Ljubav je zeleti dobro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zašto se pokajati.
Pokajanjem mi nećinimo pošiniocu lošeg dela dobro već sebi. Jer se mi oslobađamo stavičnog tereta kaji nas tišti. Da ne bi smo razmišljali o tome šta bi smo mu mi uradili. Svako ima izbor. Pa se bira osveta ili sopstveno isceljenje. Izlaziš iz mržnje i ideš ka ljubavi.
To neko ovako ili onako objasnjava. Iz personalnog iskustva znam za ono sto je u mojoj tradiciji, kulturi... Danas su ljudima dostupne razne ideje. Različita objašnjenja.
Izuzetno blagotvorne stvari u Hrišćanstvu su Oče naš, Isusova molitva, opros i pokajanje. Kad je reč o pokajanju ono je jedinstveno za Hrišćane i nije ni čudo što su hrišćani izbacili druge živote. Kažu imaš ovaj jedan pokaj se. Drugim rečima nama vremena učini to pre nego što prođe život.
I oprost i pokajanje ukoliko nisu iz srca bolje ih i ne raditi.
Najača molitva ide uz suze, a to samo mozeš potvrditi ličnim iskustvom. Kad se neko duboko pomoli, pokaje ako nema suza......
Ljudi oće da nekako nadiđu bol. Staviš se iznad. Da budu razumni, svesni mada svi mi imamo otrova u sebi i to boli. A kad boli... pa sad hvatajmo relaciju sa suzom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ella
razumljivo je imati takav strah ili osecanja za ponavljanje gresaka. Ali iskreno mislim da nema bas nekog ponavljanja, tj duboko kad razmislis, nista nije isto. Zar nas buducnost vodi u proslost? Strah da se ne ponovi ista " greska" je stanje osecanja koje bi trebalo posle istih gresaka biti/postati/probuditi stanje stecene mudrosti.

Hm. Dalje, razumem tvoje misljenje o kolicini. Ali ne zelim da pogresno zakljucim, pa bih te zamolela da navedes neki primer?

@ all
Isto mislim da se ljubav po sebi ne transformise. Ona je ista i stara ko zna koliko , recimo da mislim da je nesto poput price dobrog drveta. Delo ili funkcija se ne menja. Slazem se sa ellom da je do toga kako je ko dozivi i tumaci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ella
Moje licno iskustvo se samo moze sloziti sa Ljubicastom.

@Ljutica
Ljuba se ne transformise, ali transformise coveka kojio pocinje da voli. To sam ja mislio pod time. Da transformise negativno unutarnji bol.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@the_man!

kazu da kad placemo za nekim ko nam je drag i taj neko npr. umre ili ode...ne placemo iz ljubavi i zbog toga sto se njima desilo, nego iz sebicnosti....i mislim da je to tacno

valjda je najteze prevazici tu takvu sebicnost (iz ugla kad je nisi prevazisao). iskusila sam nekoliko kratkih perioda oslobodjena od nje i jednostavno je fenomenalno. ali jos uvek nemam dovoljno snage i hrabrosti u sebi da to zauvek prevazidjem....

sto se tice nesrecnih dogadjaja, smrti, naizgled nepravednih desavanja, mnogo mi se svidja kako je to rekao richard bach: 'The mark of your ignorance is the depth of your belief in injustice and tragedy. What the caterpillar calls the end of the world, the Master calls the butterfly.'

i dodala bih i ovo, isti autor:
'If your happiness depends on what somebody else does, I guess you do have a problem.'

