Ljubav je zeleti dobro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lomova - dogadjaj tj. druzenje koje sam pomenula je samo prvi u nizu stvari koje su mi se izdesavale

@Peca - nema potrebe nekome 'vracati' za zlo koje nam nanesu, vratice im se samo...i to se zaista desava...
naravno, necu sedeti i cekati da me neko npr. ubije, ali uopsteno za razne oblike nanosenja zla drugima....sve, ali doslovce sve se vrati. bas mi se to dosta puta pokazalo, ukljucujuci i na sopstvenoj kozi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala svima na lepim recima!



Citat:Ako Leopard zeli, moze i zna da nam objasni sta je prouzrokovalo ovako shvatanje ljubavi kod njega i kada je osjetio da je promjenio svoje gledanje na istu? Bicu drska pa cu pretpostaviti da je i on dijete sa Balkana, a opet cu da pretpostavim da su putovanja i mnoga iskustva pridonijeli ovome. Naravno, sve ovo bi bilo nemoguce bez njegove dobre volje da shvati i razumije ... znaci plodno tlo je vec bilo tu.

Plodno tlo je u svakome. No to nas nazalost ipak ne oslobadja oranja.

Verujem da bi svako mogao da postigne stanje u kojem celom svetu od sveg srca zeli dobro. Za to zaista svi imamo talenta--samo smo lenji da to malko 'treniramo'.

Zasto smo lenji? Pa zato sto nismo motivisani.

Zasto nismo motivisani? Dva moguca uzroka (i kombinacija):

a) mislimo da je to beskorisno i neprakticno
b) mislimo da je to nemoguce

To su nam dakle prepreke da se motivisemo--i obe su pogresne.




Ella je postavila pitanje kako zeleti dobro zlocincima.

To je odlicno pitanje i ako uspemo da razumemo odgovor to nam moze promeniti zivot. Verovali ili ne, odgovor je veoma jednostavan. Toliko je jednostavan da je to gotovo smesno.

Zeleci zlo zlocincu--mi mu zapravo zelimo da bude jos veci zlocinac i samim tim da cini jos vise zla. Mi mu na taj nacin tapsemo po ramenu za zlo koje nam je ucinio. Mi licnim primerom ukazujemo da je zlo OK--jer da nije OK zasto bismo ga i sami promovisali.


Kada zlocincu pak zelimo dobro mi mu zapravo zelimo da ne bude zlocinac i ne cini zlo. Mi na taj nacin bez trunke kompromisa osudjujemo svako zlodelo koje je pocinio jer licnim primerom ukazujemo da zlo NIJE OK--jer da je OK zasto bismo ga se sami potpuno odrekli.


Naravno, to ne znaci da zlocinci treba da se setaju slobodno okolo i da im svi pri tom zele dobro. Drustvo po svaku cenu treba fizicki zastititi od zlocinaca njihovom izolacijom--sto opet ne znaci da je potrebno da im se i u jednom jedinom momentu zeli zlo.

Radi se o bolesnoj i zloj osobi, osobi koja je pocinila to sto je pocinila upravo zato sto je bolesna i zla. Pa kako onda mozemo da pozelimo nekom takvom jos vise bolesti i zla?

Zar ne bi trebalo pozeleti zdravlja i dobrote?

Zeleti zlo zlocincima je misliti ono sto oni rade. Zar nije bolje biti potpuno drugaciji od njih?

Ako ti neko ubije dete da li ces posle toga nositi npr isti sal koji je nosio ubica kad ga je ubio?

Naravno da ne.

Zasto?

Pa zato sto ce se svaka mrvica tvog bica vecno protiviti tome sto je ta osoba tada uradila--i najmanja identifikacija sa tom osobom za vreme tog cina bi ti bila potpuno neprihvatljiva.

E pa iz potpuno istog razloga je potrebno tom ubici NE ZELETI ZLO.

Kao sto vidimo, ne radi se ovde ni najmanje o nekom pasivnom mirenju sa onim sto zlocinci rade niti ohrabrivanju zlocinaca na nove zlocinacke poduhvate.

Naprotiv.

U pitanju je najjaci udarac koji mozemo naneti zlu.

Potpuno odricanje.

Nadam se da sam malo pojasnio o cemu se tu radi.



Peca ::
U meni je takvo shvatanje [mada bih pre rekao 'osecaj'] prouzrokovalo duhovno budjenje, duhovna spoznaja, i podizanje duhovne svesti.
A to se desilo spontano... mada moram priznati da je postojala jedna 'iskra' [jedna misao] koja je u meni pokrenula lancani proces i napravila BOOM

Bas me zanima sta je kod Leoparda prouzrokovalo ovakvo 'shvatanje'.

