sve vise usamljenih..

1

sve vise usamljenih..

offline
  • pravnik
  • Pridružio: 06 Okt 2007
  • Poruke: 432
  • Gde živiš: Novi Sad

Nesto sam bas skoro razmisljao, od vecine mladjih koje znam, otprilike od 25-35 godina da su stari, samo nekoliko ima duze veze, a vecina ih je samo, ukljucujuci i mene, vec dugo vremena. Kod mene je bio klasican slucaj: imao sam dugu vezu, kada je pukla, uleteo sam na brzinu u par kracih veza, jednu za drugom, i to nije bilo dobro, a onda je usledila pauza koja traje do danas, vrlo duga pauza. U medjuvremenu, kao da je sve islo na vodenicu usamljenosti: obaveze se gomilale, sve manje vremena i prilike da upoznas nekog, drustvo se osipalo, izlasci sve redji.
Najgore je kad posle nekog vremena shvatis da si navikao na samocu, i
to prihvatis kao nesto sto je sasvim u redu.
Nedavno sam sreo drugaricu, i rekla mi je da poznaje nekoliko devojaka
koje jako lepo izgledaju, zaposlene su, odgovorne, fine, izlaze svaki vikend- ali vise od dve godine, niko im ne prilazi! Pocele su gubiti veru u sebe. Sta se desava, zasto ljudi postaju nezainteresovani za veze?
Mnogo momaka koje znam, imaju slicnih poteskoca. Rade, ali plate nisu velike; mnogi zive s roditeljima ili stanuju privatno, nemaju svoj stan; jednostavno kao da misle da nemaju sta da ponude devojkama. Naravno, ima i onih koji su nezainteresovani( bleje po ceo dan u kladionici, ali to je vec posebna prica).
S druge strane, ima zaista i dosta devojaka koje jasno stavljaju do znanja da im je materijalni momenat najbitniji. Ima i finih devojaka, koje imaju strpljenja sto se toga tice, ne traze da sve odmah bude servirano na tacni, ali njih je tesko upoznati. Ili ne izlaze, ili kad izadju, ne primetne su, ne prilaze nikom, njima niko ne prilazi, i tako se sve vrti u krug.
Mene jos dodatno nervira sto svi- porodica, prijatelji, stalno pitaju kad ces da se zenis, posto sam presao 30, nalaze mi kandidatkinje..
Mislim da je moj osnovni problem, sto sam imao losa iskustva s nekim vezama, i dozivio neke prilicno niske udarce od zena. U mene se uvukla neka sumnjicavost i oprez, i vrlo tesko verujem u iskrenost zena. Znam ja naravno da ne treba generalizovati, ali to je nekad jace od coveka, prosto te strah da ponovo ne napravis gresku. Nekad mi se cini kao da sam prazan, kao da sam izgubio sposobnost da volim.
Uf, raspisah se. Nemojte sta zameriti, pisao sam bas sta mi je na srcu.
Zanima me sta vi mislite o ovoj temi, sve cesce samoce.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 2762
  • Gde živiš: Apsurdistan

Mislim da je doslo vreme istine. Prave ljbavi. Mislim da su periodi samoce neophodni iz puno razloga. Covek upozna bolje sebe i time lakse upoznaje duge. Strpljenje se razvija. Nema puno laznih susreta mogu se desiti samo pravi. U tami i tisini ljubav izvire i tek je tada upoznajemo. Sto se tice samopouzdanja ono se uvek lako povrati samo treba verovati i mislim da ne treba stvari forsirati, ali budno oko za pravu osobu uvek mora postojati. Pod okom mislim na dusu i srce.
Pa mnogi su se tek u 35toj ozenili. Znam par primera. Tako da nista nije izgubljeno sem u nasim glavama Wink

Srecna nova Very Happy



offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Sve je vise usamljenih i samih u svim generacijama, svi imaju potrebu za ljubavlju, paznjom i kontaktom, pa i sredovecni i stari.
Znam da ovo nije popularno sto cu reci, ali se potrudite da budete malo tolerantni, vi mladi, prema mom srednjem dobu i iskustvu.

