offline
- pricanakvadrat
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Apr 2011
- Poruke: 17
|
Napisano: 18 Apr 2011 13:49
Ljudi dajte neke ljubavne stihove, priče i zanimljivosti iz vaših života...
Dopuna: 18 Apr 2011 13:55
To je samo, ljubav
_______________
Ne možeš pobeći od slabosti.Moraš se boriti,ili iščeznuti.
Jer,taj strah od samog straha ubija svo dostojanstvo u čoveku.
Natera te da klečiš,i podležeš njegovim naređenjima.
Počne da vlada tvojim umom.
Da li ste se nekada plašili da volite? Da li ste pomislili kako niste dovoljno dobri, lepi, ili možda, kako to nije za vas?
Strah od vezivanja? Svi ga imamo. Negde duboko u nekoj od fioka gde čuvamo one uspomene koje nas bole, ožiljke koje samo vreme može da ukloni, stare, neostvarene želje i slično, leži on.
Strah, zbog kog ponekad propuštamo sjajne stvari.
Ljubav ne možete silom uzeti.
Ne možete je sami stvoriti, ukrasti, ne možete je nacrtati, niti rečima obuhvatiti.
Ljubav menja ljude preko noći, oni koji su bili tvrdoglavi popuštaju, oni koji su bili kamen postaju pamuk, odgovorni se pretvaraju u neodgovorne, pažljivi u nepažljive...
Ali vi se ne bojite toga...
Vi se bojite da vam neko uđe pod kožu,
Da vam neko obuzme um, proširi maštu, opara kožu, uđe u najdublje delove vašeg blaga u glavi, koje ne pokazujete rado...
Bojite se da ćete ustati i da će jutro odisati samo jednim mirisom,da će u danu koji sledi biti samo jedna osoba, da ćete, kad legnete i sklopite oči,videti samo lik osobe koja vam se doselila u srce...
I ono što vas najviše plaši:
Da jednoga dana, kada voljena osoba poželi da ode, ne ponese svoj dotadašnji dom, vaše srce, sa sobom.
Jeste strašno biti povređen... Sekund u kom izgubite ono što je bilo vaše, je onaj koji ostavlja ponekad neizbrisiv trag, bolan i prljav. Minut u kom vam se svet ruši, je onaj u kome shvatate da ste do maločas držali ruku u ruci, a sada je samo vaša ruka tu koja prazno visi u vazduhu. Sati u kojima pokušavate da se suočite sa nadolazećim danima, dani u kojima se pripremate za mesece, meseci za....
Ne.
Voleti i biti voljen je nešto najlepše što živo biće može da oseti, i to je osećaj koji ne može niko lažno da vam nadomesti, to je unikatno i idealno.
Ljubav nosi i patnju i sreću, ali zar to nije smisao ljudskog postojanja?? Ne možemo svaki dan biti srećni, ali opet, ni tužni, dolaze trenuci na koje nekada nismo spremni, ali nas život uči da budemo...
Nemate se čega plašiti, pustite unutra one koji to zaslužuju, i pružajte isto što želite nazad. I nemate od čega strahovati.
To je samo, ljubav...
By Jelena Hajduk, pricanakvadrat.com
|