Ovo sto kazes me je podsetilo na neke od prica koje sam cuo od ljudi koji se ozbiljno bave meditacijom uvida (Vipassana). Kod nekih se transformacija licnosti desi upravo kao takva jedna lancana reakcija o kojoj pises.

Rekao bih da se to desava u slucajevima kada su izvesno vreme postojali idealni uslovi za pocetak 'unutrasnje transformacije' ali je to iz nekih razloga vise puta odgadjano. Iako se naizgled nista nije desavalo--doslo je do nekih tihih unutrasnjih preraspodela--i onda sve sto treba da se desi je 'iskra'...

No ta spontanost je tu iskljucivo zbog prethodnog 'tihog' rada na sebi i nije prisutna kod svih.

Kod nekih je cela stvar pravo 'oranje' gde treba 'zariti plug' i dobrano nazuljati dupence (meditacijama) za svaki santimetar napretka.

Ja sam ti nazalost kanda vise od ovih drugih--mada tu i tamo naidju nizbrdice.


Peca ::pitanje je samo: gde je granica normale?

odgovor Leoparda na ovo pitanje me jako zanima


Granica normale koju smatram zaista relevantnom deli ono sto dovodi do povecanja 'patnje' od onoga sto dovodi do smanjenja iste.

('patnja'=odsustvo unutrasnjeg mira)

Naravno postoje hipoteticka pitanja koja mogu uzdrmati vecinu univerzalnih etickih stavova.

Npr da li je normalno lagati?

Rekli bismo ne.

Medjutim ako vidimo da se npr dete sakrilo ispod tezge na pijaci, a izbezumljeni prodavac voca vitla ogromnim kuhinjskim nozem i pita nas unezverenim glasom: "Gde je?"-- bilo bi prilicno normalno slagati, zar ne?

Linija se dakle najlepse povlaci sad i ovde--ziveci--a ne idejno.

Nadam se da ti je ok moj odgovor.


@All

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgovor je skroz OK
Sto se tice 'idealnih uslova' - apsolutno si u pravu.
Pokusavao sam meni bliske i drage osobe da podstaknem na 'budjenje'... medjutim - ne mere to tako...
Ljudi [generalno] zive u matrixu, u duhovnom grchu prouzrokvanim stalnom borbom za egzistenciju... ne moze se tako covek otrgnuti iz 'matrixa'...
Potrebni su bas 'posebni uslovi', i prethodno bunarenje po dushi...

Znas li sta me sada interesuje, povodom ove price.
Postoje li ljudi koji su uistinu zli? Ili su ipak u dubini dushe dobri, samo im je psiha otisla u tri lepe?
To sam se oduvek pitao...
I da li oni sebe smatraju zlim, ili veruju da su oni u dubini duse ipak dobri, a da se samo prema spoljnom svetu pokazuju kao zli, to je njihov podsvesni revolt prema okolini koja ih ne razume?
Ili ipak postoje zli ljudi?

Vase misljenje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svo zlo je u nama samima Peco.
Postoje zla djela koje drugi cine, ali samo zlo je u nama.
Zato nam treba ljubav da shvatimo i volimo one koji ne znaju sta rade.
Da bi se rijesili zla u nama, moramo to zeljeti/htjeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre dve godine sam bio u Americi u poseti jednoj ogromnoj DNK laboratoriji u Salt Lake City-ju. Tom prilikom sam imao nesvakidasnju cast da kao clan male delegacije sa Tajlanda sretnem vlasnika tog DNK giganta, bilionera i humanistu James Sorenson-a, koji nam je tom prilikom rekao:

"Kada ste u ovom poslu nije ni malo tesko da shvatite da smo svi zaista braca i sestre."

Ne postoje zli ljudi kao takvi--postoje samo bolesni ljudi koji cine zlo--i mnogo su nam slicniji no sto se usudjujemo da pomislimo.

Dopuna: 23 Maj 2007 8:24

OK, evo male vezbe da ne bude da samo teoretisemo.

Zauzmemo standardnu pozu za meditaciju--ali ovog puta ne posmatramo sopstveno disanje.

Tako sedeci usmerimo paznju na svet u prostoriji oko nas--i u mislima pozelimo dobro svemu sto se nalazi u tom svetu. Pozelimo da sve sto moze da pati u tom svetu prestane da pati. Pozelimo svemu unutrasnji mir. Ne izuzimamo ni jednu bubicu ili mrava koji su se zatekli u tom prostoru.

Posle toga usmerimo paznju na okolinu prostorije u kojoj se nalazimo--na citavu kucu/zgradu i ponovimo istu zelju ne izuzimajuci ni jedno osecajno bice.

Potom paznju pomeramo na sve veci i veci prostor svaki put ponavljajuci zelju da sve sto pati u tom prostoru ne pati vec nadje unutrasnji mir.