U ovoj zemlji u skoro svim generacijama nema prave ljudske komunikacije izmedju polova, mi se slabo poznajemo, razumemo i tesko prihvatamo razlicitost. Tradicionalno, muska deca se vise cene kakva god ispala, vise paznje dobijaju u porodici, a slabo to vracaju svojim majkama, sestrama, drugaricama i partnerkama. Oni traze da budu voljeni, postovani, prihvaceni takvi kakvi su, ali nisu spremni da na isti nacin uzvrate. Stavise, mnogi uopste ne misle da imaju ikakvu moralnu ili ljudsku obavezu i odgovornost u odnosima sa drugima.
Od zena se ocekuje i trazi pozrtvovanost, odgovornost, radinosti ili materijalna samostalnost, ali i dobar izgled, seksipil, zenstvenost, neznost, posvecenost, da kaze sta i kad treba, odnosno da cuti, da svoje misljenje, ako ga kojim slucajem ima, zadrzi za sebe, da bude takticna, dobra domacica, uspesna na radnom mestu, pozrtvovana majka, sestra, kcerka... zene su ovde obavezne svima i svakome, primarnoj i sekundarnoj porodici, kao i drustvu.

Koja devojka ili zena moze da ispuni sva ova ocekivanja? Trebalo bi da bude hiperzena i savrsena. Ali posto nije savrsena i ima svoje potrebe i stavove, kada ih ispolji ili verbalno izrazi ili ne daj boze, zapocne sa njihovom realizacijom, muskarci pocinju da igraju veoma grubo, sluze se niskim udarcima, sutiranjem i pljuvanjem ili mentalnim terorisanjem. Tako eskalira rat. Ali, znate kako, verujem da se cak i vreca za udaranje jednom umori od primanja udaraca, pocepa se i skljoka. To se dogadja ljudima, umore se i skljokaju od silnih pokusaja i promasaja. I prestanu. Nekako se pomire s tim da je svaki covek sam i uvek na gubitku.

Pride, ovo drustvo je bolesno od svoje proslosti i sadasnjosti, i treba ga leciti, kako? ne znam.

offline
  • pravnik
  • Pridružio: 06 Okt 2007
  • Poruke: 432
  • Gde živiš: Novi Sad

Sorelag, izvini ali apsolutno ne mogu da se slozim sa tobom. Naravno da postoji mnogo zena u Srbiji koje su u podredjenom polozaju, ali postoji mnogo i onih drugih. Ja vidis nikada nisam trazio " domacicu ", niti sluskinju u kuci i kuhinji. Nisam ni trazio nikad da bude sve po mome, nisam razmazen. U svaku vezu sam ulazio iskreno, i bez ikakve rezerve.
Mnogo danasnjih devojaka je vaspitano upravo onako kako ti navodis za muskarce. Kao prvo - razmazene su. Misle da su centar sveta, da svi treba da igraju oko njih i da im ugadjaju. O pozrtvovanosti sa njihove strane prema partneru, da i ne govorim. O mentalnom terorisanju bi takodje bio uzdrzan, znam prilican broj veza gde zene vode glavnu rec, i znaju itekako partnera da povrede, i zadaju mu niske udarce, cak i u drustvu, za recimo prepunim stolom, cemu sam bio svedok. Kao sto zene trpe teror u losim brakovima, trpe i muskarci, oni ne trpe fizicko nasilje kao zene, ali trpe itekako emocionalno, psihicko itd.
Znam masu parova gde je muskarac x puta bolji roditelj od zene, koja samo urlice i tuce dete.
Dalje, kazes kako da zena ispuni ocekivanja? A razmisli malo kako je tek muskarcu da ispuni ocekivanja? Od njega se trazi da bude materijalno i stambeno situiran, da bude zabavan, sarmantan, osecajan i nezan, ali istovremeno i jak i snazan, i jos x drugih stvari.
Danas, to ti se mogu zakleti, devojke su daleko vise orijentisane na materijalno i interes, nego muskarci, tako da nisam bas siguran ko tu generalno losije prolazi.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

dzon snezni ::Mislim da je moj osnovni problem, sto sam imao losa iskustva s nekim vezama, i dozivio neke prilicno niske udarce od zena. U mene se uvukla neka sumnjicavost i oprez, i vrlo tesko verujem u iskrenost zena. Znam ja naravno da ne treba generalizovati, ali to je nekad jace od coveka, prosto te strah da ponovo ne napravis gresku. Nekad mi se cini kao da sam prazan, kao da sam izgubio sposobnost da volim.



Iako te ne poznajem, zao mi je, delujes kao fina osoba. A slicnu pricu imaju i mnoge devojke tvojih godina koje poznajem (i zene mojih). One takodje slabo veruju u iskrenost, dobre namere i sl. muskaraca koje srecu. Dakle, obostrano nepoverenje i zatvaranje kao rezultat bolnog iskustva.

