|
Treptala si snove,
dok ti se usna obgrljena inatom
ispod vode grcila.
Ljustila si me sa lica svog,
lica ikone..
pod nokte sam ti se krio,
svrbeo sam te.
Poput olinjale farbe
visili su staklici mene u ambisu,
prstiju tvojih.
Klatio sam se i poput krljusti
svuda ostavljao otiske svoje,
otiske sebe
ne bih li nikako trajao.
Uvek. Makar i u hladu noktiju,
u korenu krila,
vetar me je svestio,
samaralo me je paperje
i belesao sam se
poput vekova
poput otezale kaplje
koja je sebi samoj
kamen.
^^**^^e, sada me samo zanima kako ste skontali ovu pesmu i kakav je utisak ona ostavila na vas^^**^^^
pozdrav!
|
