RECI

5

RECI

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

CILJ


Što sam brže išao do cilja
sve više sam se vraćao početku,
i svaka napred pređena mi milja -
bila milja povratka začetku.

I pitao sam se kuda tako grešim,
koja sila korake mi vodi,
ako ne znam kako put da rešim,
kad ne mogu prići svojoj svodi.

Zar je zalud svaka želja mi u glavi
što se kreće pravcu napretka, i težnji
da se bolja budućnost pojavi,
i nadanja odrešu se svežnji.

Sve još mislim, dok i dalje hodam
ispod čvrste promene okrilja,
ako vere još malo ja dodam -
možda uspem i stići do cilja.

Al' čuh glase nesvanulog jutra
koji hoće pružiti mi spas:
kako može osvanuti sutra
ako nisi proživeo danas.


novembar 2008



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

ONA


Treba mi neko u ovim pustim večerima,
da me razume,
da mi šaputa na jastuku,
treba mi neko...

Šta će mi osmeh ako nemam s kime da ga delim;
Sve što želim je da budem nečija želja;
Živim da njoj ispunim život.

Ona.
Da li postoji,
žena iz mojih snova.
Pričam joj,
slušam je.
I dalje verujem da ona postoji,
znam da postoji.
Naćiću je
i ispunjenjem njenih želja ostvariću svoje


novembar 2008



offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

TEBI…


Mene umiruju tvoji pogledi.
Ja čeznem da po tvojoj koži
usnama tražim pritajeno zadovoljstvo
za koje obitavanje moga biće može dobiti smisao.
Ali ima nešto...

Znaš li kako je to kad se ono što želiš
nalazi u jednom osmehu?
Čemu trenuci sreće u večnosti očekivanja?

Još jednom mi je srce na trenutak prestalo da kuca,
dok su mi oči bile zasuzljene od dima
a ušne školjke pune glasnih tonova muzike,
ja sam ćutao;
nisam uspeo pobediti svoju slabost za pokušajem,
kao da si okružena nekim nevidljivim štitom,
megnetnim poljem,
od kojeg se odbijam kada sam preblizu.
A tako te želim

Složenost jednostavnog pitanja
pretvaraju me u klovna,
koji svoj prolazak života provodi u verovanju
postojanja mašte,
u kojoj je svaka žena proizašla
iz obrisaja sene koju praviš,
ne uviđajući tako da se ona neće stopiti sa realnošću
koja sadrži tvoje postojanje
zbog težnje za čekanjem savršenog trenutka
i uvek zakasnelog shvatanja da on prođe zajedno sa tobom.

I dalje sa neverovanjem u ljubav na prvi pogled,
ovo što mi ti donosiš
moj razum prihvata kao početak puta
ka osećanju od kojeg pesnici i dobijaju nadahnuće.
Pa čak i ako se ne pomaknem
dalje od jednog koraka
i to će mi biti više nego svi dostignuti ciljevi.

Na kraju svega,
kada saberem sva svoja verovanja čista
sa prošloću u kojoj sam tavorio -
sve sekunde nepomućene sreće,
i na to dodam još i razboritost nadolazećih reči,
naivnost olakog življenja,
i još mnogo, mnogo toga;
pa ceo taj zbir oduzmem
sa samo jednim tvojim osmehom,
ja ću sa ubeđenjem doživljenog iskustva
sebi davati k' znanju da su svi matematičari bili u krivu,
da su im zalud sve teorije,
ogledi, sve nagrade...
jer taj je minus, koji je donela računica brojeva,
nadvisio sve planine sazidane plusevima.


januar 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

DAN KADA SAM JE VIDEO...


Dan kada sam je video
promenio me je.

Taj dan,
tako običan,
tako isti kao i svi drugi...

Taj dan ostaće zauvek u mom sećanju.

Do tada sam bio u zabludi šta je to ljubav!?
To je svaki pokret njen,
svaka reč,
svaki pogled...

To je ona.

Shvatio sam tek tada.
I više ništa nije isto bilo.

Noćima sam se budio
sa imenom njenim u vazduhu.

I tako sam hteo da joj dušu otvorim,
ali strah pogrešnog shvatanja me je odvraćala...

Sve što je pričala srcem sam slušao.

Dan kada sam je video
spoznao sam radost bola...