Ti navodis materijalni faktor, verujem da je tako sve vise u ovim mladjim generacijama.
Ali, generalno, sve je manje realnih sansi za susret i vezu, iako danas postoje neverovatne mogucnosti o kojima je moja generacija u mladosti mogla samo da sanja. Dakle, paradox: toliko je tehnickih mogucnosti za komunikaciju, a ljudi su sve izolovaniji i usamljeniji u svojim sobama ispred monitora, kuckaju, zapocinju neke cyber veze ili kako se to vec zove... Meni je pravi fenomen upravo uloga ovih "proteza", ne znam kako bi ih drugacije nazvala, raznih zamena, surogata za stvarni, autenticni kontakt sa drugim ljudskim bicem. Godinama sam chatovala, dopisivala se i na taj nacin "upoznala" (uh, mrzim cak i ove izraze) mnogo ljudi oba pola koji uopste ne zele stvarne kontakte. Pri tom, neki od njih igraju svoju "imitaciju zivota" veoma ubedljivo, uzivljavaju se u svoje uloge, dozivljavaju citav dijapazon emocija i prolaze kroz razna stanja u tim "vezama". smešak To me vec duze vreme fascinira, ta iluzija da se moze imati
prijateljstvo, odnosno ljubavna veza sa osobama ("profilima") koje nikada nismo videli niti cemo.

Sad me je skoro sramota da priznam, ali ja sam isla na te dating sites u pocetku mog upoznavanja s internetom misleci da tamo zaista moze da se upozna osoba za vezu ili druzenje. To je bio moj motiv. Stalno slusam price o parovima koji su se na taj nacin sreli i posle toga su ziveli dugo i srecno... ali ja, iskreno, u svom okruzenju rodbine, prijatelja, kolega, poznanika ne znam nikog ko je na taj nacin ostvario dobru, trajnu vezu.

Eto, mozda sam otisla u off, ali cini mi se da ova sredstva masovne komunikacije zaista rade svoje u proizvodnji "usamljenih", "anonimnih", "nevidljivih" gomila.

offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

Ja cu opet po starom da ponavljam svoje misli kao pokvarena ploca.
Nije materijalna situacija problem, niti ekonomska. Mada je se fino izvlaciti na to. Wink
Strah, nepovjerenje, nesposobnost kompromisa (sa obe strane), nezrelost pojedinaca (necu reci vecine, mislim da nije fer), manjak romanticne inspiracije, manjak maste, manjak vremena (koje je djelimicno prouzrokovano savremenim zivotom, i koje je to cudo -- te stvari su napravljene da pomognu covjeku ali i pored toga on nema vremena, ili misli da nema). I ako ga ima tesko mu je da se pokrene u tom nekom emotivnom polju. Mislim da je ova tema usko povezana sa onom sto ja otvori o Emotivnim problemima mladih (i ako ovi mladi koje dzon navodi nisu tako mladi kao oni iz one teme). Kvalifikovanje djevojaka onako kako ne treba bez prilaska istoj, sumnjajuci da je "ona jedna od onih" samo po njenom izgledu ili ponasanju u drustvu, ali ko ima vremena danas da gleda u neciju dusu? Oci da ne spominjem.

Ne treba mnogo ... romanticna setnja, iskren razgovor, podijeliti rucak, cigaretu, cokoladicu, flasu vina na krovu neke zgrade, obali rijeke, na nekom drvetu (ja sam divljakusa Mr. Green). Uzeti sansu, prici djevocji/decku, rizikovati povrijedjenu sujetu, jer ko zna ZNA da je ljubav svugdje oko njega, treba je samo prepoznati.

Isto tako kako se ti dzone osjecas "usamljeno", pomisli samo koliko se drugih ljudi, istih ili slicnih tebi, bas tako osjeca. Ne vjerujem da su bas svi izabrali da budu sami. Nekome samoca tesko pada. Drugi put (ti ili bilo ko drugi ko ne zeli da vise bude sam ili usamljen) kad vidis neku djevojku koja ti se cini interesantna i vrijedna par minuta tvog vremena - pridji joj pa vidi sta ce se desiti. Mozda je ona ta koja ce ti promijeniti misljenje.

offline
  • pravnik
  • Pridružio: 06 Okt 2007
  • Poruke: 432
  • Gde živiš: Novi Sad

