Ljubav je zeleti dobro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@The_man!,

Ne, nisam uopste religiozan.

Stavise, pre bi se moglo reci da sam skeptican.

Ne verujem ni u boga, ni u dusu, ni u "ja", ni u zivot, ni u smrt, ni u zivot posle smrti...ama ni u Deda Mraza!

Prava sam stipsa kad bolje pogledas i verujem iskljucivo u ono sto zaista postoji--a to je postojanje.

Niposto dakle ne verujem u neko tamo nistavilo.

Iz tog razloga i verujem u beskrajno i vecno postojanje--u suprotnom bih morao da verujem u nepostojece nistavilo--a za to vec nisam dovoljno lakoveran.

Postoji dakle iskljucivo beskrajni i vecni okean postojanja i njegovi talasi promene pomocu kojih postoji--jer ono sto se ne menja ne moze ni da postoji.

E sad ti meni lepo kazi: koji deo tog vecnog i beskrajnog okeana postojanja je zivot-- a koji smrt???

Kada neko umre da li to mozda od kapi postojanja ostane kap nistavila???

Naravno da ne.

Postojanje ne moze da postane nistavilo.

Nistavilo je kontradikcija.

Postojanje dakle ide dalje kao da se nista nije desilo.

Pa sta je onda prestalo da postoji???

Pa samo konvencija, entitet, iluzija--no te stvari ni nemaju pravog postojanja.

Stvar je u tome sto provodimo toliko vremena medju konvencijama, entitetima i iluzijama da pocinjemo da ih uzmamo zdravo za gotovo.

Ono sto mi zovemo smrt je samo vidljivija manifestacija promene--koja se stalno desava i koja je nista do manifestacija samog postojanja.

Nije dakle problem sto mi toboze umiremo, sto kao bivamo razdvojeni, sto nas kao boli ovo ili ono, sto smo kao tuzni--nego sto toliko STVARNO patimo zbog svega toga.

Patimo samo zato sto se grcevito drzimo.

Grcevito se drzimo zato sto ne razumemo.

Ne razumemo zato sto nismo otvorili um.

Nismo otvorili um zato sto nismo zeleli dobro svima i svemu.

Ljubav je zeleti dobro--dakle upravo njome se spasavamo patnje.

Radi se naravno o 'neprimenjenoj ljubavi'--o ljubavi koja nikog i nista ne uskracuje i nema ni genetsku ni kulturnu ulogu--vec upravo spiritualnu.

Prosto receno: radi se o ljubavi koja je velika kao beskrajni i vecni okean postojanja.

Nikakva teorija--cista praksa.

Probaj i uveri se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

the_man! :: Vidim da si duboko religiozan ...

Ja jednostavno moram da izdvojim ovu misao.
Tipicno razmisljanje --> dobro dolazi samo iz vjerovanja!
Nije da religija uci necemu losem (nemojte pogresno da me shvatite) ali ograniceno razmisljanje, slijepo vjerovanje u jedno, jednostavno onemoguci covjeka da sagleda svijet onakav kakav jeste.
Dobar covjek ne mora da bude religiozan - i obrnuto.
Pa uzmimo Hriscanstvo, postoji tek par hiljada godina, zar su ljudi prije toga bili samo zli ili samo dobri? Postojao je svijet i prije Hrista!
Dobar covjek je covjek koji svemu zeli dobro, sto Lepardvegetarian uporno pokusava da objasni.

Kada bismo se svi pozabavili sa svojim razmisljanjem o onome koga bas NEvolimo pa se zapitamo - sta bismo -- kad bismo (mogli) ... tad bi se vidjelo "Ko kosi a ko vodu nosi".

Ljubav sama po sebi je pozitivna/dobra pojava -- pa to mora da je razlog za njeno postojanje.
E sad na drugu stranu, patnja koju ona moze da proizvodi/proizvede je losa. Tu nastaje pitanje, zar iz necega dobroga moze da nastane nesto lose? Jer cim patimo (emotivno, fizicki, psihicki) to je lose.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne. ja mislim da je patnja do jedne mere korisna, i samim time je ne gledam kao losu. nego kao sto rekoh ranije, jedna od niz kockica, ili lica zivota.
U ljubavi volimo unikatno lice, sebe, svog partnera itd. " Pravo lice" ili autenticni " sjaj" ne dolazi po sebi, nego po staroj " preko trnja do zvezda" .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljutica ::ne. ja mislim da je patnja do jedne mere korisna, i samim time je ne gledam kao losu.

