RECI

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PREBOLJENA LJUBAV


Ne gledaj me tim očima prošlim!
Šta hoćeš od mene!
Zar misliš da ću popustiti,
da će me tvoje ruke tebi vratiti.
Ne varaj se,
lepote tvoje više me ne plene,
bilo pa prošlo.
Idi dalje putem svojim,
idi što pre,
nemoj me ni pamtiti.

Više nisi deo mojih želja,
otišla si davno.
Ne osećam ti osmeh
za koji sam hteo izgubiti ono što me je činilo.
Zalud ti je svaka reč,
sve mi je sad ravno;
nije više što je bilo.

I suza me ne dotiče...
Ne ne moli me,
ne vredi ti to, -
bezosećajan ja sam na sve što se tebe tiče.
Ne boli me,
nekad jeste...
Ne verujem u tvoje priče.

Ne postojiš!
Moja pažnja ka drugoj se njiše,
pogled celi ka njoj usmeravam.
Idi jednom za svagda
i ne vraćaj se više!
Pusti me,
pusti da na miru spavam...


januar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NEUZVRAĆENA LJUBAV


Kako samo mogu zabrideti rane
kad ljubav što pružaš natrag se ne vrati,
kad ti visi drvo sa čije bi grane
plod sladokusni želeo ubrati.

Shvatiš kol'ko nemaš kad dođe istina
da ti pored nije što ti duša sanja,
i da ceo svet ti bogatstvo poklanja
opet bi u srcu zjapila praznina.

I kada je toplo nebo iznad tebe,
kad prolećna trava sveži miris širi,
osećaš kako telo tvoje zebe
i da truli zadah odnekuda piri.

I sve ti je teško, sve tromo i mučno,
nemaš volju snage, ni želju moći
da kreneš napred smelo i odlučno.
I sve misliš neće nikad te to proći.

Nema veze da l' si vode te plivao,
il' to prvi put Amor tvoj zavoli:
ako zalud budeš deo sebe dao
iznova će isto da te sve zaboli.


februar 2009

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A TI KAŽEŠ...


A ti kažeš stani, sedni pored mene,
mio si mom srcu i sladak i drag.
Priđi bliže, tako, pusti druge žene,
gde li ćeš to napred, šta li ima natrag?
A ti kažeš stani, sedni pored mene.

A ti kažeš idi, došao je on
i doneo osmeh na licu mi mladom.
Zašto si tužan, zašto tako bon? -
Druga ćete neka ispuniti sladom.
A ti kažeš idi, došao mi on.

A ti kažeš piši, nemam protiv ništa,
uživam da čitam kad mi šalješ reči
dok samotna bdijem kraj pusta ognjišta,
tada tvoja pažnja mene zna da leči.
A ti kažeš piši nemam protiv ništa.

A ti kažeš izvini, dosta mi te je,
nemoj da se ljutiš, iskrenost me vodi.
Neko drugi ruku svoju meni daje,
neko što u svakom pogledu mi godi.
A ti kažeš izvini, dosta mi te je.

A ti kažeš dođi, biću tu i ja,
čekaću da svratiš i da mi se javiš.
Nemoj da drugde odvuče te struja,
i na drugom mestu nemoj da zaglaviš.
A ti kažeš dođi, biću tu i ja.

A ti kažeš ćao, moram sada ići,
drago mi je što sam videla te, ali
ima još poneko kog trebam obići,
i postoji neko ko mi više fali.
A ti kažeš ćao, moram sada ići.


februar 2009

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ĆELIJA


Zatvorite me u ćeliju crnu,
neka čamim ja zanavek u njoj -
jer, kada kod se iza se osvrnu
posvud spazih jad i nespokoj.

Sve odreda pustinja je prazna:
kako reči sebe se ne srame!
Da l' je ovo Bože tvoja kazna,
Il' to ljudi sami pišu drame?

Zatvorite me, nek' samotan trunem,
neka nikad sunce me ne zgrije, -
kad slobodu ovakvu ja kunem:
svud okolo jabuke i zmije.

Kakvo ovo postalo je mesto,
egoizam posvuda je u krug.
Sve jureći (padajuć) na presto,
zaboravismo šta to znači drug.

Zatvorite me i bacite ključe,
nikad da se ne povratim natrag,
Da, kad već ne mog' zaboravit juče,
bar ne kročim na sutrašnji prag.


jul 2009

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A GDE?


Otiš'o bih nekuda odavde,
ka nekoj zemlji koju ne zna niko;
gde su druga shvatanja i pravde, -
ovde jošte ja nisam naviko.

Gde lepota drugčija je nego
što je ovde naslikana slikom;
gde je čovek i sav njegov ego
drugačiji i delom i likom.

Pobeg'o bih ( iz ovoga sveta
u kom laž je bednog cilja stredstvo,
gde se vara čak i vera sveta),
tamo gde se ne zna za prokletstvo.

Tamo gde je smisao života
drugačiji u sanku svačijem;
bez sumnji i prepreka plota,
i gde ništa ne moram da skrijem.

Želeo bih, bez i da okrenem
glavu svoju ka toliko jada;
da srce mi negde drugde denem,
Jer osećam ovde ne pripada.


jul 2009

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PROŠLOST


Ako ikad dođe čas rastanka našeg,
čas, od kojeg svi zaljubljeni strepe,
nemoj gledat tužno, -
prošlost nek' ti vraća samo slike lepe,
zaboravi ružno.

Ako svane jedan od onijeh dana,
u kojima praznina u duši se širi
od nastalih rana,
daj osmeh na suzu, -
nek' se nemir tvojih grčajeva smiri.