Nazalost, tehnologija umesto da zblizava, vise udaljuje ljude.
Eto ovo mi je prva Nova Godina bez ijedne cestitke u postanskom sanducetu. Dobio sam naravno gomilu SMS-ova i elektronske poste, ali nijednu staru, dobru cestitku. A ne treba puno vremena da se kupi, nesto napise i posalje, i da obraduje nekog dragog. Sto se tice poznanstava preko neta, mislim da je glavni problem sto ljudi neiskreno tome prilaze, i cesto se predstavljaju onakvima kakvi zapravo nisu. Necu naravno da tvrdim generalno, da je nemoguce nesto ostvariti preko neta, ali po meni susret uzivo nista ne moze da zameni.
Postajemo " instant " generacija, sve radimo na brzinu, otaljavamo stvari, umesto da vidimo njihovu sustinu.
Ne mislim ja da je materijalno glavni problem, mada moze biti jedan od problema, vise je problem ta emotivna praznina, otudjenost, kako god to nazvali. Ima naravno devojaka, kojima je vaznije kakva je neko osoba, nego njegov dzep, ali izgleda da su i one imale losa iskustva, i jako su sumnjicave kad im ko pridje, a same ne prilaze, i tako se sve vrti u krug.
Mene je sablaznio jedan zemljak, koji inace dobro stoji, izjavom da nece zenu i decu, jer ne zeli obaveze, nece da mu neko odredjuje kad moze izaci, koliko moze popiti i sl.! Jedan totalno sebican pogled na zivot: ja cu da uzivam, i necu da ista zrtvujem za bilo koga drugog.
Iskoristio bi priliku da cestitam Bozic ko slavi, i pozelim svima zdravlja, srece i ljubavi.

offline
  • zixo  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 27 Sep 2006
  • Poruke: 1084
  • Gde živiš: Beograd

Bravo Ella, pravi si moderator!

A ,,prica o ljubavi obicno ugnjavi''.

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2008
  • Poruke: 987
  • Gde živiš: na putu za jedno ostrvo

Lepo je citati postove kad ih pisu ljudi koji su posteni pred sobom. To mi je probudilo zelju da se umesam.

Sa svih strana, i iz medija i iz realnosti, bombarduju nas porukama da je biti sam nesto ruzno. Moramo da se prilagodimo da se zivi brze, da srecemo gomiletinu ljudi, da razmenimo po koju sa hiljadu ljudi dnevno, a da nas to ne umori, ne iscrpi, ne oduzme energiju za ono sto zelimo. Iza zamke da nam se nesto daje u tom novom vremenu, ne vidimo uvek sta nam se oduzima. Hocu da kazem, oduzimaju nam nas. No, to nije novina. Drustvo uvek gleda sebe, a covek mora da mu se suprotstavi i bori se za sebe. Dakle, iz moje perspektive, prirodno je voleti 2-3 puta u zivotu, imati nekoliko kvalitenih seksualnih partnera za ceo zivot i to vam je sve. Laze svako ko kaze drugacije. Sve te price o stotinama partnera, meni to lici na nabrajanje svih kolaca koje sam pojela u poslasticarnici. Mislim, to je ok, nemam nista protiv da ljudi to rade, ali nemojmo govoriti o ljubavi. Ok je imati vezu jer vam treba neko da izadjete u grad umesto da sedite kuci, ali onda budite svesni toga i nemojte kukati kako nema ljubavi.

Hocu da kazem, prave stvari se ne dogadjaju svaki dan. A covek u medjuvremeu treba da zivi i to dobro i kvalitetno i da slavi zivot da bi mu se desavale prave stvari. To sto neko nema partnera, nije znak da treba da cami. Mislim da je sustina da je covek otvoren za prave stvari i da je spreman da ih uzme. To su pitanja kojima treba da se bakcemo. Znam, tesko je. Svi imamo porodicne probleme, zivimo u drzavi u kakvoj zivimo. Valjda bas zato, moramo da se okrenemo sustini.

Pozdrav

offline
  • Pridružio: 01 Sep 2007
  • Poruke: 292

lepo receno treba da se okrenemo sustini, mozda je upravo samoca taj put da realnije sagledamo neke stvari, ponavljam samoca a ne usamljenost...
ona je svakako blagorodna ako joj znamo prici upravo sa te sustinske strane i spoznamo sebe jer smo se generalno odvojili od sustine postojanja nas samih kao licnosti....
ipak smo sbi najvazniji sami .....

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 752 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 3 sakrivenih i 722 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, Apok, bojanM84, cole77, dogodine, Drug pukovnik, FOX, gorstak2, goxin, helen1, ivance95, jaeger, jery2, Lucije Kvint, Marko Marković2, Mirage 2000N, pein, raketaš, Recce, robertino, Snorks, suton2, Toni, vandrej, vathra, zola92, 1107