Moze i tako (ali samo ako iz patnje naucimo nesto korisno).
No ... medjutim, u stvari i u ostalom, ako imamo nekoga ko pati za necim sto ne postoji (idealom) - a i dalje pati, to nikako nije dobro.
Moze li patnja da se kontrolise? Moze li ljubav da se kontrolise?
Moze li dobrota? Ili ... treba li?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ako verujemo u ljubav, velika je verovatnoca da zelimo da naucimo od patnje i u istom trenutku i da pomognemo drugima da nauce i ne gube veru, nadu. S' toga, da bismo mogli zeleti ljubav i dobro, treba prvenstveno verovati u nju. :-)

hm. iskreno mislim da svako na svoj nacin daje svoj doprinos ili ucestvuje u " ljubav je zeleti dobro", mimo svojih patnji. Otac koji je depresivan zraci negativnu energiju prema svom detetu. Ali isti otac zraci ljubavlju, kad posavetuje isto dete ili ga tesi kad mu je lose, ili sl.
Da li moze patnja da se kontrolise? mislim da sam videla dokaze da moze. Tj ljude koji nisu dali-iz ljubavi- da ih patnja obori sa nogu. Sto se tice kontrole ljubavi i dobrote, navela sam primer depresije a i u ranijim postu:

Citat: Mislim da je covekova prirodna potreba na ovaj nacin " zaleciti" bolesne ljude i podstaknuti, hraniti i ulivati moc ljubavi mislima.

Patnja i kontrola kao drugo nego privremene pojave ili eksponiranje mislim da su izliv sebicnosti, koja ne omogucava prostor ljubavi.

mislim da odosmo malo u offtopic...nisam sigurna.. modovi kazite na vreme!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma nemoj da se jedis, kad smo bili divanili o patetici u ljubavi zasto ne o patnji - sto je nekako logicnija, prirodnija pojava.
- Jel' tako?
- Tako je.

Nego ... samo dok se pozitivne misli sire, sve je ok.

"The mind is everything. What you think you become."

"Thousands of candles can be lit from a single candle, and the life of the candle will not be shortened. Happiness never decreases by being shared."

"You yourself, as much as anybody in the entire universe, deserve your love and affection."

Dobrota moze da pomogne da se prevazidje mnogo toga; strah, patnja, bol, gubitak, nezadovoljstvo ...

Ljubav je htjeti (potruditi se, omoguciti) da i drugi budu sretni.

Dug je put preda mnom ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

patnja i bol su jedostavno neophodni i treba umeti lepo ih docekati, jer kad prodju, onda tek jos vise mozemo da volimo
@leopard - niceg zanosnijeg, carobnijeg, lepseg i inspirativnijeg od najveceg cuda od svih - samog postojanja
prelepo napisano

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvini nada je beskorisna. Zasto jer se necemu nadas znaci nisi u sadasnjem trenutku prisutan. Nisi ziv. Ocekujes nesto. Jos nisi pustio um. Ceznes za necim a um je vezan za prolazno za ovaj svet.
Zasto je ljubav patnja? To je proces ucenja i nase shvatanje ljubavi. Ako je ljubav prava ona transformise. Mada ja opet ponavljam duboko stanje neprestane ljubavi (ekstaza) i milosti je prosvetljenje.
Beskonacno i vecnost. Beskonacnost je ono sto se ljudima desava umiru i radjaju se i tako iznova i iznova. Vecnost treba se pogledati sta je.
Postojanje ko ga je spoznao. Ti verujes u ovu stvarnost sto znaci da si vezan za um. 99% je u umu pa su onih 1% sto su u ljubavi posmatrani kao ludaci a Isus je duh. Razmisli o tome.
Mada kad pogledamo Budu (Gautam Sidarta) i on je poricao sve pa i postojanje boga. Tako da ima puno puteva. Samo jedan odgovor za svakoga.
Kad neko nastrada ima uvek razlog. Tesla kaze da u univerzumu nema slucajnosti.
Praznina nastupa kao odsustvo laznog ja odnosno ega, emocija i svega u sta si naucen da verujes (lazne predstave o nekim pojava i Isusu, Budi...) to je praznina trenutak kad treba da nastupi prosvetljenje. Odnosno spoznaja svoje sustine i zivotne sile. Sve dok si u um ti se bojis smrti i nisi ziv. Ko kaze drugacije veruje u iluziju. Puno ljudi misli da je jako duhovno. Samo bog zna...
Ljubcasta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

the_man! ::Znam, ali šta je sa bolom za izgubljenom osobom? Ne možeš na njega tek tako zaboraviti?
Ti tu osobu ne posedujes, zar ne?
Ona je otisla... sta se tu vise moze?

Da se razumemo... slagali bi svi mi ako bi rekli da ne bi osetili bol i tugu...
Apsurd bi bio ne osetiti nista, jer bi smo otisli u bezosecajnost.
Oseticemo u prvi mah svi mi i bol i tugu.

Ali...
Probudjeni um ce se mnogo brze pomiriti sa cinjenicom da je to zavrseno, i shvatice da nasa bol nece vratiti osobu.
I probudjeni um ce brze 'preboleti' gubitak [u meri u kojoj on to zeli], i nastavice da zivi svoj zivot - jer - mi smo [u vecini slucajeva] potrebni i drugim ljudima [ako nista drugo - drugima je draze da te vide srecnog nego tuznog]