offline
- tiringer
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 364
- Gde živiš: u jednom srcu
|
slamas mi srce svojim stihovima...
(zasto je najednom tako hladno, i trese me groznica,
iako tvoje tople suze ljubavi padaju po meni?)
Dopuna: 08 Sep 2006 13:06
* * *
Znam,
sreo si je ovih dana.
Zamirisao si mi,
negde u vazduhu,
okretala sam se
oko sebe, uzalud,
nije te bilo.
A zatim sam osetila
neopisivi, neobjasnivi strah.
Da li sam te u tom trenu
izgubila?
Da li je to bio trenutak
u kom si
NJU
pustio u tvoj zagrljaj?
Ne znam, ali slutim
"bilo je to u nekoj
zemlji seljaka,
na brdovitom Balkanu,
umrla je mucenickom smrcu
ceta djaka"
ili ljubav nekog coveka
u jednom danu.
Oprosti Desanka,
oprostite deco,
oprostite ljudi,
ako skrnavim nesto,
ali bilo je to ... to.
Prekinuta, pokosena mladost,
zaustavljena ptica u letu,
bol, bol, i samo bol,
velika nepravda
naneta svetu.
Dopuna: 09 Sep 2006 21:01
* * *
Ziveo si na suncanoj strani ulice,
moj dragi, veliki, nezni decak,
a ja sa druge strane,
iz senke, spazih tvoj lik.
Puno je trebalo vremena
da te razaznam,
da te dobro vidim i prepoznam.
Jednog dana si doleteo na
svom carobnom, letecem cilimu,
podigao me, k'o od sale i poneo
u svoj suncani svet,
na tvoju stranu ulice.
Ja, kao Alisa u zemlji cuda,
sirom otvorenih ociju,
napregnutih cula,
okusila sam istinu.
Kako je lepo, biti obasjan suncem,
biti slobodan, od svih tereta.
Mirisalo je na ljubav,
sve je mirisalo na srecu.
Hvala ti puno,
dao si mi vise
nego ikada iko,
vise nego sam
ikada imala.
Posle leta, spustio
si me ponovo nezno nazad,
u moj mrak.
Ali ne brini,
darovao si mi
dovoljno svetla,
dovoljno ljubavi i
hrabrosti,
da predjem ulicu
ovog puta sama.
Mozda se tad,
ponovo budemo sreli,
kad budemo na
istoj, suncanoj
strani ulice,
mozda to bude u prolece,
jednog prelepog
majskog dana.
Nikada vise ne bi
mogla proci
pored tebe, a da
Te ne prepoznam.
ps. ako ti smeta sto sam ovo stavila pod tvoju temu,
reci izbrisacu, ili premestiti
(nadam se da ces nas uvek iznova obradovati
tvojim novim radovima)
|
ali slucajno procitah poruku i moram da prokomentarisem da zaista je cudno kako se u trenu sve moze promijeniti i da mi je mnogo drago sto je bar neko tako srecan 
ali to ce ici malo teze kod mene 
