Ljubav je zeleti dobro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Putem neogranicene ljubavi prema sveopstem postojanju se um zaista otvara prema onom sto je u stanju da poima.

Sve ostalo je pak ordinarno sebicno prenemaganje i najvise sto takav zatvoren um moze da spozna je sta mu se na izlozbi iluzija svidja, a sta ne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Leopardvegetarian \o/ \o/ \o/
mislim da je najteze prelomiti i ono 'ruzno', 'mracno', 'lose', 'zlo' itd pre svega u sebi pa onda u drugima....a kad se predje na sledecu ravan...ostaje samo 'nepodnosljiva lakoca postojanja'....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@leopard & ljubicasta
namera ili dobra ideja su ok po sebi, ali sto kazete treba razlikovati (videti razliku) dobru nameru sa zeleti (ziveti na taj nacin, a da bude plodno) dobro od srca, sebi i drugima. Da bi se preslo sa namere na delo, tacno je da pre svega jedino od sebe samog mozes da krenes. A to mozes tek kad preispitas sebe. Mracni coskovi ili navike koje dovode do licnih blokada se mogu, gde postoje iskrenost, volja i vera (u dobro), prebroditi i temeljno "resiti". Kazem "resiti", jer iskustva, dobra i losa, sluze kao vodic, i samo kad ih koristimo kao takve, uvek mozemo sami sebima pomoci u duhovni razvoj i usavrsavanje. Napr. losa iskustva u prolost, nisu ni razlog a ni sansa da se buduce drine mogu kriviti (" behaving badly, won't make the past go away or fixed" ).Na kraju,disciplina je sprava.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Duhovnog rada nema. To je mir i postojanje u sada. Zelje su kao sargarepa na stapu trcis i ne stizes ih. Ljubav je kvalitet koji neprestano,nepresusno tece. Dosta o svecima. Vratimo se na nas. Ljubav je stanje uma. Tako da je to u nasoj volji da li ce mo voleti. Mada kad zivis sa svetom tad ti neprestano mnogi jasu po glavi mora se priznati nije lako.
Moram reci da sam i ja citao lepih stvari sa istoka. Doduse kad je rec o iluzijama jest da je patnja jedna. To sto su u pitanju nase iluzije ne znaci da je nema. Ta strahovita energija koja ide sa zemlje siri se daleko. Zemlja boluje a uzrok su ljudi. Ko kaze da je zemlja u osnovi pitoma. Taj laze. Na ljudima je bilo da menjaju svest i uticu pozitivno i na samu zemlju.
Znanja koja su dosla sa istoka su lepa, ali meni je ipak jako bitno sta su mudraci i sveci proziveli ovde gde jesam. Jer kao hriscanin moram ziveti u skladu sa svojom genetikom i iskustvom staraca. Zasto govorim o mudracima, jednostavno zbog ljubavi. Moral i sudjenje? Dobro je kad kazu bog je sudija, a onda je milostiv. Interesuje me ta dualnost koju su smislili i pripisali je bogu! Fantazija je jak opijat!
Nisam siguran da se moze ziveti ovako doveka. U univerzumu je sve povezano i sve utice jedno na drugo. Ili ce ljudi postati bolji po unutarnjem kvalitetu i spojiti se (zemlja) sa sredistem univrzuma i boznskom ljubavi. Ili ce dobro samo doci i tad ce drugi 'otici' (svestan sam da je bog sve, govorim na ovom mestu o harmoniji i miru).
A to mene ne interesuje (nestanak zlih) jer sam napravio svoje odluke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ljubicasta,

Tacno.

Kad bi ljudi znali koliko dobra donosi prava ljubav i samom davaocu-- ne bi je zvali ljubav--nego koristoljublje.


@Ljutica,

Well said.

Kada naucimo kako da se uzdignemo iznad oblaka nekontrolisanih emocija i shvatimo da imamo usled toga vedrog neba na pretek--nesto najprirodnije je da zelimo da to vedro nebo podelimo sa onima koji jos uvek mahom zive ispod oblaka.


Leonard :: Dobro je kad kazu bog je sudija, a onda je milostiv. Interesuje me ta dualnost koju su smislili i pripisali je bogu!

Priznacu da ovih dana nisam nesto bas previse sklon idejama postojanja boga--a evo i zasto:

Naime, plasi me ideja da bi moglo da postoji nekakvo bice koje upravlja ovim cudom od sveta--a da pri tom nema ama bas nikakvog smisla za humor!

Smisao za humor se, je l', zasniva na razvijenom finom osecanju za neocekivano.

Sta bi to onda za jednog boga koji sve zna moglo biti neocekivano???




Leonard :: Zemlja boluje a uzrok su ljudi.

Ili da mozda kazemo da zemlja boluje--a da ljudi koji bi mogli da to ublaze ne cine nista po tom pitanju.

Patnja postoji i postojala je i pre ljudi, zar ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zelje savijaju svemir. A zeljeti treba znati. I niko ne zna koliko puta se treba o sopstvene noge saplesti prije nego se vrijeme i prostor neke naizgled daleke stvarnosti naslone na tvoje i pokucaju ti na vrata.

Ovaj svijet nije zao, nije bolestan. Samo je rezultat balansa svega postojanog, ne samo onoga sto nasi umovi pojme. I ne boluje zemlja, boluju ljudi koji je gaze mjesto da njom hodaju.

