|
Uzrocno resenje za reaktivne probleme uma, ukljucujuci tu i sociofobiju, postoji-- ali ono je tamo gde ga najmanje ocekujemo!
Ono sto nas toliko kinji i muci kod reaktivnih stanja uma je po svojoj prirodi nesto nalik na 'snimak' koji je smesten u podsvesnom delu uma.
Bitno je da shvatimo da je taj 'snimak' upravo to: snimak.
Dakle to nije nesto zivo sto razume nase nezadovoljstvo, niti je nesto sto ce ustuknuti pred nasim besom i pretnjama, niti je to nesto sto razume lepu rec ili ocajnicke molitve.
Snimak je snimak. To je obicno mrtvo 'parce trake'.
Taj 'snimak' je snimljen davno u proslosti.
Od tog 'snimka' zato ni ne treba traziti nista-- jer on nista ne zna osim da se emituje takav kakav je.
Resenje dakle nije tamo.
Da bismo dosli do resenja treba najpre shvatiti sta dovodi do toga da se taj mrtvi 'snimak' emituje iznova i iznova.
Da bismo to razumeli treba da razumemo prvo kako uopste dolazi do toga da nas podsvesni um sadrzi takav jedan 'snimak' koji nas toliko muci kroz zivot.
Nas podsvesni um je jedan ogromni procesor koji poseduje ne samo taj 'snimak' vec i ogroman broj drugih 'snimaka' od kojih ogromna vecina ne dovodi do takvih neprijatnih dozivljaja.
Uloga svih tih 'snimaka' arhivisanih u podsvesti je zamenjivanje svesnog uma u izvesnim aktivnostima.
Oni su grubo receno 'auto-pilot' funkcija uma.
Ako je nas svesni um 'pevac' onda su ti 'snimci' ono sto se zove 'plej-bek'.
Kad se peva na 'plej-bek' 'pevac' tj., svesni um moze da luta kuda mu je volja, emitovanje 'snimaka' zamenjuje glas pevaca. Mi smo toliko navikli da se 'slepamo' na podsvesti da najcesce ni ne primetimo da smo nesto zapravo potpuno odradili na 'plej-bek'.
E sad, sta aktivira 'plej-bek'?
Ono sto aktivira 'plej-bek' je percepcija--tj., tumacenje situacije od strane uma.
Tumacenje situacije od strane uma moze biti:
1) pozitivno/prijatno
2) negativno/neprijatno
3) neutralno
Kod 'snimka' koji dovodi do problema sociofobije se radi o negativnoj/neprijatnoj percepciji razlicitih drustvenih situacija.
Sta to znaci?
To znaci da se um prema nekoj situaciji odnosi sa odbojnoscu.
Kada u ranom zivotu dozivimo nesto bolno sto nam se ucini da je bolje izbegavati do daljnjeg-- mi u nas podsvesni um unosimo jedan 'snimak' koji ce da predstavlja 'zastitu' od takvih bolnih iskustava u buducnosti.
To je kao da smo jednom umalo naleteli avionom na planinu i potom isprogramirali 'auto-pilota' da uradi ostar zaokret cim se planina pojavi na radaru.
Tada jos nismo znali da let kroz zivot neminovno donosi mnoge planine i umesto da naucimo kako da bezbolno letimo neozledjeni pored njih, mi smo odlucili da je najbolje da ih po svaku cenu izbegavamo i postavili smo strazu u vidu auto-pilota da nas cuva.
To je razlog zasto nas podsvesni um sadrzi taj 'snimak' koji nam sad toliko zagorcava letove kroz zivot.
Simptomi koje dozivljavamo su nista drugo do emitovanje 'snimka'--tj., preuzimanje kontrole od strane 'auto-pilota'.
Kako se sad sa tim paklom izboriti?
Kako se otarasiti stetnog auto-pilota koji se ukljucuje svaki put kad se na horizontu pojavi planina?
