|
Za pet minuta nestaće struje,
a jednog dana nestaće sve,
jednog trenutka sve predivno buja,
a već sledeceg nema ga, ne.
Vosak se topi, a papir gori,
polako gube se spokojstvo i mir,
sve jednom mora da se umori,
život je samo covekov hir.
Baterija troši se, lampa je slaba,
nikakve svetlosti nema više,
čitava vecnost polako se haba,
sve na pepeo sada miriše.
Peć je hladna, grejanja nema
I toplota je potrošena,
a hladna zima polako se sprema
da sledi krv u žilama.
Mislila sam da je život divota,
jako voljeni period trajanja,
a sada vidim restrikciju života,
počinje proces nestajanja.
|
a valjda cu se i snaci.
