|
Poslao: 22 Nov 2005 00:38
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
POCETAK PUTOVANJA
Sto je to sto se u dnu pesme krije
Kad isti dar negde je jutro a negde noc mira?
O daljino sna gde jug vlasice svira
Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.
To pitome doline postase provalije
U ovoj pesmi u kojoj nemam mira.
Srce puno mraka andjela svoga bira
Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.
Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena
Mojoj oholosti more do kolena
Nad mojom glavom opasnost simetrije
Svetova poredjanih umom u privid.
S cime da te zdruzim kad ti izgubih vid
Lepi moj dane s dusom elegije!
----------- Dopuna 05 Okt 2005 2013
IZGUBLJENA ZA ONE KOJI ZIVE
Izgubljena za one koji zive
na drugim rekama. Kada nema sunca
slicna je suncu. U zaborav sliva
sli ovu vodu koja zvezde bunca.
Bezuspesan joj trud bezuspesan joj trud
da bude ptica nad prazninom i svud;
samo je vodo-pad dok ptice padaju
u svoju pesmu koju ne shvataju.
Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.
Znam je mada me tada nije bilo.
Videh neizrecive silaske svjetlosti
u njene vode i u moje kosti.
Dan nam je uzrok noci, padu krila.
Cvet umesto lampe unosim joj u noc
prostor po meri moga srca i moc
reci koja zadrzavajuci razdaljinu
ostade u podsvesti gde bol svaki minu.
Pitam njeno sunce koliko je sati
Pitam joj obale kuda me to vode
Pitam njene ptice kako da se vratim
Pitao bih reku ali reka ode.
----------- Dopuna 19 Okt 2005 1428
Ako moras da volis voli sumu
Gorku sumu prepisanu kao lek
Ako moras da volis voli vodu
Najlepsu od svega i najskriveniju
Ako moras da ljubis ljubi zemlju
Ako volis ti moras znati
Da je to nesto sto se u tebi
Samo u sebe zaljubilo
Ako volis ti moras znati
Da nikog nema da si sam
Biti sam znaci biti prvi
Pesmo kome smo te nudili
Toplotu ukradenu iz tela
Cvetom jacim od vazduha iskrom
Tezom od zemlje usnom kao zorom.
Kome prete oni koji lete
Spremni na buducnost spremni na sve
Neki iz ljubavi neki opet iz straha
Ako vatra padne ko ce je podici
Golim rukama – prodaj svoje srce
----------- Dopuna 27 Okt 2005 1028
POCETAK SNA
Neka me nedostojnog vetar obavije
Kulo s vrhom van vremena na koju disem
Tesno je nebu u ptici ptici jos vise
Moje izdvojeno oko van glave bdije.
Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost
skrijem
Kad nista ne pocinje jer nema mesta vise
Kad noc od uspavanih sila i smrtonosne kise
Zveri sumom uklete i mene snom ubije.
Cistom vatrom gonjen o sta cu sa onim
Sto sam video i cuo kada nenadjen ronim
U prostor pre reci gde trune moja glava
Kada letim i ne micem se ko covek koji spava
Ruzo bez sraha, suzo, odbegli zdrale,
Zalbo crnih ptica i tuzne pohvale?
----------- Dopuna 27 Okt 2005 1210
AGON
Dok su obale u svadji
Vode ce mirno proticati
----------- Dopuna 01 Nov 2005 2047
POCETAK TRAGANJA ZA BICEM
Lepi moj dane s dusom elegije
Kad od Bica senka biva predelima
Lutam u suzama strah me obuzima
Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije.
Neizdvojen pojavom jos niko nije otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima
Vrati mi dan ako ga negde jos ima
Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se
zmije.
Poredjane glave u zaboravljenom vremenu
Sa uzaludnim mislima i poslednjim recima
Slute svoj lik u mutnome kamenu.
Trazim te u vetru ako te jos ima
Izgovorena reci za svetove pale
Trazim pocetak sjaj i sate stale.