Priseti se trena zadovoljstva mednih
kad smo verovali da je ljubav večna:
kad je prošlost naša bila protivrečna
sadašnjosti samotnoj,
usana nam lednih.

Nemoj da ti misli budu išarane
bojama sivim.
Svagda neka srećom tvoje oko sjaji,
da radosti naše stvarane
ne zamene sami prazni uzdisaji.

Neka sve ti bude ko u baci krasnoj
pa i ako u njoj nisam princ ti ja,
uvek da uživaš u ljubavi strasnoj,
svagda neka srećom tvoje oko sja.


januar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ŠETNJI...


Dok u ljudskim glasovima odjekuje
vreva nagomilanih neshvatanja,
a lavež pasa nagoveštava opasnost koja vreba,
nemogućnost viđenja stvari iz drugog ugla
ograničava mi razumevanje doživljenih iskustava.

Na šestoj banderi od meni najbliže
stoji napušteno gnezdo rode, čije postojanje
samo pojačava dejstvo sećanja
na vremena kada su se mogle videti.
Tragovi na nebu od nekoliko aviona su se ukrstili.
Iz pravolinijske duži polako se raspršuju
i stapaju sa beličastim oblacima
čije se crte oblikuju u bića
koje je prethodno stvorila moja mašta.
Žubor reke mi spušta pogled ka njenom koritu
prepunom bačenih stvari koje su se uplele u granje.
U toj gomili svačega nazirem jednu lutku
zaglavljenu među nekoliko plastičnih flaša
i spoljašne gume automobila.
Bacam kamen ka tom otpadu nemarnosti
Ne bih li pogodio predmet ljudskog oblika.
Jedna svraka me svojim kricima vraća...

Neujednačenost koraka ostavlja prostor
za psihijatrisku analizu moje ličnosti.
Zastajanje pred mestom gde se put spaja sa prugom,
zbog prolaska voza,
odvlači mi pažnju ka patikama isprljane blatom
pređenih koračaja.
Iz jednog od vagona, naslonjeno nad prozorom,
jedno dete maše.

Huka nerazaznatog zvuka
u meni oslobađa nagon za spajanjem vremena što stiže
sa sudbinama koje drugi proživljavaju.
Ćutanje govora neprestano mi odzvanja u glavi
praveći buku talasa koji zapljuskuju nadolazeće reči.
Pred kapijom dvorišta
u kome se nalazi kuća u kojoj mrače najdublje tajne
zastajem i presvlačim se u drugu odeću.


januar 2008

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NIŠTA NISI RAZUMELA...


Ništa ti nisi razumela princezo,
ništa shvatila nisi.
Kao dvorsku ludu si me gledala,
s podsmehom.
Kao i sve princeze i ti si
čekala princa na konju belom,
živela si svoju bajku;
a nisi videla,
i ništa nisi razumela princezo.
Mnogi su sa lažnim krunama na glavi prošli pored tebe,
zadržavali se kraće, duže.
Sa svakim si budućnost plela,
sanjajući taj je pravi...
I dok si na ramenu mi plakala
za izgubljenom nadom,
nisi razumela princezo.
Mnogi su prošli pored tebe...
Jedino je luda dvorska čekala,
uvek iz prikrajka kradom,
brojući ti suze.
Još ponekad setim te se,
svu blistavo belu.

Ništa ti nisi razumela princezo.


januar 2008

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TAKO MI TREBAŠ


Potreba si mi
Kao očajniku na samrti ruka oprosta,
lutalici putokaz nade...
Bez tebe sam kao lavina bez snega.
Osmeh bez iskrenosti...
Trebaš mi,
tako mi trebaš.
Poistovećujem se sa morem
koje je izgubilo ukus soli.
Kad nisi tu ja i sebe tražim.
Potrebna si mi kao detetu
koje je napravilo prvi korak
što je potreban oslonac.

Ispunjavaš me kao usuhlo korito
u letnjim mesecima što kiše dolivaju.
Vetrenjaču vetar kad joj život daje.
Kao ova slova belu prazninu.
Ispunjavaš me a da ni sama ne znaš koliko...
Da li dan spoznaje vapaje noći?

Ako se, na usud tebi, prepustim slabostima,
da li će tvoje povratno reagovanje
biti u službi mog očekivanja?
Hoće li pokušaj
biti vredan gubitka ovoga što posedujem:
tvojih ispovesti o nesrećnoj ljubavi?


februar 2009

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PITANJA


Da li si se ikad zapitao od čega su duše
ljudske satkane?
Gde je krajnja destinacija
svih osmeha kad odu s lica,
i plačeva što guše
gde je je poslednja stanica?

Palo li ti je kad na pamet
zašto misli eho nemaju?
Kazaljke sata zašto idu uvek smerom istim,
i svi svi započeti minuti
kuda se spremaju?

Da li je cilj života tražiti odgovore
ili nova pitanja?
Starija li je noć od svoga svitanja?
Istina il' laž?
Reka ili plavo more?
Gospodar ili paž?

Da li je bogatstvo kad nađemo ili kad tražimo?
Jači li smo kad gubimo ili dobijamo,
žalimo il' snažimo?
Treba li možda sreću da čekamo
ili da glavom kroz zid probijamo?

Na kraju svakog odgovora nek bude upitnik.
Olovka neka gumicu ima.
Na kraju svakog objašnjena dajte tri tačke...
svakoj ćutnji krik,
i ono što nemate podelite s njima.


mart 2009