I više ništa nije isto bilo...
Svaka moja misao delić nje je sadržala.

Gde je sada
posle toliko vremena?

Dan kada sam je video...

Od dana tog ja ne gledam istim očima,
napustile me stare želje,
čak mi je i osmeh drugojačiji...

Tog dana se zbilja desilo nešto posebno,
i više ništa nije isto bilo...

Ko je pored nje večeras?
Da li je i njemu promenila život?

Dan kada sam je video
sunce je jačim zasijalo žarom.

I sve neka se promeni!
Neka propadne sve!
Sve neka prođe!

Samo taj dan...
sećanje na taj dan neka ostane.


decembar 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

STID


Nije me sramota od ljudi koji
dok zbore o meni sa mrznjom se diče:
njihovo je pravo da bacaju pokliče
i da njihov pogled sa mojim ne stoji.

Stid mi se ne javlja u obliku pravom,
što je želja nekih umova gordih,
kada me napadnu iz oružja svih
ja i dalje idem svud' za svojim stavom.

I dalje se dela, načinjena taze,
ponosito drže u vremenu maske;
ne brinu mene svakakve opaske
i niti me plaše egoista fraze.

Rezil me ne hvata od rečenih stava,
(u kojima je bilo pogrešnijih kudi),
ako iste take kritikuje glava
koja crte ima najsličnije Judi.

Ali kad ostane samo mis'o lična,
kad sve oko mene nestane, zaćuti,
tad savest protekne kroz srca obična,
i bujica stida dušu mi zamuti.


decembar 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

NIKAD TE NISAM IMAO


Nikad te nisam ni imao.
Umeo sam dobro da lažem;
umeo sam da se smejem
i da svoje snove nikad ne pokažem.
Da se nadam...
Ali te imao nikada nisam.

Nikad te nisam imao.
Pred istinom sam oči zatvarao,
bežao od nje.
Sebe varao...
I duboko u sebi znao
da nikad te nisam imao.

Nikad te, nikad, nisam imao.
I kada si se uz mene pribijala,
nisam te imao.
Da li reku ima obala?
Tako blizu a tako daleko...
Imao te nisam nikada.

Nikad te nisam ni imao.
Srce je u blizini tvojoj brže kucalo,
gubile se misli...
Sve se tebi podalo.
Ali nikad, nikad te nisam imao.


januar 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

NADA


Pevao sam jednoj maloj
pesmu blisku srcu mome,
reći hteo ja sam njoj
kakve muke sve me lome.

Pogledaj mi curo mila
zasuzljeno setom oko,
zar ne vidiš da si svila
u men' trage ti duboko.

„Ja te gledam neko vreme
kako patiš, kako veneš,
moje usne za te neme,
moraš dalje ti da kreneš.“

Vidi samo koliko sam
tvojom čari okupiran,
zar baš nikad bio nisam
od želje ti odabiran?

„Ne daj da te zavaraju
moji sjaji, moje sene, -
to se samo poigraju
srcem muškim malo žene.“

Šta ako jošte duže
upornošćum budem zidan,
ako šaljem pesme, ruže,
svake noći, svaki dan.

„Zaludnošćum sve to zovi, -
ta je reč za to prava,
k' drugom idu moji snovi
kada duša srećno spava.“

Zar ti ova ljubav čudna
nije bitna, nije važna,
zar su stvarno uzaludna
osećanja moja snažna?

„A šta više mogu da ti
kažem a da ne zaboli,
žensko srce moje, shvati,
nit' te želi, nit' te voli.“

Mogu l' barem da se nadam
nemogućstvo da se skroji, -
neka onda jače stradam
ako šansa još postoji.

„Nemoj da se zalud tešiš,
drugog uvek ja voleću;
u toj nadi, veruj, grešiš,
jer za njega i umreću.“

i tako su, sa početki,
pesmu nade uzdisaji,
zamenili gorki, jetki,
i neutešni mi jecaji


januar 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

NEGDE DALEKO...