Obuhvatamo ceo kvart, grad, drzavu, kontinent, planetu...

Ne moramo ni tu da stanemo. Uopste nije bitno da li izvan nase planete postoje bica kadra da pate.

Pozelimo dobro celoj galaksiji, celom univerzumu.

Mozemo onda paznju da pomeramo kroz vreme sve dok ne dostignemo da u svim vremenima i prostorima svemu sto moze da pati zelimo da ne pati i da nadje unutrasnji mir.

Uopste nije bitno to da li mozemo ili ne mozemo da npr menjamo proslost. Nista nas ne sprecava da svoju dobru zelju usmerimo i tamo.

Cemu to intergalakticko i vanvremensko zeljenje dobrog?

To ne radimo zato sto ce nasa zelja promeniti direktno svet.

To radimo sto ce nasa zelja promeniti nas--a na taj nacin ce promeniti i svet.

Time sto obuhvatamo u mislima sva osecajna bica kroz citavo vreme i prostor potpuno odbacujemo mogucnost da dobrota nase zelje ima bilo kakvu granicu.

Potom se u mislima vracamo ka manjim i manjim protorima i meditaciju potom nezno zavrsavamo.

Cela meditacija moze da se izvede za samo par minuta.


Ova lepa meditacija nema nikakve veze sa ispraznim mastarijama i naivnim fantaziranjem--radi se o kultivisanju uma da prihvati ideju bezgranicnog saosecanja i ljubavi bez genetski uslovljenog protivljenja--sto je jedan od najvrednijih plodova koji za ovog zivota mozemo da stvorimo.


Redovno meditiranje na ovaj nacin moze da nam iz korena preokrene zivot koji inace provodimo tavoreci kao robovi sopstvenih gena tako sto nas okolnosti na koje ne mozemo da uticemo cuskaju od arogancije do depresije i nazad.


Prosto receno: ova meditacija moze da nam u zivot donese nesto sto najverovatnije nemamo i nismo nikad pre toga ni imali iako pogibosmo vijajuci je: srecu.


Uspeh zagarantovan za manje od 3 meseca--u protivnom vratite produkt i vraticemo vam pare.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod F. Dostojevskog postoji lik u jednom od njegovih romana po imenu "Starac Zosim " koji kaze :

"Velike misli ne dolaze od velikog uma ...vec od velikih osecanja ..." .

Kakva li su sve osecanja u ljudskom bicu potrebna da bi dostigao " taj razred svesti " pa da se ostavimo lazi , sujete , prevara , zlih misli , zelja , osecanja , a po najpre - losih ponasanja jedni prema drugima ?

Moramo li da "odemo preko bela sveta " i iz " Ovoga nasega grada " , da bi nam se " prosvetlilo"?

Na zalost , u ovome " uspeh nije svima nama -zagarantovan " ni u malko duzem vremenskom periodu ...

Al` " strpljen - spasen " .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ekvinocijum ::Kakva li su sve osecanja u ljudskom bicu potrebna da bi dostigao " taj razred svesti " pa da se ostavimo lazi , sujete , prevara , zlih misli , zelja , osecanja , a po najpre - losih ponasanja jedni prema drugima ?
nista specijalno i nista tesko.
bitno je imati vec 'obradjenu' svest, spremnu da primi 'nesto novo'.

mislim da covek mora proci kroz mnogo iskusenja i padova [bar je tako kod mene bilo], da bi bio doveden do tog momenta, koji je pogodan za 'unutrasnju exploziju'.
taj momenat je kod mene bio kada su mi se osecanja umirila par dana... znaci period 'predaha' od 'tereta'.
onda je bila potrebna samo varnica, jedna misao koju mi je moja prijateljica 'nabacila' iz sasvim opustene price... malo drugaciji pogled na zivot...

to je onda krenulo da se mota po meni... i onda totalni psihicki i duhovni preobrazaj za svega par dana... spontano...

ja sam malo bio pogubljen dan-dva... dok se nisam snasao u 'novom sebi'

p.s. zato i kazem, da to ne moze kod svakoga da se 'primi', jer mnogi nemaju taj 'dusevni predah' od briga... makar privremen...
ljudi bukvalno zive u matrixu, u dusevnim grcevima, prouzrokovanim borbom za zivot ili pak iluzijama o tome da su potrebni neki preduslovi da bi bio 'srecan'...
mislim da covek bas mora da se dovede u uravnotezano stanje duha i svesti, da bi bio spreman za duhovnu nadogradnju...
i ono najbitnije, sto je Lepard pomenuo, mora da postoji neki prethodni 'tihi rad' na sebi... koji moze [sta vise, to je u vecini slucajeva tako] da bude nesvestan u smislu da ti nisi svestan da se 'pripremas'... znaci ne ciljas na to... vec jednostavno razmisljas o sebi i svom zivotu... trazeci odgovore...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca:

"...nista specijalno i nista tesko.
bitno je imati vec 'obradjenu' svest, spremnu da primi 'nesto novo'. "

Da...da...Tacno je to , ali ...Sta dok se ne dodje do tog nivoa svesti , saznanja i osecanja ? Zato sam , hm..., verovatno i rekao na kraju prethodnog teksta : "...Al`srpljen -spasen" .

