Pesme Dimitrija Jovanovića - PRE VINA

Pesme Dimitrija Jovanovića - PRE VINA

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Napisano: 06 Okt 2009 10:29

Краљевачки песник, философ и сатиричар (можда не баш тим редом Wink ) Димитрије Јовановић објавио је нову књигу поезије, ПРЕ ВИНА. После десетак књига из области сатире, две антологије у којима је био приређивач (Анђео љубави - антологија српске љубавне поезије, и Анђео туге - антологија српске песимистичке поезије), две књиге кратке (мисаоне) прозе (Усамљености 1 и Усамљености 2), те четири књиге љубавне поезије, Димитрије књигом ПРЕ ВИНА заокружује свој песнички credo и изнова обзнањује специфични поетски сензибилитет, потврђујући да песништво, оно право, јесте с почетка и с краја душе.

О књизи се бираним и танано-чувственим речима изјаснио угледни критичар и мислилац Ферид Мухић (коме смо подавно прикачили надимак "Лепореки"). Ево његових утисака о књизи, изложених на почетку уместо предговора:

Citat:Чини вам се да песник говори са чардака неке тавне куле. Не видите ни кулу, ни песника док не одјекну прве каденце. Тада из мрака израња та кула; Димитрије стоји на истуреном чардаку, под самим рубом крова, затворених очију; стихове казује митске и љубавне. Стихови му живе правим животом, морају тако, дах тако хоће и не оставља им избора. Једноставном, јаком матицом без интерпункцијских копула, струје стихови ове љубавне елегије, без страха од страствене копулације жудње радости и велике тавне сете од које и јесте, до последњег камена, зидана она Тавна Кула са које пева Димитрије.

. . .

Посвећеност! Преданост, потпуна преданост, жртвовање стиху без трунке себичности, јесте друга одлика ове сјајне збирке. Димитрије Јовановић не лута лудим светом; он остаје у свом граду, у микро космосу urbis et orbis, ту где почивају његови преци. Заветовао се као какав анахорет, испосник, који је себи досудио живот као сукцесију осамљености, а опет Диогену сличан, излази често из свог бурета, фењер одбацивши, сам у бакљу претворен, спасава суграђане од амнезије, да не забораве како изгледа човек! Тај величанствени ентузијазам, осећање да никада није довољно учинио за потпуност и чистоту свог идеала, занос какав су последњи поседовали средњовековни монаси, то је елан којим пулсира срце овог изузетног песника. Имајући то на уму, може се тврдити да је ова књига димитрија Јовановића у суштини незаборавна, страствена љубавна елегија: минстрелска, трубадурска, бардовска!


*

нисам ја Јелена
због ветра
због тебе сам


обичан си ти
пацер
(смејала се
не без устезања)
нису карте
за тебе
иди
љубичице
за наивне девојчице
сакупљај
скакавце лови
или
баш ме брига
чијим пределима ћеш
да луташ
мене преварити
не можеш
мада су ти очи
чудно благе
и кожа ти је некако
исувише глатка

заћутала би
нагло
одбацила карте
и дуго
дуго затим
(наслонивши главу
на моје усамљено раме)
блажила тугу
за временом
које је без нас
пролазило



*

то смрт само
тако јасно
нама пева


речи су
изгубиле смисао
па песама
у мени нема

пољупци су усахли
па ни љубав
не походи ме
више

улепшавамо себе
недостојним придевима
и гле
другима изгледамо
тако лепи
да хвале
песме наше
без жара
љубав без миловања
и себе у нама

заражени пољупцима
и песмама
гледамо око себе
кад

гле

сви су некуда отишли
и не враћају се



*

Јелена пре
испијања вина


само се
у очима њеним
заборављено детињство
сећањем брани
сневајући ливаду
лептирима настањену
и липу
испод које се самоће
плашили нисмо
иако
од Кнососа
до пећине Зевсове
дуг је пут
и док
по њему се Кронос
шеће
ми га ипак
превалити морамо
сами
при томе не знајући
боље шта је
мада признајем
страх ме је
од леда
у њеним очима
срца жар
отопиће га
пре
него се
вино охлади