Odgovor je u percepciji.
Percepcija je ono sto je snimilo taj 'snimak' kao i ono sto ga emituje iznova i iznova.
Percepcija je zato i ono sto taj snimak moze da izbrise ili presnimi!
Percepcija je, ponovicu, tumacenje situacije od strane uma.
Dokle god ne promenimo percepciju auto-pilot ce da se ukljucuje i snimak ce da se emituje onako kako je snimljen. Tu onda pomoci nema.
Situacija se dodatno pogorsava time sto se sad vise ne plasimo samo planina vec i reakcije auto-pilota. Negativna percepcija snima nove 'snimke' i u nas podsvesni um dospevaju novi auto-piloti.
Kako vreme protice negativna iskustva radjaju nove negativne percepcije, a negativne percepcije radjaju nova negativna iskustva-- cime se zacaran krug ne samo zatvara vec on i raste.
Nas um vremenom biva toliko pretrpan auto-pilotima da imamo ponekad osecaj da je ono sto se desava potpuno nerealno. To je potpuno tacno--jer sva ta buka ni nije nikakav pravi koncert, vec samo gomila mrtvih 'plej-bekova' od kojih svaki emituje svoju snimljenu 'pesmu'.
Um preplavljen takvim 'plej-bekovima' je um koji neizmerno pati jer mahom obitava izvan realnosti i nema ni trena unutrasnjeg mira i spokoja ka kojem svaki um prirodno tezi.
Kao sto sam rekao na pocetku, izlaz iz tih muka je tamo gde ga najmanje ocekujemo.
Potrebno je umesto nemoguce direktne popravke 'snimka' izvrsiti mogucu prepravku percepcije. Popravka 'snimka' ce se posle desiti sama od sebe.
E sad, potrebno je da smo nacisto sa sledecim 'gradivom':
Ono sto percepiramo kao pozitivno ili negativno nije realno svojstvo sveta oko nas ili u nama.
U svetu ne postoji 'pozitivno' i 'negativno'. U svetu ne postoji 'lepo' i 'ruzno'. U svetu ne postoji 'prijatno' i 'neprijatno'.
To je nesto sto mi DODAJEMO na sliku inace savrseno neutralnog sveta.
To dodavanje je upravo nacin na koji vrsimo percepciju.
Sustina je u sledecem:
Mi mozemo da promenimo percepciju tako sto umesto neceg dodamo nesto drugo.
Ako umesto 'minus' dodamo 'plus' mi cemo vrsiti pozitivnu percepciju ma koliko nam se svet do tada cinio negativnim.
To ide dotle da mi mozemo da naucimo da npr nesto sto smo oduvek dozivljavali na neprijatan nacin pocnemo da dozivljavamo na neutralan-- pa cak i na prijatan nacin.
Svaki um poseduje tu sposobnost jer u sustini nije potrebno vece 'umece uma' da se nesto dozivi na prijatan nacin od umeca da se to isto dozivi na neprijatan nacin.
Treba samo nauciti kako se sta dodaje tokom percepcije.
Dakle da bismo sprecili emitovanje 'plej-beka', (ili aktiviranje auto-pilota) mi treba da naucimo da negativnu percepciju koja neminovno aktivira 'snimak' pretvorimo u pozitivnu percepciju!
Pozitivna percepcija ne samo sto nece aktivirati 'snimak'--ona ga vremenom potpuno izbacuje iz upotrebe i 'snimak' koji nam je naneo toliko muka u zivotu pocinje da sve vise bledi da bi se na kraju potpuno izbrisao-- kao da ga nije ni bilo!
Pitanje naravno glasi: kako pretvoriti negativnu percepciju u pozitivnu?
Odgovor je krajnje neocekivan: prihvatanjem.
Ono sto treba da uradimo je da PRIHVATIMO ono sto ne volimo.