Dopuna: 22 Nov 2005 0:38
IZMEDJU MENE I NJE
Sklapas oci da sakrijes svoje telo
i ostajes
ko tuga u senci kamena
dete bez senke ko usne koje se skupljaju i drhte
i prolaze
ljudi i njihovi osmesi
cvece se smeje nakarminisanim usnama
zivotinja place ogolelim ocima
covek govori
i to lici i na jedno i na drugo
otvori oci i pogledaj se
ti si njiva ljubavi
mi smo mladi da bi bili srecni
izmedju mene i tebe
peva ptica
IPAK.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2005 21:16
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12488
- Gde živiš: Južni pol
|
jessica ::Moguce je i da su ga ubili , i ja sam nesto tako cula, bas cu da proverim 
Ako neko ima tacan podatak, neka napise.
Sasvim moguće... Meni to odricanje od svoje poezije i smrdi na rad neke tajne službe (UDBA?)....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Dec 2005 23:25
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
MAGISTRALE
Neka me nedostojnog vetar obavije,
Zalbo crnih ptica i tuzne pohvale,
Nekoga sveta teske sene pale.
Sta je to sto se u dnu pesme krije?
Lepi moj dane s dusom elegije,
Trazim pocetak, sjaj i sate stale
Kad su ti dve tuzne ptice vecnost dale
Pred vratima iza kojih prostor gnjije.
Tu izgubljeno secanje, pustinju hrani.
I kraj vatre kojom ne hrane se dani
Zakopani lelek i nenadjeno blago stoje.
Ljubavi moja mrtva, a ipak ziva,
O sve sto prodje vecnost jedva biva
I nema mene, al ima ljubavi moje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2005 00:19
|
offline
- zak280173
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 18 Jun 2005
- Poruke: 573
- Gde živiš: Springfild
|
@ All
Dragi moji, medju nama je i bliski rodjak Branka Miljkovica koji mi je jednom prilikom ispricao pricu kakvu je cuo od njegovog pokojnog oca. Ne zelim da verziju prepricavam u njegovo ime a on ako bude zeleo postovace je.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2006 00:21
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Balada
Ohridskim trubadurima
Mudrosti, neiskusno sviccu zore,
Na obichne rechi vishe nemam pravo!
Moje se srce gasi, ochi gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Shto je visoko ishchezne, shto je nisko istruli.
Ptico, doveshcu te do rechi. Al' vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tudjem smo srcu svoje srce chuli.
Isto je pevati i umirati.
Sunce je rech koja ne ume da sija.
Savest ne ume da peva, jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive nocci, tim crnje. Upamti
Taj pad u zhivot k'o dokaz tvom zharu.
Kad mastilo sazre u krv, svi ce znati
Da isto je pevati i umirati.
Mudrosti, jachi ce prvi posustati!
Samo nitkovi znaju shta je poezija,
Kradljivci vatre, nimalo umiljati,
Vezani za jarbol ladje koju prati
Podvodna pesma javom opasnija.
Onesveshceno sunce u zrelom voccu ce znati
Da zameni poljubac shto pepeo odmara.
Al' niko posle nas nece imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.
Smrtonosan je zhivot, al' smrti odoleva.
Jedna strashna bolest po meni ce se zvati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Isto je pevati i umirati.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2006 01:56
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
NEMIR LUTANJA
Da oci budu svetiljke u buri cela
da pogled nikad ne opustosi luka
da zenama ne utonem u tisinu lica,
ogrnucu ramena vetrom i lutacu
dok me ne raskomada daleka raskrsnica.
Dopuna: 13 Feb 2006 22:58
Reci ce mi pomoci da utvrdim
gde ona pocinje
da li tamo gde je gledam
ili tamo gde je jos nema
ili tamo gde se srce
ispuni peskom i zaboravom.
Sta reci znaju o vodi
koja izgubi sve sto nadje
koju volim da dokazujem
koju zelim da ucinim stvarnom
a da je ne zaustavim
a da je ne povredim?
Dopuna: 07 Mar 2006 20:45
PRE POTOPA
Oblaci su puni ptica i buduceg bilja
reka je izgubljeni kljuc koji ce otkljucati nebo
da padnu ptice u svoju pesmu
da iscuri zemlja kroz oci izvora i oci glave
ako se to desi
vetar nece prodavati ukradene vrtove na Cvetnom trgu
ptice ce rasprodati nebo
i snece ga krilima na zemlju
i duga ispod koze mlaz krvi
ako se to desi
ona nece moci da trepavicama oceslja sunce.
