RECI

12

RECI

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

ŠTA JE TO SREĆA


Ja sreću nalazim u prolaznosti proleća...
U sećanju bolnih trenutaka
koji su mi oduzimali nadanja.
Uhvatim je i kada prođeš pored mene
ne primetivši me.
Vidim sreću u sekundi što će doći
bez spoznaje šta će mi doneti.
U momentima prekida iz sna
u kojima sam težio željama koje je dan za sobom iskao.
Saznanju da mogu pružiti neuzvraćeni pogled...
Nalazim je i u tišini kojom je moja soba ispunjena.
U nerazumevanju ljudi oko sebe.
Šaputanjima koja nikada neće preći u glase.
Osećam je i kada znam da nikada neću…
U nagoveštaju tvojih misli...
Beznačajnom flertovanju dok uz njega sediš.
Pronađem je čak i u brutalnom odbijanju.
Podsmesima koji su mi upućeni,
prezirima prema onom što sam,
I cinizmu sa kojim uzvraćam.
Hvatam je i u tebi,
u meni, u njoj, u njima...
Svuda je imam.

A opet, ponekad se osetim tako nesrećnim


maj 2009



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Ja mislim da za lepotu napisanih reči
nije zaslužan onaj što ih stvara već njegova inspiracija.
A opet, da je tako,
trebao bih nadmašiti sebe
toliko da ne mogu ni zamisliti...

I verujem da se čovek može zadovoljiti
sećanjem dragog osmeha.
A onda sam sebe demantujem
čežnjom za nečim bližim…

Čak se ponekad mogu okrenuti za drugom…
Da bih na kraju
uvek shvatio da tebe tražim…


januar 2010



offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

JEDNA...


postoje na svetu razni ljudi,
što muškarci, a što žene;
u svima od njih razne su ćudi,
i svako ima drugčije mene.

Postoje misli koje se roje
u brojnim glavama ovoga sveta.
kazanih reči svakakve boje,
nišana puno – njihovih meta.

Ima toliko odvratnih dela,
kao što ima i divnih stvari;
toliko ušća, toliko vrela;
toliko leda, toliko žari.

I zvezda, broj beskonačni,
gluposti raznih tona i tona.
Bezbroj pogreška – zbira tačni’.
I samo jedna, jedina ona.


januar 2010

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Ponekad pomislim da je ovo ceo moj život.
U nedostatku nečeg stvarnijeg,
želim da to i bude.
A više ni sam ne znam šta ću ovim postići.
Za ostvarenje snova potrebno je više,
mnogo više.
A znam šta hoću!
Plašim se šta mogu…
Da li ti, na jedan trenutak, u svemu ovome
pronađeš još nešto osim zaludnosti pisanja…?
Možeš li barem pokušati
sve ovo posmatrati malo drugačije…?
Ja živim od danas do juče.
To što nisam umeo je samo odraz koliko sam želeo,
koliko želim…
Negde između svega ovoga,
između htenja i mogućnosti,
između stvarnosti i mojih snova o njoj,
između prošlosti i sadašnjosti…
ja očekujem nešto od budućnosti…


januar 2010

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

TEBI


Poklanjam ti srce,
ionako ono za tebe samo kuca.

Poklanjam ti pogled,
šta će mi kada samo tebe vidim.

Poklanjam ti osmeh,
još se samo javlja kada na te pomislim.

Poklanjam ti šapat,
tek mi je on ostao u službi tvog dozivanja.

Poklanjam ti želju,
to je jedino što od tebe imam…


april 2011

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Da ti napišem pesmu,
pesmu dostojne lepote tvoje
trebale bi mi reči još nijednom nerečene,
čiste i neukaljane,
kao i moj san o tebi...

Da ti napišem pesmu
u kojoj bih opevao žudnju za tvojom prisutnošću
trebalo bi mi srce nevino i netaknuto
u kojem nijedan otkucaj nije bio sujeta...

Da ti napišem pesmu
kojom bih pretočio najblaženiji san koji je ikada sanjan
trebao bi mi jastuk satkan rukom anđela...

Da ti napišem pesmu
u kojoj ću te grliti i držati u naručju
trebale bi mi ruke koje nikada nikoga dodirnule nisu...

