offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
Deca sa ostrva Mu Ko Surin
Klinci sa superočima!
Legenda kaže: bila jedna devojčica koju su mučili roditelji pa je pobjegla od njih, skočila u more i postala morska krava. I dan danas morske krave imaju kosu, često plaču, a na svet donose klince sa superočima. Klinci sa tajlandskog ostrva Mu Ko Surin vide pod vodom oštrije čak i od vas sa maskom. U čemu je trik? Šveđanka Anna Gislen odgonetava zagonetku.
Pre nekoliko godina ova švedska naučnica se dosetila dobre fore - kad već mora raditi na doktorskom radu, zašto to ne bi učinila na tajlandskim plažama? Njen zadatak: istraživati fiziologiju ronilačkih refleksa, što to tera telo da u vodi uspori otkucaje srca i potera krv sto put jače u najvažnije organe ne bi li im dalo više kiseonika. Naravno, čim su je videli onako plavokosu, tamošnji klinci su se okupili oko nje i pokušali je osvojiti nekim poklonima s dna mora. Svaki put kad bi zaronili, oni joj ne bi izvadili neki običan kamenčić, već sve same bisere - školjke, pužiće, mrtve morske konjiće... Kako je, dakle, moguće da deca bez ikakvih pomagala na očima mogu pronaći na dnu takve primerke, što drugima ne uspeva čak ni s maskom na glavi? Anna Gislen je konačno imala temu svog doktorskog rada.
Čim se osušila i isprala zadnju sol s tela, Anna Gislen se bacila na istraživanje.
Dakle, šta do sada znamo o ljudskom oku pod vodom?
Možda samo to da pod vodom čovek gubi dve trećine svojih vidnih sposobnosti i da rožnjača znatno gubi svoju snagu. Već sledećeg dana Anna se bacila u potragu za decom i, naravno, naišla na grdan problem, budući da ona nije bila jedina na toj plaži koja traži nečiju decu. Srećom, imala je polog u vidu svoje kćerki, pa se šestorici domorodaca pridružilo i 28 klinaca-turista koji su trebali da glume komparativne kuniće.
Na dno vode Šveđanka je postavila jedan merač na koji fiksirate glavu, a onda pokušavate videti na ploči kako izgledaju te tanke linije, u kojem smjeru se pružaju i jesu li horizontalne ili vertikalne. Treba li spomenuti da su domorci prepoznavali i milimetar debele trake, u prevodu - videli su triput oštrije od malih turista.
Kako ni tu nije bilo puno pomoći, osim čuđenja, Anna je zapalila u Švedsku i dovukla sa sobom pravu pravcatu laboratoriju, između ostalog jedan oftalmometar i sav onaj nerazumljivi stručni vokabular... Prvo na šta je posumnjala je bilo to da Tajlanđani imaju promenjenu rožnjaču, ili neki međusloj vazduha kao morski lavovi, koji služi kao neka vrsta plivačkih naočara, ili neku čudnu leću koja drugačije lomi zrake svetlosti. Ništa! Oni čak nisu bili ni kratkovidi. I tu joj je konačno nešto zazvonilo!
Kada im je Anna izmerila i zenice oka, na početku ni tu nije bilo razlike, budući da su obe grupe imale zenicu prosjeka 2,3 mm. Ali, kad bi zaronili pod vodu, stvar se menjala drastično. Dok se većini ljudi zenica automatski širi, jer je svjetlo prigušenije pod vodom, a leća postaje ovalnija, umesto više okrugla, Tajlanđani su imali nemoguće sitnu zenicu od 1,96 mm. Ako ste ikada fotografisali s malo boljim aparatom, onda znate što se događa s blendom - akomodiranje.
Sledeće pitanje koje se nametalo je glasilo: je li evolucija bacila posebno oko na te ´morske Cigane´, pleme Moken, ili su oni ustvari izigrali evoluciju. Mogućnosti prilagođavanja su, doduše, poznate nauci, ali dok ih ne uspe nacrtati, ona ne veruje.
Ono što će vam se sviđati je to da se takvo oko sokolovo može steći vežbom. Naime, posle samo 33 dana mali turisti su razvili iste sposobnosti kao Tajlanđani. Ok, možda je dosadno svaki dan buljiti u te glupe ploče pod vodom umesto da tražite školjke, ali zar tako nije i s učenjem nekog stranog jezika. Ali, sada je konačno jasno da ova sposobnost ima manje veze s genima, a više s individualnim razvojem. Uostalom, znate li neku bebu koja se odmah uspravi na dve noge? Ostaje nam, dakle, samo da se nadamo da ćemo u skoroj budućnosti razviti neku metodu kako pobediti poteškoće u vidu. Naočare za ronjenje umesto pepeljara? Tražimo li previše?
|