Naravno da sam zivot , a posebno onaj emotivni deo , nije ,kao sto bi se reklo " jednosmerna ulica " . Mozda je po nekad bar " dvosmerna " , a kod nekih "naprednijih " i visesmeran ...?

No , to je , vec , njihov - izbor .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ako verujemo u ljubav, velika je verovatnoca da zelimo da naucimo od patnje i u istom trenutku i da pomognemo drugima da nauce i ne gube veru, nadu. S' toga, da bismo mogli zeleti ljubav i dobro, treba prvenstveno verovati u nju. :-)

hm. iskreno mislim da svako na svoj nacin daje svoj doprinos ili ucestvuje u " ljubav je zeleti dobro", mimo svojih patnji. Otac koji je depresivan zraci negativnu energiju prema svom detetu. Ali isti otac zraci ljubavlju, kad posavetuje isto dete ili ga tesi kad mu je lose, ili sl.
Da li moze patnja da se kontrolise? mislim da sam videla dokaze da moze. Tj ljude koji nisu dali-iz ljubavi- da ih patnja obori sa nogu. Sto se tice kontrole ljubavi i dobrote, navela sam primer depresije a i u ranijim postu:

Citat: Mislim da je covekova prirodna potreba na ovaj nacin " zaleciti" bolesne ljude i podstaknuti, hraniti i ulivati moc ljubavi mislima.

Patnja i kontrola kao drugo nego privremene pojave ili eksponiranje mislim da su izliv sebicnosti, koja ne omogucava prostor ljubavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima ljudi koji funcionisu kroz nagone. Izuzetno niske svesti. S' njima kad razgovarate kao da pricate sa plocom koja vrti isti red. Mada ljudi ulavnom nisu bas blentaavi. Samo ne veruju.
Cesto ima postenih ljudi koji puknu jer se vremenom nagomila puno negativne energije. Ljudi se ne radjaju prosvetljeni pa da se sve negativno momentalno transformise.
Kad pogledamo i ucenja, cak i u hriscanstvu, moral je bio primaran. Te neki sabloni ponasanja, koje covek moze lako odglumiti. Mada boga jos niko nije prevario, to zaboravljaju.
Sta se desilo sa sustinom, gde je nestala ljubav. Gde je Isus. Zar je bitnije koga je on ljubio i ko je zatrudneo nevin od toga sta je preneo(ne kroz reci).
Boli me kad kazu sveti ranici i sveti ratovi. Kao da rat i svetlo mogu ruku pod ruku. Bez iskrenosti i duboke posvecenosti, te poverenja spram svevisnjeg nema napretka. Covek je usijana glava, obican mrav(ako govorimo o velicini), dovoljno arogantan da se stavi iznad. Samo su nejaki jaki. Samo je jak onaj sto drugima da da sijaju.
Ne smemo zaboraviti da zivimo u civilizaciji, a ne sa ikonom i bogom. Ljudi se bore,mapadaju na svakom koraku i 1000 njih vas moze napasti, a isto tako i vi kad na tren kupite njihove snove.
Dobri su mi oni sto rade vezbe tipa:'A sad udahnite ljubav, a sad izdahnite sve negativno i izbacite iz vas...' Treba ljubav se izdise, a zlo transformisati. Kamo idu sa tim djubretom? Na moj prag? Pa hvala i za to cu se pobrinuti ako treba.
'Kad se lome kosti onda do kraja'. Za svaki oziljak sam zahvalan. Nisam sadista a ni mazohista. Nerado se secam, ali moja srce, dusa i um vise nisu isti kao od pre 1000 godina. I sve dok ih vidim kao svoje(dusu,um,srce) moje postojanje nije doslo na Isusove vrhove, a komoli sopstvene. Jer Buda i Mahavira su vrhovi za sebe. U osnovi isti a tako razliciti u svojoj celosti treba se spoznati.
Mnogo tuge tavori svetom, dusa boluje. Ne vidim plodno tle, boze iskupi me...

"Reci nam, kakvo je kraljevstvo nebesko?"
A on im reče:
"Ono je kao gorušičino seme -
manje od svakog semena,
no, kad padne na plodno tle,
veliko drvo se stvori
i utočiste postane
za sve ptice nebeske".