Dopuna: 18 Mar 2006 0:35
TAMNI VILAJET
Tudjom su pesmom ocarani. Teska
Nevarstva kriju u srcu sto strepi:
Slavuje stranputica. Sunce je greska
Placena vidjenim uzasima slepim.
Noc umesto oka lukava vatra nudi,
Al stoje kuzni u istrosenom vazduhu
I slede vidljivost razlicito ljudi,
Biljke i zvezde podmicene u sluhu.
Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;
Samo su slabi izvan opasnosti.
U zlocin je umesan i onaj ko spava.
Nikoga nema da jakima oprosti
Sto sidjose u tamni vilajet i zlato
Koje se ne moze vidjeti otkrise
Sto god da cinis zlo cinis jer blato
Iz tog podzemlja slavno je sve vise.
Mene nicega vise nije stid.
Klonu sunce preko sveta. Zeljen plod
pun je noci. Glas sto sebe sanja, zid
otkri u daljini gde zazidan mi brod.
U tom zidu cuvam svoju gordost, pevam
iz te zazidanosti lepse no na slobodi.
Otkud ta moc da sebi odolevam,
a ne odolese vinogradi rodni!
Je li to cudna zelja da se zivi
bez sebe? Zelja za pesmom bez pesnika?
Od proslosti i zaborava vreme sto se divi
izdajstvu moga zaustavljenog lika?
Da li to znaci reci promeni: necu!
I ostaviti pesmu da se sama menja?
Pokloniti sebe zivotinjama i cvecu
i snagu svoju dati gladi crnog korenja?
U ovoj noci mene nije stid
sto pevam iz zida lepse no na slobodi.
Sunce mi u peti bridi. Blesti zid
na kraju puta sto nikud ne vodi.
Dopuna: 25 Mar 2006 1:56
BOL I SUNCE
To u sta se sjaj i bol pretvara isto
Biva: ljubav koju jos pesnik ne rece
Jarki cvete kojim vrtovi se lece
Iz probitog nerva rastes bolno i cisto.
Daj mi da vidim svrsetak tvog leta
Mir tvoga kretanja sto mi nemir snio
I nepokretnost moja kad sam mrtav bio
Sam u svom srcu bez munje i cveta.
Gde je uteha za ono sto znamo
Nada bez onoga koji se nada, san
Bez onoga sto sanja, svet bez seni!
Je li to ljubav sto se iz srca tamnog
U vatru premesta iz vatre u dan
Ljubav van nas i u uspomeni?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2006 05:11
|
offline
- ][v][ A T R I X™
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 3686
- Gde živiš: The Circle
|
zak280173 ::@ All
Dragi moji, medju nama je i bliski rodjak Branka Miljkovica koji mi je jednom prilikom ispricao pricu kakvu je cuo od njegovog pokojnog oca. Ne zelim da verziju prepricavam u njegovo ime a on ako bude zeleo postovace je.
ajde poguraj malo da se to desi  Sigurno je nesto quite interesting...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2006 22:08
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
SONET
To su reci uvek iste koje kasne
gorku ljubav i svet. One su uspesni
prestanak jave, al' ne san kad se izjasne
sunca za noc, vec nesto trece, neutesni
zbog cega jesmo. Izvod iz cudesne basne
sna. Gorke obale na kojima neumesni
stojimo okrenuti svome pocetku gresni
zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.
U snu smo oni cije zaljubljene usne traze
reci bez cilja, bez izmisljenih predela.
Oh te reci kako mogu da ublaze
ako su od sna. Lepoto neuvela
reci bez senke kada ko casu sunce
drzimo u snu gledajuci u crne vrhunce.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2006 21:17
|
offline
- Pridružio: 17 Okt 2005
- Poruke: 334
|
Kad nekad bude seti se
Kako srcu jednom nisi davala mira
I kako te je taj zamisljao ko Veneru,
Dok si licila vise na... satira.
Dopuna: 27 Mar 2006 22:17
Dao bih za osmeh samo
Zemaljska blaga sva, svemire,
Da usnama dodirnem tamo
Gde njen osmeh izvire.
|
|
|
|
|
|