Vidjeti dobro .. ali vidjeti uvijek ... i kad te lome ... i kad te slome... ne samo ljudi ... vec i sopstvene misli ... i sile cijim uzdama ne smijemo prici ... je dar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snaga (za ljubav, prezivljenje, lecenje, druzenje: zivot) je u mislima. Volela bih da ljudi postanu vise svesni toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da pod svetom koji boluje sam upravo mislio na ljude i uticajem coveka na samu planetu. Samim time i na blizu i dalju okolinu.
Besmisleno je ali nekad se mora tome davati ime odnosno tvorcu. Zasto je besmisleno? Recimo rec ljubav u sustini sama za sebe nista ne znaci. Ali kad se kaze ta rec mi znamo o cemu pricamo. Znaci svako ima svoje poimanje te pojave. Ko je ovde makar i osetio boga, a kamoli spoznao?
Covecanstvo ima svoju proslost koja se preslikava na buducnost. Agresor u jednom trenutku zrtva u sledecem.
Postoji problem sa mislima!
Ti mi zelis reci da si sebe toliko spoznala da znas odakle se generise svaka tvoja misao. Zasto se onda bojim? Strah od smrti, prolaznosti. Um ne zna sta dolazi posle smrti i vrti se po poznatim stazama gde ima puno straha(emocionalni bola). Podsvest iz nje se vuku mnoge informacije. To je mracna prostorija (podsvest) u kojoj treba naci sijalicu. Ti si je spoznala? Pazi lepa misao je nesto sasvim uredu, treba nastojati imati ih sto vise. Razvijati jedno pozitivno stanje. Medjutim ljubav je stanje uma, duha. Svaki oblik tvog postojanja je prozet njome. Telo je celina. Prvi korak je izci iz mozga iz te poistovecenosti sa njime. Tu nema niceg zivo. Misli su mrtve. Proizvod proslosti u tvojoj glavi. Pohranjenje u celijama. Mir je bukvalno receno praznina, tisina, vecna ekstaza, odsusvo laznog ja i mnogo cega...
Mislim da se niko ne igra sa nama vec mi sami. Ljudi mogu imati razne sudbine mada nacelno nam je data sloboda da radimo sta hocemo. Mi dalje zidamo ovaj svet. 10-15% ljudi zivi u recimo relativno normalni, uredjenim drzavama. Ljudi u nekim drzavama imaju sansu da se ne bave samo cugom i duvkom vec i da nesto naprave. Neka konkretnija poboljsanja. To pricam globalno. Ali treba delovati lokalno pozitivnim delom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@leonard,
mislim da se meni obracas. ali ako se varam, prakticno bi bilo da stavis " @ " pa nick" kome se obracas, da ne bude zabune.


Promasio si poentu mog zadnjeg posta, koji sam nadovezala na pretzadnji svoj. Ljudi najcesce, (dacu random konkrektan primer)kad negativno razmisljaju (sta god da je uzrok) traze i strepe za unutrasnjim mirom. Zar nema svako svoj unutrasnji mir? E, posto pominjes boga itd - a ja necu duboko ulaziti u to, jer ipak nije dozvoljeno pod pravilnikom bas mnogo izlaziti u offtopic- na svetu je ocigledno, hiljadu kadrova, naspram ljudskih "zelja ili okolnosti" (babe da se ne mesaju sa zabama). Hocu reci, da je faktor " rasejanost ili diverzitet" mnogo vise prisutniji, nego religija x ili y, poenta je da svako nailazi na svoj kadar, jer svako zivi svoj zivot, a mislim da svi zelimo voleti ili biti voljeni, zar ne? Moj zakljucak je, dakle, da bi mogao da se prepustis zivotu a imati unutrasnji mir, treba ga potraziti, boriti se za njega i cuvati ga. To se moze mislima. Zivot je dar, i treba ga ziveti. Kako i kada mozes da zelis, dobro, posle smrti?

" Hrabro je pozeleti srecu svome bolu,
i biti resen, ne dopustiti nikome da te tesi.
Ali jedan nov lik gleda kroz moja vrat i podize svoje oci k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da utrem i da izmenim melodiju svoje pesme. Jer je vreme kratko."

Rabindranat Tagore

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"zoranez''

Citat:Zelje savijaju svemir. A zeljeti treba znati. .

Pratim ovu temu veoma pažljivo, izmedju ostalog i zbog toga što mi odgovara način promišljanja učesnika razgovora. Mnoge izrečene misli su me motivisale da o njima razmišljam, a ova, citirana, podstakla me je i da se uključim u razgovor.

Knjiga Smilje Stojanović ''Nebeska tkalja'' počinje rečima:
''Čovek umire polako. Najpre umiru želje...''.

Trebalo mi je nekoliko dana kako bih se odvažio da nastavim s čitanjem. Zanemeo, gledao sam tu rečenicu koja mi je igrala pred očima. Pomislio sam na mogući spisak želja kojih sam se, gotovo neprimetno, dan za danom, godina za godinom, nehotice odricao. Osećao sam se kao kad kupite nove cipele pa ih stavite pored onih starih koje ste do tada zadovoljno nosili. Onda sam vratio svoju duhovnu sliku koja je postojala pre tog erodirajućeg vremena rutine, navika i kolotečine i pokušao da prepoznam sebe. Pomalo s tugom, zapažao sam neke nepopravljive procese, ali i s radošću sam shvatio da se ponešto može i popraviti. Važno je želeti. Tada je sve lepše, pa makar bilo i nedohvatno. Od tada svakoga jutra preispitujem svoj spisak želja. Na tom spisku se nalazi najpre pozdrav voljenoj osobi. Na kraju dana preslišam se šta sam od tih želja ostvario, šta pomakao za sledeći dan...Kako god, na tom spisku se nalazi jedna želja više: da zaželim laku noć i miran san voljenoj osobi. Nikada neću prestati da je želim i znam da će moj duh na taj način odbijati napade prirode na krto, neotporno fizičko telo. Da, saglasan sam: voleti znači želeti. Sasvim sigurno.