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ljubicasta
Delim isto iskustvo, misli povodom toga sto si sad napisala. Medjutim ukoliko se covek spontano rasplace ne mora uvek biti sebicnost moze biti i neki vid rastanka. Tako je meni bilo kad je odlazila tetka onamo, jel.
Bio sam u soku par dana jer se nije bas ocekivalo iako je bilo nagovestaja. Na sahrani sam se rasplakao kad je svestenik drzao govor i ... Mada dan dva kasnije kao da se nista nije desilo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ljubicasta. hm. moguce. kad je umrela (poginula) jedna moja draga i mlada bratickinja , mnogo sam plakala. A razlog za to je, zato sto je pre toga dugo nisam videla a ni pricala sa njom. Ne iz ljutnje, nego je devojka " letela". Bila je velika kao mala, a kao velika je letela. Plakala sam zbog toga sto sam "odustala" , tj verovala sam da ce (sama) naci neki mir. Plakala sam sto mislim da sam uskratila njoj i sebi ljubav. Ali prvenstveno zato sto sam odustala. Nisam plakala kad su mi umrele ni baka ni tetka, i mene je to bacilo u cudo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljutica ::Hm. Dalje, razumem tvoje misljenje o kolicini. Ali ne zelim da pogresno zakljucim, pa bih te zamolela da navedes neki primer?


Nemam primjer za ovo (ili ne bas ovako rano ) ... jednostavno mislim da koliko smo sposobni da volimo kada imamo 10-15-30 godina - isto toliko mozemo da volimo i kada imamo 105. Mozda se nasa kolicina ljubavi nikada ne mjenja (smanjuje ili povecava) mozda je uvijek ista, ali kako covjek sazrijeva tako se i pojam ljubavi mjenja, pa mi time smatramo da volimo vise. Nadam se da je dovoljno jasno.

ljubicasta ::kazu da kad placemo za nekim ko nam je drag i taj neko npr. umre ili ode...ne placemo iz ljubavi i zbog toga sto se njima desilo, nego iz sebicnosti....i mislim da je to tacno

Ovo je meni palo na pamet kada sad procitala Pecin post za the_man-a!.
Samo sebicnost i nista drugo.

~ ~ ~

Neka moja (generalna) teorija ... sve se ponavlja. Kako se smjenjuju godisnja doba - i kako je manje-vise sve povezano sa necim (nazovimo to karma ) mislim da covjek i u ljubavi kruzi u jednom zacaranom krugu. To jest dok ne otvori oci i ne shvati da mu i nije potreban neko drugi ili nesto drugo da bi bio sretan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljubicasta ::kazu da kad placemo za nekim ko nam je drag i taj neko npr. umre ili ode...ne placemo iz ljubavi i zbog toga sto se njima desilo, nego iz sebicnosti....i mislim da je to tacno


Ella ::Samo sebicnost i nista drugo.


Hm.

Ako nekom cirkular odsece ruku i krenu suze--da li je to sebicno?

Da li bi trebalo od te osobe traziti da ne place vec da oseca ljubav prema odsecenoj ruci?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne Leoparde, to su suze bola.

Kakav primjer si uzeo?!
Moje pominjanje sebicnosti na ljubicastin post se odnostilo na:
moja (sta ja znam) ujna koju sam ja mnogo voljela je umrla. Doslo njeno vrijeme, prozivjela je svoj zivot i gotovo. Ja placem nekontrolisano, meni je zao. Cega ili koga? Nje? Ne ... Zasto da mi nje bude zao? Nje vise nema. Zao mi mene sto necu moci vise da provedem vrijeme sa njom, da lijepo setamo i pricamo kao smo to nekad znale, da mi pravi moje omiljene kolace, da me tjesi kad mi je potrebno ... i tako dalje. Znaci sve ono sto ce meni da nedostaje je samo zbog mene. Sta sam ja nego sebicna u tom slucaju?

Ostavi te neko do koga ti je stalo. Sta radis? Patis ili places (neko vrijeme). Zasto? Zato sto si se navikao na tog nekoga, a to je prva greska (vezivanje) jer kad jednom dodje do od-vezivanja - patnja. I oet places zbog sebe a ne zbog njega/nje. Jer sto da places zbog njega/nje ako je nasao/la nekoga sa kim ce da bude sretan/na? Opet placem zbog sebe sto ja ostadoh "sama i nesretna".

Sebicnost u velikom paketu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da li ti to odlucis da places ili se plakanje desava samo od sebe?