Negde daleko, postoji drugačiji svet
u kom ti i ja provodimo vreme
koje teče otkucajima sna.
U tom svetu vazduh je čist, nezagađen česticama
prašine uskovitlane stampedom žurbe za većim,
i prljavštine ljudskih činilaca.
Skupa, jedno pored drugo,
šetamo se poljima na koje još niko kročio nije;
životinje nas se ne plaše,
prilaze nam i dopuštaju da ih hranimo iz ruku.
Negde daleko nebo je čarobno plavo
na kom sunce, kao zlatni grumen stoji okačen
i obasjava stope koji pravimo
idući razdragani.
Negde daleko u tom svetu
tuga je nepoznanica,
reke pored kojih zastajemo
su prozirne, kao sa najčistijeg izvora,
kupamo se u njima,
zatim pružamo svoja tela na pesku
čije svako zrnce nosi drugu draž,
i prepuštamo se da nas topli vetar miluje.
Negde daleko
ne postoje brane,
nema nepremostivih prepreka;
pred svakim usekom stvaraju se mostovi koje prelazimo.
Negde daleko,
duboko skriveno
od očiju ovoga sveta
postoji naš svet,
i niko osim nas ne zna kako se stiže do njega.


januar 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

JEDINA


I opet si ista u moj život došla,
i divna i sjajna. Opet si u meni.
Još jednom si starim željama mi prišla,
s tvojim su mi osmehom ispunjeni treni.

I opet si ista u očima mojim,
Sve tvoje mane savršenstvu vode.
Pored tebe bedan i ushićen stojim,
ravnodušnost tvoja kao nožem bode.

Jedna si i jedina... andjeo mog raja,
princeza iz bajke, mojih snova žena.
Svaki pokret tvoj sve više me osvaja,
svetlija od dana tvoja mi je sena.

Ne pripadaš ovde i zemljom ne hodaš,
tebi sunce sija drugačijim sjajem.
I ne shvataš ništa, il' nećeš da odaš
da bez tebe ja zalud bitku bijem.

Nijedna žena ni nalik ti nije,
tvoja je lepota u svakom obliku.
Bez imalo sumnje ja bih uvek prije
bio privržen samo tvojem liku

pa i ako vidim da sve zalud to je,
nego da me druga voli bezgranično.
I da s njome krenem putem sreće svoje,
pre bih 'vako tužan stoj'o nepomično.


jul 2008

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

DRUGA STRANA


Ponekad, dok sedim u časima noćnim
pitanja me bezbroj i guše i more;
rađaju se naglo u sumnjama moćnim
i u žaru vatre mirnoću izgore:

„Kako reči mogu osmehom da bruje,
kako možeš ceo biti ti ispunjen
kada plač se nevin negde tužni čuje,
kad nečiji deo života je okrunjen?

Evo i sad tamo rat bukti i puca,
ubijaju, kolju, i krvave ruke;
zalud sreća ovde kad su tamo muke!
Čemu ljudsko srce ako mržnju kuca!

Da li ikad ti si iskreno zaplak'o
kao i za svojim za tuđijem sudom?
Da l' osveta se može nazivati pravdom?
Da l' je i raj pravi kad postoji pak'o?

I da li je možda to „strašilo radosti“
našlo stazu koja do srca nam seže,
i u svoje uzde drži nas i veže
pa u svakom od nas ima bezbožnosti?

Ili smo svi ljudi rođeni sa manom,
i živimo s njome, umiremo tako;
ne treba li malo, i zar nije lako
da širimo ljubav svakim novim danom?“

Al' čuh odmah zatim, u grcaju bola,
novi glas što kaže da sve tako nije;
da ta sumnja jeste istina sam' pola,
ali druga strana još ponešto krije:

„Sagledati nikad ne možeš u celo
svakojake stvari što učini neko,
nit' olako nemoj osuditi delo,
ni svakakve reči koje je izrek'o.


Da, rat se negde vodi i krvave se ruke,
ali ti ne kori, i ne pitaj zašta
drugi ne ume da za sve oprašta
ako nisi njegove iskusio muke.

Pravda i istina uvek se ne vide;
ne javlja se sunce u mračnim noćima, -
drugčiji u nama nagoni zabride;
drugačiji je svet sa suznim očima!“


oktobar 2008

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 804 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 1 sakriven i 776 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Aleksandar Tomić, Atomski čoban, branatomic, BRATORIII, celeron, Dragstor, Duško, Džordžino, emajlproba, komkom, kovinacc, madza, mercedesamg, messerschmitt, mnn2, naki011, objekat 505, pedja.st, ruso, sevenino, Singidunumac, Sirius, theNedjeljko, Toni, Vlada78, xJeremijAx