to sam u krivu,
vec zato sto ti ne zelim dokazivati da nisi u pravu.

Kao i svi muskarci da ti pricam o ljubavi i kada o njoj istinski i ne mislim.

Sve zbog nagona seksualnog zadovoljenja.

Sve dok imas i najmanju sumnju da je to istina
necu te uveravati u suprotno.

Verujuci mi da sam kao Romeo,
iako je to verovatno taman koliko verujes
da ti nalicis Juliji.

A mogu li te silovati poezijom?!

Zaljubljenicu povrsnih, instant grand ideala
verovatno bih tako i obescastio.

A sta to imas ti sto te izdvaja od svega toga
od cega i ja bezim?
I da li te isto izdvaja od mene?

Ustati kada i ti ustanes sa stola.
Otvoriti ti vrata automobila.

Da li je romantika umrla zbog nestanka kavaljera,
ili je razlog deficit dama?

I moze li biti romantike ako jedno
od to dvoje iskljucimo.

Ja nisam kavaljer.
Jos manje bih to bio kada bih rekao da jesam.
Ti nisi dama.
No opet, samo kavaljer to moze uistinu proceniti.

I napisacu ti pesmu.
Jednu, dve…
Skidacu ti zvezde sa neba.
Ali kada ti napisem pesmu,
i kada poskidam zvezde,
sta mi posle ostaje?

Ne ocekuj i neces se razocarati.

Mozda i ne mislim bas sve ovako.
Ali sustina svih ovih reci i ne lezi u tome
da li sam iskren ili ne u potpunosti.

Citajuci izmedju redova pronacices mozda nesto drugo.
Opet, neko drugi ako cita, pronaci ce nesto sasvim trece.
Novi citalac mozda i nece nista pronaci.
I tako u krug…

Pa ako mozda pogresno razumes sve napisano, ne krivi samo mene.

A zaista mi srce zaigra kad te vidim.
I odista je tvoj osmeh caroban.
I u tvojim ocima trazim svet za sebe.

Ako sada zavrsis sa citanjem
da li ces sa istim mislima biti
kao i ako sve ovo jos jednom procitas?


Novembar 2012

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

...


Upitala me je,
kao da je to nesto nevazano,
bez ikakvog pokazanog osecanja i emocija:
„Da li jos uvek nesto osecas...?“
I dok sam u sebi trazio najbolji odgovor,
samo da ne bi primetila slabost,
to pitanje se naslo u svim onim
koje sam sam sebi postavljao
a ciji sam odgovor vec odavno znao.
Da li svako vece lezem na tebe misleci?
Da li svu svoju srecu uporedjujem sa osmehom
ciji ja nisam razlog?
A cekam, cekam da mi kazes
kako je ranija odluka bila greska
i da, u ovim letnjim vecerima
koje mi prolaze
bez ikakvog smisla i reda,
i u tebi tinja nada da ce se na kraju
sve drugacije zavrsiti?
Nekako prevalih preko usana da pustis sve to.
Da je sve nebitno.
A nemam pojma odakle tolika smirenost srcu
koje smislja besmislene i proste lazi.
Najednom se zapitam,
sta ako ni ja u tvom pitanju
ne vidim prikrivenost istine
kojom se i sam sluzim?
Lazi i skrivanja.
Koja to sila u meni
nadjacava zelju da ti sve kazem?
Kojom sam to snagom vodjen
kada odbijam da se povinujem
najcistijim porivom za istinom,
i da li ti zasluzujes coveka
koji misli da je hrabrost
ako izdrzi da ti pred noge ne baci svu slabost
za tobom,
sve iz straha da ne bude uzaludno?
A koliko je tek uzaludno
provoditi zivot smisljajuci nove neistine?
I dileme, i pitanja, i lazi, i cekanja...
Isprepleteno i zamrseno
nikada nece dovesti do toga
da mozemo s mirom zavrsiti dan
znajuci da smo pokusali sve
zarad najvrednije svrhe zivota -
biti srecan.
Pogledala si me.
Kao da sam u tom pogledu
video svu tugu razocaranosti
zbog moje reakcije.
Da li si i ti ocekivala da uradim to?
Da pogazim svu sujetu i egoizam,
da se ocistim od svih lazi i pretvaranja,
i da te iskrenoscu obradujem
kako si jos uvek u meni.
Kako je i dalje tvoja slika
ta koja mi pokazuje pravi put.
Da su sva moja osecanja ista kao i tada.
Cutnja i strah.
Sta ako sam sve samo umislio.
Sta ako je u tebi, pored svega,
ostala tek radoznalost.
Ako je jedini razlog mog cutanja
to sto ne uvidjam sta se zbilja skriva
u tvom pitanju
onda i zasluzujem svaku suzu
kojom ti u samoci odgovaram
Da si mi potrebna.


februar 2013

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 721 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 5 sakrivenih i 686 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aBobban, babaroga, Bane san, bankulen, BasCelik, Botovac, Brankoni, celik, cenejac111, dac, Dannyboy, darkangel, djordje92sm, helen1, ILGromovnik, Jovan Nenad, m0nstrum_, mane123, Marko Marković, Megapurpletv, mercedesamg, moldway, Panonsky, pein, Rakenica, ruso, sombrero, Toper, zixmix