Dopuna: 24 Okt 2009 10:45

Име и презиме "Димитрије Јовановић" познато је у свету уметности, као и у историји. Код овог "нашег" Мита, међутим, стекло се више дарова: философска мирноћа, песничка узвишеност, сатирична проницљивост, љубав према животињама (из времена студија ветерине), и, као шлаг на торти - посвећеност у сликарство, која потиче из младићких дана дружења са академским сликаром Радошем Ракушом (такође Краљевчанином). Та његова устрепталост везана за сликарство дошла је до изражаја и док је био директор краљевачког Дома културе "Рибница" (касније: Културни центар). Организовао је приличан број изложби у галерији Дома, а потом се истински загрејао за мурале. Захваљујући тој његовој "загрејаности", Краљево је постало лепше, и обогатило душу своју.
Citat:Nekadašnji gimnazijski profesor filozofije Dimitrije Jovanović, satiričar i pesnik, ‘’kriv’’ je za sve. Verovatno zato što je i njegova kćerka Smiljka bila student FPU, on je, pre nekoliko godina, započeo ulepšavanje grada. Svakog leta obezbeđivao je studentima iz klase profesora Miroslava Lazovića prenoćište i hranu, a oni dolazi da ovde obave ‘’praksu’’ i od oronulih fasada naprave umetničko delo.

- U početku sugrađani su nas čudno gledali, ali shvatili su na kraju da je ovo najjeftiniji način ulepšavanja grada. Ove godine iz opštinskog budžeta izdvojeno je desetak hiljada evra za ovaj posao i, evo, studenti iz Beograda oslikavaju fasade u gotovo svim delovima grada - kaže Jovanović.

Iako rade bez ikakve nadoknade, samo ‘’dan i komat’’, mladi ‘’primenjaši’’ neumorno slikaju. Od „zgrada-baba“, naprave „zgradu-devojku“. Pažnju prolaznika, naročito, izazivaju devojke koje se penju na ‘’klimave’’ skele.

http://www.kurir-info.rs/clanak/reportaza/kurir-26-08-2008/grad-slika

Ево како изгледају корице Димитријеве књиге поезије ПРЕ ВИНА (дакако, Радош Ракуш је заслужан за изглед и цртеже-илустрације):




Оче
свих нас
деца лишћа смо
што вене



на пропланку
стојимо
ветар
песме пише
време одлази
у неповрат
односећи облаке
и кише

далеком богу
неком
и ми певамо
успаванку

гле
вихор јој мрси
косу
док поимамо
колико
лепи смо
у
космосу

опет нас
облаци
халапљиво гутају
као да се
свете
а беже звезде
а нестају
комете

гле
како јој небо дарује
росу
односећи пролазнике
и ми остајемо
сасвим сами
у космосу

на пропланку
опет стојимо
ветар
песме пише
време одлази
у неповрат
односећи облаке
и кише


Dopuna: 03 Nov 2009 7:48

Шта може очекивати песник, философ и заљубљеник у сликарство, испуњен осећањем праведности и духом изграђен на основним етичким принципима, када, примера ради, из унутрашњости дође на Сајам књига у Београд?

Покушаћу да одговорим са претпостављеног Димитријевог становишта:

1) Пре свега, може очекивати вашар таштине, и унижавање ионако обезвређене књиге;
2) Сусрете са драгим људима, који представљају мелем за рањену душу и окрепљење за обезнађени дух;
3) Сучељавање са свим нискостима велеграда.

Ово под 3) Димитрије је искусио на властитој кожи. Бранећи концем протекле седмице слабијег (њему непознатог човека) од обесне групе силеџија којима је једина "вредност" то што живе у престоници, претрпео је прелом кључне кости и друге мање повреде. Ено га сада у своме дому на Берановцу (на путу од Краљева према Врњачкој Бањи, неких 700 метара од моста преко Ибра, са леве стране - скретање лево, код метеоролошке станице), са досадном лонгетом и фиксираним раменом. Тело и душу вида подсећањем на Хајдук Вељка, Јова Курсулу и друге српске јунаке и мегданџије (диклофенак дуо је ту само пратећа терапија).

Своме другу Димитрију, уз жеље за брз опоравак, упућујем стихове Бране Петровића, које смо често заједно рецитовали приликом повратака са књижевних и сатиричних вечери:

Србија је земља у којој за пића
песнике туку за нова открића

Кад постигнем циљ и доспем у тмину
нек се зна да нисам им'о отаџбину


. . .

И будући да сам први пут ван тмине
не умедох да се браним од светине



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 547 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 2 sakrivenih i 538 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bato, Botovac, nik8282, Oluj2.1, Pohovani_00, repac, Srki98