Ko je ko...podsećanje na poznate osobe koji nisu medju nama, glumci, pevači,muzičari

4

Ko je ko...podsećanje na poznate osobe koji nisu medju nama, glumci, pevači,muzičari

offline
  • Pridružio: 04 Dec 2008
  • Poruke: 4064

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B.....0%BE%D0%B7




I ovde, Jovankino mesto je pored supruga. Žena koja je obeležila jedno razdoblje, prelazila put od trnja do zvezda, bila slavljena i zaboravljna. Uvek dostojanstvena.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Timothy John Byford
(1941-2014)




Danas, 05. maja, preminuo je reditelj koji je obeležio naše djetinjstvo... Otišao je ispod duge neko ko nas je voleo više od nas samih, čovek koga nikad nećemo i ne smemo zaboraviti - Timoti Džon Bajford...

Počivaj u miru Gospodine Bajford



offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 644

GREJS KELI

Postoji mnogo zanimljivih podataka o Grejs Keli, koja se još uvek smatra ikonom i van i na platnu. Princeza Grejs je tragično poginula 1982. godine, kada je doživela moždani udar za volanom dok se vraćala kući u Monako sa svojom ćerkom i skrenula sa puta. Iako je u prvi mah preživela automobilsku nesreću, umrla je sutradan u bolnici.


Grejs Keli je pravo oličenje ženstvenosti, gracioznosti i blagosti.


offline
  • Programer
  • Pridružio: 23 Maj 2012
  • Poruke: 4543



Stiv Pol Džobs (24.02.1955. - 05.10.2011.) je bio američki preduzetnik, suosnivač, predsednik i generalni direktor kompanije Apple Inc. U vreme Stivovog rođenja, njegova majka je još uvek bila studentkinja te su ona i njen partner (takođe student) Abdulfattah Jandali odlučili da predaju Stiva na usvajanje, ali pod uslovom da on završi fakultet baš kao i njegovi biološki roditelji. Stiv je uspeo da upadne na fax, ali ne znajući čime će da se bavi u daljem životu, odustao je od redovnog odlaska tj. posećivao je samo neka predavanja poput kaligrafije. Da nije išao na ta predavanja, Mac OS nikada ne bi imao različite tipove fontova, a pošto je Windows ukrao dizajn korisničkog interfejsa Mac OS-a, ne bi ga imali ni današnji računari Wink Zajedno sa svojim prijateljem i zaluđenikom u elektroniku , Stivom Voznijakom , osniva Apple Computers čije sedište je bilo garaža u Pao Altu, odakle je sve počelo (sve ostalo je istorija) Razz Uvek je naglašavao značaj estetike i lepog dizajna. Apple nije proizveo ništa novo u to vreme, ali se uvek trudio da napravi proizvode koje bi svako poželeo. 5. oktobra 2011. i tri dana pre smrti Denisa Ričija , Stiv umire posle duge i teške bolesti od posledice raka pankreasa. Apple je tog dana izgubio kreativnog genija i vizionara, a svet neverovatnog čoveka...

Omiljeni citati...

Steve Jobs ::Your time is limited, so don't waste it living someone else's life. Don't be trapped by dogma - which is living with the results of other people's thinking. Don't let the noise of others' opinions drown out your own inner voice. And most important, have the courage to follow your heart and intuition.

Steve Jobs ::Technology is nothing. What's important is that you have a faith in people, that they're basically good and smart, and if you give them tools, they'll do wonderful things with them.

Steve Jobs ::Sometimes life hits you in the head with a brick. Don't lose faith.

Steve Jobs ::Because the people who are crazy enough to think they can change the world are the ones who do.

I naravno , Think Different (mislite drugačije) Smile

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 644

MEŠA SELIMOVIĆ- dopunila bih već napisano o ovom piscu, jer na ove podatke nisam naišla a vrlo su interesantni Smajli

U svojoj knjizi Prijatelji Dobrica Ćosić prenosi deo testimentalnog pisma Meše Selimovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović piše:

„Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića,Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije ‘Srpska književnost u sto knjiga’, koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom.„.

Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada; nikuda ne žure, jer sam život žuri, ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je određeno, a od njih malo šta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi; ne liče na junake, a najteže ih je uplašiti prijetnjom; dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je što se oko njih dešava, a onda odjednom sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu, pa opet postanu spavači, i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan čovjek makar im činio i dobro.

Čudan svijet, ogovara te a voli, ljubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove, živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve između toga. A povrh svega moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja, i sve ovo što govorim kao o sebi da govorim.

Mislio sam nema ko da sluša!?! Ima kako nema, sluša moja duša!!!

A mi nismo ničiji, uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Zar je onda čudno što smo siromašni? Stoljećima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ni tko smo, zaboravljamo već da nešto i hoćemo, drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo, najtužniji vilajet na svijetu, najnesretniji ljudi na svijetu, gubimo svoje lice a tuđe ne možemo da primimo, otkinuti a ne prihvaćeni, strani svakome i onima čiji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. Živimo na razmeđi svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevolje smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa.

Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici? Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do jučer smo bili ono što želimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje. A sve se plaća, pa i ova ljubav.

Zar smo mi slučajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, raznježeni i tvrdi, veseli i tužni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puštamo da život prelazi preko nas, zar se bez razloga uništavamo, drukčije nego Ðemail, ali isto tako sigurno. A zašto to činimo? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka nam čast našoj ludosti!

