|
Poslao: 25 Apr 2011 23:59
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
VOLEO BIH
Voleo bih biti draga tvog osmeha razlog,
da ti krasi lice milo u svakakve dane.
Ko kockaru da ti budem spasonosni ulog
kad oseti da će srećna karta da mu pa’ne.
Voleo bih da postanem tvojih snova stvarnost;
da sve tvoje želje bele ti u meni vidiš;
sve što ikad skrivala si: slutnje, tugu, radost,
nade, čežnje, i sve sumnje zbog me' da probudiš.
Voleo bih da sam deo tvojih molitava;
da se šetam, danom svakim, mislima ti golim...
Al' šta mogu kad ti srcem drugi obitava,
neg' i dalje da te draga neizmerno volim.
oktobar 2008
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 00:11
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
KAZANOVA, ILI?
Šta je to u meni? Šta me uvek vodi
da lepšemu polu razne bajke širim,
kako mome biću i prija i godi
i da s njome želim svoj život da smirim?
Hoću da poveruje u sve moje priče
lažući je podlo, reči ne štedeći,
da sve druge žene na nju i ne liče, -
na posledice njih ni malo ne mareći.
Svakoj, koja pokloni mi tren ili duže,
šaljem nežne pesme i stihove čedne
kako bih pred noge posipao ruže
i ljubio ruke, i usnice medne.
Pričam kako jeste jedina za mene,
oličenje mojih želja i snivanja;
da za njom mi duša i čezne i vene,
i sve moje mane odu u skrivanja.
Šapćem joj lagano, sa glasom što grca
i očima suznim što njen uzdah traži,
da bih doš'o brže do njenoga srca
govorim joj tako najprostije laži.
Sve to sporo radim, nikud ne žureći,
svoju mrežu pletem s ciljem i polako,
i kad kraju dođem, stanem, ne želeći
da postanem i budem kao drugi svako.
oktobar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 00:13
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
SLABOST
Ne plačem ja za tobom toliko
kolk'o za znanjem da iskren ti nisam,
Nit' mi tuga nije što ostat ću sam
već što nisam s tobom umeti navik'o.
Ne peku me rane od oštrice noži
što si mi svesno il' nesvesno slala,
već prepun ja sam nečujnoga žala
što s tobom nisam ko u svojoj koži.
I briga me nije za zadnju sudbinu,
neka mi sve bude najgore od sveta,
kad se za te borih, i za tobom ginu
u reči i pesmi, ko svaki poeta.
novembar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 00:15
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
NADA
Ćuti, nedaj rečima da oduzmu nadu
što si svojim osmehom mi dala,
nek' uživam još malo u tvom sladu
dok ne poznam svu surovost šala.
Dok ne shvatim istinitost bednu
da ti nisi realnost vremena;
i da živim za utehu jednu,
da me straši mašte promena.
Ne govori. Neizvesnost nek' se strasna
širi koju pogled tvoj mi dočarava,
blažen ja sam dok mi sliku stvara
projekt moga uma nejasna.
Jer dok ćutiš ja se skrivam vešto
od istine koja trag mi prati:
kad već nikad neću te imati,
i ta nada meni znači nešto.
novembar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 00:20
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
VIDIM...
Vidim zeleno sunce
kako obasjava livade,
po kojima su raštrkani cvetovi u bojama duge.
Na tim livadama vidim jata ptica koja pasu
crvenu travu.
Na nebu, koje kao da je naslikano oker bojom tempera
gledam kako nekoliko zebri
i tri nilska konja lete,
i jedna žirafa obleće u krug
čekajuću povoljan trenutak da se ustremi na drvo
čije se boje stabla i krošnje pomešalo.
Između neba i polja,
čini mi se da su toliko blizu da ih mogu dohvatiti,
su oblaci: plavi, roze, oranž, -
krećući se levo-desno, napred-nazad, gore-dole,
poigravaju se sa sunčevim zracima.
U daljini je proplanak
na kome ribe kolo igraju.
Dole, u pravcu jugozapada,
ja vidim tebe, -
raširenih ruku hrliš mi u zagrljaj.
Iza tvoje prekrasne siluete
prostire se purpuran okean,
u kojem lavovi i antilope,
plivajući, igraju večitu igru predatora i plena.
Skrećem pogled sa tog prizora
ne bih li video koliko nas još deli,
za koji tren i tu si.
Iz nekih od oblaka počinje da pada kiša,
ali ne stiže do zemlje;
tik iznad moje glave kišne kapi nestaju.
Podižem visoko ruke,
osećam kako mi toplina kvasi dlanove.
Na stenu pored mene
penju se zmije i razni drugi gmizavci,
žure da i njih polije kiša.
Opet gledam ka tebi,
bujna crna kosa pada ti ispod ramena
a prelepe krupne crne oči kao da me upijaju.
Delovi tela, koji te i razlikuju od muškaraca,
prekriveni su smokvinim listovima.
Sav ozaren iščekujem taj momenat spajanja,
još nekoliko koraka...
Zatvaram oči...
januar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 16:47
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
ŽIVOT
Neka svi mi govore redom
da nisam čist sa sobom samim:
kako, dok sav sam ispunjen jedom,
ne dajem sebi da tugom dramim?
Nego još idem,radosna lica,
s ustima punim optimizma,
šireći posvud reči pošalica
i 'glede boje šarenih prizma.
Pa i kad žalne navrnu suze
na oči koje osmehom sjaje,
pesma će upit sebi da daje:
„ko radost može da nam oduz'e?“
Život je jedan u svakog od nas,
i sudba verujem neka postoji
al' pustit' drugog da mesto nas
buduće dane prelepe kroji,
ta glupost to je, verujte ljudi,
ne treba sreća da se traži,
ona je tu, okolo svudi,
a sve drugo samo su laži.
decembar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 16:50
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
KOFER
Uzeo sam svoje srce i stavio ga u kofer.
