|
u ovoj besumucnoj tmini,
Punoj neceg, naizgled, velikog,
A tako malog,
Da mi se sve nesto cini,
Da se osecam beskrajno glupo.
Oprosti mi,
Ne znam da citam tvoje usne,
I ne znam da te gledam tako!
Mala zvezda sto tako zanosno svetli,
Pruza mi tracak sumorne nade, kao i tracak svetlosti,
bojeci se da cu opet juriti duhove proslosti,
koje znam da doci nece, i da ce me samo proganjati iz daljine.
bez'te silni dusi,
Ja nisam vas podanik koji ponizno kleci!
Nemojte mi nositi krstacu naopako,
I pre zlog vremena me sateravati u ugao smrti,
U mracno trnje, gde cu,znam, propatiti sve one srecne trenutke,
I to sve samo zbog Nje,
Koja je sada srecna!
Zasto da joj nanosim zlu sudbu,
koja ce je i mozda zaobici,
Ali znaci,
Znaci ce ostati nepomicni!
|