Da ti napišem pesmu
gde bih spojio sve stihove ikada stvorene
o čarima lepšega pola,
a koji bi bili tek jedan tvoj odraz,
trebalo bi mi vreme mnogo duže od postanka sveta...

Da ti napišem pesmu
Mnogo toga bi mi trebalo,
Nemogućeg i nestvarnog;
a da te osmehom pijem
potrebno mi je samo što znam da postojiš...


april 2011

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Ti zaista nešto meni donosiš,
nešto blažesno, još bezimeno.
Ja zaista tebe gledam „nekim drugim očima“,
kao kroz san...
A gde smo to sada?
I gde smo mogli biti, šta dosegnuti?
Tužan i srećan istovremeno sam,
živ i mrtav.

Trebaš mi...

...Da li je to problem u meni,
što se zadovoljavam samo tvojim osmehom
koji nehotice uhvatim,
ne razmišljajući o sutra već samo uživajući u trenutku...?
Voleo bih da čitajući ovo
shvatiš da je tebi napisano…
Da pročitaš svoje ime…
Da li laž može biti ovako istinita
i da li istina može ovako varati?
Ako će sve ostati na ovoj pesmi,
i možda još ponekoj reči,
ja ću…
A ti, i ako se pronađeš, ponašaj se kao i uvek –
ne obraćaj pažnju.


januar 2010

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Ti zaista nešto meni donosiš,
nešto blažesno, još bezimeno.
Ja zaista tebe gledam „nekim drugim očima“,
kao kroz san...
A gde smo to sada?
I gde smo mogli biti, šta dosegnuti?
Tužan i srećan istovremeno sam,
živ i mrtav...

Trebaš mi.

...Da li je to problem u meni,
što se zadovoljavam samo tvojim osmehom
koji nehotice uhvatim,
ne razmišljajući o sutra već samo uživati u trenutku...?
Voleo bih da čitajući ovo
shvatiš da je tebi napisano…
Da pročitaš svoje ime…
Da li laž može biti ovako istinita
i da li istina može ovako varati?
Ako će sve ostati na ovoj pesmi,
i možda još ponekoj reči,
ja ću…
A ti, i ako se pronađeš, ponašaj se kao i uvek –
ne obraćaj pažnju.


januar 2010

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

SUDBA


Imao sam ptiče milo.
Našao ga jednog dana
kad je njegovo malo krilo
zadesila ljuta rana.

Uz mene je ono od tad,
u svome ga domu pazim,
sa ljubavlju nežnom mazim
dok mu braća lete iznad.

Ali eto dođe vreme
da ga pustim da se vine,
jes’ da ima sve uz mene
no za njega su visine:

„Idi, kažem, ptiče milo,
kreni gore ka slobodi,
širi svoje zdravo krilo,
nek te ono od sad vodi.“

Ko da reči ove shvati,
okrenu se mila glava,
pruži pogled otpozdrava
i društvu se svojem vrati.

Srećno beše, videh ja to,
nikad takvo nije bilo
moje malo ptiče milo
ko što beše uz svoje jato.

I kad htedoh sklonit pogled
od svojega malog druga,
kaza mi se dalji sled
od kojeg mi krenu tuga.

Videh kako kobac krenu,
ka jatu se naglo sjati,
i u jednom hitrom trenu
milo ptiče on uhvati.


novembar 2009

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

. . .


Možda ja tebe uopšte ne poznajem...

Ova slika što sam stvorio laž je.
Čeznem za nečim što mi je srce razvilo
u želji i mašti.
Možda ja ne znam kako da te volim,
i koje to reči treba da ti kažem.
Možda sve umišljam -
samog sebe lažem.
Ko zna da l’ su mi u jurnjavi za tobom
promakle sreće što sam u te satk’o.
Ko zna da l’ nisam u osmehu tvome
prevideo ono što on zbilja nosi.
Možda smo daleko mi jedno od drugo
i više nas deli nego što nas spaja.

Možda ja zaista tebe ne poznajem...

Da li ti imaš ono što ja tražim?
Da li ja jesam ono što ti treba?

Možda ću tek s tobom ja spoznati sreću...


Mart 2010

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 718 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 2 sakrivenih i 705 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: CrazyDiablo, djboj, GveX, Milos ZA, Misirac, Mixelotti, RecA, ruma, Trpe Grozni, uruk, W123