Kofer sam zaključao sa sedam katanca,
i lisicama vezao za ruku.
Krenuo sam na put...
Išao sam od jednog sela do drugog
čvrsto stežući kofer.
Iz grada u grad.
Zatim sam počeo i države da obilazim.
Na svakom koraku sretao sam ljude,
vesele, tužne, nervozne...
ljude sa različitim sudbama...
Jednim krajičkom oka pazio sam na kofer
u kojem se nalazila sva moja sudbina.
Kada bi me koji od prolaznika
upitao šta nosim,
nisam davao odgovora,
samo sam nastavljao svoj put.
Obilazio sam manastire,crkve, džamije...
Upoznavao razne vere,
Bogove...
I nikom nisam ispovedio
da u svom ličnom prtljagu nosim sve svoje
sreće, snove, žalosti...
Sva svoja strahovanja.
Koračao sam kroz pustoš,
preko planina.
Preplivavao sam jezera, reke, mora...
Pazio da ne okvasim kofer,
da čak ni voda ne može prodreti u njegovu unutrašnjost.
Leteo sam medju oblacima,
sa pticama.
Nisam dozvoljavao da me taj glomazni teret sputa.
Gazio sam po utkanim stazama,
pratio tragove...
Stvarao sam nove putokaze.
Preskakao razne prepreke.
Prelazio preko mnogih mostova.
Kroz svakakve prolaze se provlačio.
Noge svoje iskušavao...
I uvek pazio na svoj,
i samo svoj kofer
Niko nije ni slutio šta nosim u njemu.
Svaku radoznalost sam ubijao još u začetku.
Išao sam, išao, išao...
Stigao na kraj sveta.
Konačno stao.
Pogledao u kofer.
Bio je i dalje zaključan i vezan za zglob ruke moje.
Izdržao sam sve nalete pokušaja otkrivanja njegove sadržine.
I tu,
na kraju moga putešestvija
gde se više nije imalo gde napred
dok bi se nazad samo vraćao onome
od čega sam hteo pobeći,
ja sam shvatio svu tragičnost svojih učinjenih koraka,
svu zaludnost upoznavanja
predela kroz koje sam prošao.
Tu, na kraju,
video sam da nikuda nisam stigao,
jer mi važnost nije bila okrenuta
svojem cilju kojem sam krenuo...
decembar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 16:51
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
DOKLE?
Osetih ja jutros, dok su misli razne
navirale iz me' od noćašnjih snova,
neke želje puste i nade isprazne, -
vrativši me u stanje i stara i nova.
Pružio sam ruke ka toj divnoj sreći,
al' mi ona beše sve dalja i dalja.
Osećam, sa žalom, kako se sve veći
bol neutešni iz grudi pomalja.
Zašto tol'ko želim ono nemoguće?
Zašto su mi misli tobom očarane?
Kako da te prebolim? I ko će
da razume suzu što iz oka kane?
Što se već jedanput svega ne batalim?
Što ne zaboravim što imat' ne mogu?
Zar da večno za te uzdišem i žalim,
zar ćeš dovek da me obaraš sa nogu?
decembar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 16:55
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
ŽELJE
Poželim da nekad nestanem u noći,
da se s vetrom stopim i sa lišćem šumim;
da dobijem snage, I da imam moći,
u oluji letnjoj da gromko zagrmim.
Osećaj se javi da postanem deo
mesečevog sjaja što na zemlju pada,
ili barem divni od oblaka veo
što po vrelom danu pruža spasa hlada.
Da postanem drvo stoletnoga leta,
proživevši u njem' svu sudbinu datu;
zvezda koja pada, il' ptica u jatu;
ostvarena želja u srcu deteta.
I hoću da uvek sa osmehom krijem
velike mi jade i tugu golemu,
da s zubatim suncem mogu da se zgrijem
i života radost nalazim u svemu.
decembar 2008
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 17:00
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
BRODOLOMAC
Tvoje oči, kao dva crna bisera u okeanu požude,
gledaju na me nemirnim pogledom;
duboko u modrom plavetnilu gde se skrivaju,
želim zaronit.
Ja sam brodolomac.
Izgubljen u oluji koja moj splav baca unaokolo;
pogledom, uprtim dole,
ne ka nebu,
tražim spasa.
Kao što mora skrivaju najveće tajne,
tako i tvoja dva oka
nepoznanica su meni.
Tvoje trepavice su alge, iza kojih se naziru
dva crna bisera.
Bacaš moj splav iz neizvesnosti u razočarenje…
Grebeni su reči koje govoriš,
svakog trenutka očekujem da se razbijem o njih.
Zalud pokušavam otrgnuti se, -
zarobljen među talasima, grebenima...
odvojen od ostatka sveta,
je sam prepušten tvojim milostima.
Vetrovi zu uzdisaji tvoji;
i najmanji huk mi unosi lednost kroz kožu,
svaki ti dah osećam.
Tvoja kosa su oblaci između dva plavetnila...
čas crni, zaklanjaju mi sunce
koje me ionako ne greje,
čas svetlo-plavi, stapaju se sa horizontom.
Talasi su ti usne,
gledajući kako se razbijaju o tvoje reči,
ja žudim da se stopim s njima.
Tvoje ruke su struje...
Splav mi je kao igračka, -
bačen u okean, okružen oblacima, vetrovima,
strujama morskim...
ja ne mogu ni naslutiti svog izlaza,
ne očekujem da iko naiđe;
već nepomično priljubljen za splav,
zagledan u dva crna bisera,
čekam...
januar 2008
|
|
|
|
|
|