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Onaj ko ume da voli, nikad ništa drugo ne bi ni trebalo da radi

... reče davno Duško Radović koji nas već 30 godina ne pozdravlja u Dobrom jutru.

Otišao jeste, ali njegove reči su uvek, stalno i dalje tu...

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Sećanje na Džimija Hendriksa
( 1942 – 1970 )


“Priča o životu je brža nego treptaj oka, a priča o ljubavi je zdravo i zbogom do sledećeg susreta”.


Na današnji dan, sa samo 27 godina iza sebe, u Londonu, umro američki muzičar, pevač, tekstopisac, gitarski genije i jedna od najvećih rok ikona, James Marshall "Jimi" Hendrix (27.11.1942 – 18.09.1970)



Neko zbog koga sam i ja nekad davno (kao i milioni drugih diljem sveta), nosio zvoncare, košulju na cvetiće, prsluk sa resama, traku oko glave...



Levoruki petnaestogodišnji dečak sa prvom gitarom od 5 dolara, krenuo je iz niotkuda, sve krupnijim koracima, ka Montereju i Vudstoku (1969), preko zvezde na Holivudskoj stazi (1994), ka najboljem od 100 najboljih (1995) po uvaženom „Roling stoun“ muzičkom magazinu... do Rokenrol kuće slavih (2005).



Gotovo pola veka hodi nekim drugim stazama, „Živeo je brzo i umro mlad“, ali je ostavio muziku koja nosi i danas...

Da se ne zaboravi (mali deo):

online
  • _Sale  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 13070
  • Gde živiš: Z-moon

Čitam vest o obnavljanju trke na Ušću, posle pet godina, pa se setih jednog velikog asa i čoveka - Pece Dobrohotova.

Predrag Peca Dobrohotov 1956 - 2004.




Prošlo je deset godina, i malo više od kada nije sa nama, umro je iznenada u 56. godini života.
Bio je novinar Studija B, ali ga malo stariji pamte kao sjajnog automobilskog asa, sa mnogo osvojenih prvih mesta na raznim takmičenjima u ex-Yu.





U auto sportu bio je gotovo 30 godina, vozio je reli, krug i brdske trke. Bio je šampion Jugoslavije 1999, 6 puta vicešampion i 9 puta treći, ukupno 96 puta na pobedničkom postolju.


Jedan od retkih snimaka na YT:



Imao sam prilike jednom da ga vidim uživo, bio je kod nas u firmi zbog izrade špera diferencijala, a zadatak za izradu je pripao meni. Čuo sam da je bio zadovoljan, jer nije imao primedbi iako je bio perfekcionista.

Ono po čemu ga ipak najviše pamtim su njegove emisije "Priče sa reke".
Bile su emitovane na TV Palma, i uvek sam ih gledao bez daha. To su bile priče o običnim ljudima, koje povezuje samo to što žive pored reke. Bilo je mnogo lepih, ali i tužnih i sumornih životnih priča, snimljenih kamerom "sa ramena" bez ikakvih efekata i budžeta.

Sećam se dobro jedne emisije kada negde u NBGD blokovima prilazi jednoj čergi, gde ispred šatre sedi ogromni ciga sa još većim brkovima, a pored njega sitna ženica nešto čeprka.
Posle pozdrava, razgovor teče otprilike ovako:
Peca: Gde su vam deca, imate li ih?
Ciga: Imamo, eno ih svi su u grad otišli, rade nešto ...
Peca: Vi ste ostali sami ovde?
Ciga: Pa, da.
Peca: (pita ženu) Je l' spremate ručak?
Ciga: Da, da, ručak.
Peca: (pita ženu) Šta imate za ručak?
Ciga: Pasulj sa mesom.
Peca: (pita ženu) Je l' smete vi uopšte da kažete nešto?
Ciga: Sme, što ne bi smela...
LOL
Peca: Kako se snalazite za vodu? Ovde nema vodovoda.
Ciga: Nema, ali tu je blizu Dunav, pa malo prokuvamo, eto ...
Peca: Pa, ovo iza nas nije Dunav nego Sava ...
Ciga: Pa, dobro, isto je to ...

Na žalost, nema ni jedne emisije na YT, a ako neko ima ove emisije snimljene i sačuvane - ima pravo blago. Napisah u jednom dahu ...

offline
  • dekao  Male
  • Moderator foruma
  • Dejan Trajković
  • Realist painter
  • Pridružio: 06 Apr 2006
  • Poruke: 3530
  • Gde živiš: Somewhere in time

Da li znate ko je Petar Maravić?



Većina verovatno ne zna, a i za one koji znaju jedno podsećanje. Petar Pit Maravić je po mnogima najbolji košarkaš svih vremena. Srpskog porekla, igrao je u američkoj koledž, a kasnije i u NBA ligi. Nosio je nadimak Pištolj Pit zbog svojih neverovatnih šuterskih sposobnosti (prosek od 44 poena po meču u ncaa ligi kad trojke još nisu postojale). Umro je 1988.godine. Više o njemu:
http://sr.wikipedia.org/sr/Pit_Maravi%C4%87
http://en.wikipedia.org/wiki/Pete_Maravich





Ima toga još na youtube, za gledanje i respektovanje.

online
  • _Sale  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 13070
  • Gde živiš: Z-moon

Svaka čast, odakle si ovo izvukao ...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 519 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 1 sakriven i 510 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, ArmyBoss, dragon986, mrav pesadinac, Oscar2, samsung, vathra, yrraf