|
Управо тако,много се иде у ширину и теорију,праксе има веома мало али и то ће се ваљда временом исправити
Dopuna: 23 Dec 2005 12:05
Deca mnogo uče, ali slabo razmišljaju
Teorijsko znanje naših osmaka iz prirodnih nauka je iznad međunarodnog proseka, ali to što su „pokretne enciklopedije“ ne znači im puno, pošto ne razumeju naučene pojmove, ne umeju da reše suštinske probleme i ne uspevaju da kritički misle, rezonuju. Osnovci su preopterećeni teorijom koju pri tom ne umeju da primene u praktičnim situacijama - rezultati su Međunarodnog TIMSS istraživanja.
TIMSS testiranje, osim ispitivanja znanja osnovaca iz matematike, fizike, hemije, biologije, ekologije i geografije, obuhvata i ispitivanje uslova u kojima deca iz 49 zemalja sveta uče i rade, nastavni kadar i planove i programe po kojima uče. Ispostavilo se da su nam nastavnici stari - najviše ih ima u dobi između 50 i 59 godina, da njihov nivo obrazovanja (većina sa višom školom) ne odgovara zakonskoj regulativi, da su nam škole jako loše opremljene za izvođenje nastave - nedostaje literatura, laboratorijski materijal, sredstva za demonstriranje i uvežbavanje gradiva, audio-vizuelna oprema itd. Istraživanje je pokazalo i da učenici jako malo vremena provode u samostalnom radu, kao i da se trećina njih ne oseća bezbedno u školi.
- Rezultati ovog istraživanja samo potvrđuju ono što mi već znamo, da nam deca uče previše teorije, a da imaju nedovoljno praktičnog rada. Naši učenici su iznad proseka kada je reč o pamćenju podataka, ali nisu sposobni da to znanje upotrebe za konkretno rešavanje problema. To je posledica toga što već decenijama u školama učimo napamet veliku količinu podataka - rekao je juče ministar prosvete Slobodan Vuksanović.
Očigledno je da bi trebalo promeniti odnos između teorijskih i praktičnih znanja koja deca stiču u školama, naglasili su predstavnici Instituta za pedagoška istraživanja. Dok se u azijskim zemljama, Hongkongu i Singapuru, čija su deca osvojila najbolje rezultate u ovom istraživanju, praktikuje da se mališani odmah podučavaju za rešavanje konkretnih problema spremajući ih za visoko tehnološko društvo, kod nas tradicionalno preovladava frontalni oblik rada nastave - čak 40 odsto nastavnih planova i programa čine predavanja, dok se taj procenat u razvijenim zemljama sveta kreće oko 24 odsto.
U našim školama nedovoljno je zastupljen grupni kao i samostalni istraživački rad. Naši nastavnici, takođe, ne praktikuju metod rada za podsticanje kritičkog mišljenja, kao ni povezivanje školskih znanja sa svakodnevnim životom, pokazalo je istraživanje.
Jovana Subotić
BLIC
|