To je naravno nesto sto se na prvi mah cini kao potpuno nelogicno. Zasto bismo kog vraga prihvatali nesto sto toliko zarko zelimo da promenimo?!
Zato sto je upravo to nacin na koji se popravlja 'snimak' u podsvesnom umu!
Podsvesni deo uma nije isto sto i npr jedan radijator koji kad hocemo da popravimo treba najpre da postojeci kvar NE PRIHVATIMO i onda zasucemo rukave i uzmemo francuski kljuc u ruke itd itd.
E to ovde ne pali!
Jedini nacin da promenimo 'snimak' je da ga najpre PRIHVATIMO.
To je i razlog zasto su samoizlecenja najcesce nemoguca jer je to POSLEDNJE nesto sto ce nekom pasti na pamet da pokusa.
Ironija je ogromna da ljudi zaista sve pokusavaju u ocajanju-- osim bas toga.
Resenje nije toliko tesko--koliko je uvrnuto i kontra-intuitivno:
Mi PRIHVATAMO nesto--i ono se onda bas zbog toga POPRAVLJA samo od sebe.
Izuzetno je vazno razumeti sledece:
To prihvatanje nema nikakve veze sa dizanjem ruku i predajom.
U pitanju je sofisticirana strategija koja vodi do pobede nad sopstvenim nametnutim ogranicenjima--a niposto pasivna predaja.
Iako ta strategija ima privid pasivne predaje--ona to dakle niposto NIJE.
Posto coveku nije ni najmanje u prirodi da se predaje, ta strategija je poslednje cega cemo se setiti. Obicno nam samoubistvo padne na pamet pre no takva jedna predaja.
Nikakvo cudo: tog auto-pilota smo upravo mi sami postavili tamo znajuci dobro na koji nacin cemo ga najbolje obezbediti od deaktiviranja. Jedina staza koju smo ostavili bez minskog polja je staza bezrezervnog prihvatanja auto-pilota.
Prihvatanjem i stavise srdacnim prizeljkivanjem zivotnih neprijatnosti mi preokrecemo pramac percepcije i potpuno izbacujemo auto-pilota iz igre.
Zvuci dovoljno ludo da ne bi bilo istina, zar ne.
E sad, kako se to radi?
Kako se prihvata nesto sto je toliko dugo bilo nas najgori mucitelj?
Tako sto cemo najpre da posmatramo sta nas um radi u trenutku kad mu je neprijatno.
Nas um se tada grci.
To grcenje je nista drugo do NEPRIHVATANJE.
Ono je averzija, mrznja, odbojnost, zelja da se nesto odgurne.
Nama treba obrnut efekat, treba nam prijatnost.
Sta um radi kada mu je prijatno?
Um se tada opusta i siri.
To je PRIHVATANJE. To je razumevanje. To je saosecanje i ljubav.
Kada konacno shvatimo da se um grci ili opusta iskljucivo na osnovu onoga sto je dodato percepciji stizemo veoma blizu resenja.
Mi nismo krivi za ono sto se emituju na 'snimku'.
Nasa je greska iskljucivo u percepciji koja aktivira 'snimak'--a to se leci kao i svaka losa navika.
Dakle, mi ne moramo da se goloruki nosimo sa hordama zla koje nas napadaju sa groznih 'snimaka' u podsvesti--vec samo sa losom navikom negativne percepcije inace savrseno neutralnog sveta.
Svet je najbolje percepirati takvim kakav jeste--savrseno neutralan--ali do te 'uzvisene neutralnosti' mi stizemo u zivotu upravo tako sto pozitivnim percepcijama neutralisemo negativnu sliku sveta.
Nadam se da ce ovo biti od koristi i da nisam previse udavio. 
@Boxter,
Nisi ni najmanje usamljen sa tim problemom!
Od reaktivnih stanja uma svi patimo na ovaj ili onaj nacin.
|
cao wanderer, nick ti bas i ne pristaje -jos uvek si ovde 
