Danas me uhvatilo neko ludilo. Slatko sam se nasmejala (i ceo dan se smeškam) poruci koju sam poslala...
"Skinula sam sočiva. Hoćeš da ti pokažem koliko sam kratkovida?! "
Ovako, pričam za juče
Ceo dan je bio lep, bio sam oslobođen nastave zato što sam učestvovao u priredbi koju smo pripremili za dan medicinskih sestara. Kad sam ujutru uključio računar, Owl City je izbacio par novih pesmica. Otišao sam do bolnice (pošto smo tamo imali priredbu), odradili smo par dosadnih proba, a onda, slobodno vreme. Priredba je prošla i bolje nego što smo očekivali, nakon toga, bilo je posluženja, sokovi, divne pite s mesom i kolači... Doduše, ne sećam se da nas je iko ponudio, u svakom slučaju, obrstili smo dve/tri tepsije ...
Konačno jedno jutro bez njene poruke! Pa ta cura će mene izludeti! Odlepiću načisto! 3 meseca mi šalje poruke, dosadna je i nikako da to ukapira. Ignorišem je, pošaljem joj poruku gde joj lepo objašnjavam da je dosadno biće i da me pusti na miru da je ne bih blokirao... Ne vredi. Porukeporukeporuke!
Danas je valjda zauzeta ili šta god, al poruke ne stižu! Možete zamisliti koliko je to biće naporno kad mi je dan ulepšalo to šo sam se probudio bez poruke na telefonu...
Lepo su mi rekli da se treba oženiti mlad, dok si još tupav i zaljubljen do ušiju... Posle si sve zreliji, sve primećuješ, a nisi ni tako šašavo zaljubljen, tj zaslepljen ljubavlju i onda to malo teže ide. Sve ti smeta, već si izgrađena ličnost, imaš neke svoje bubice itd...
Al ova riba nije normalna, svaki dan po 30 poruka i ne odgovaram joj i ona uporna! A boktemazo...
" 
