Poezija francuskih nadrealista

2

Poezija francuskih nadrealista

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2005
  • Poruke: 400
  • Gde živiš: Zemun

Pijani brod

Dok silazah, nedavno, niz nehajne Reke,
Ladari me, osetih, prestadose vuci,
Njih, gole, o sarene pribise direke,
Za mete ih uzevsi, Indijanci bucni.
Nosac sukna engeskog i flamanskog zita,
Bebrizan, bez poseda bejah, u slobodi!
Reke me, kad prestade metez da mahnita,
Pustise da zaplovim kud me zelja vodi.
Gluvlji nego decji mozak, prosle zime,
Dok me zapljuskivala plima rasrdjena,
Ja krenuh! I slavniji darmar zahvati me
Od onog sto odnosi kopna odronjena.
Bure me prepustila svome blagoslovu.
Od cepa laganiji, igrah usred vala
Koje i kolevkama za mrtvace zovu,
Deset noci, s prezirom za glup mig ferala!
Sladja nego jabuka za grlo decaka,
Moju ljusku jelovu zelen-voda probi,
Od plavicastih vina i od izbljuvaka
Opra me, te kormilo i kotvu mi zdrobi.
I od tog se vremena kupam u Poemi
Mora, sjajem sazvezdja obliven, i mlecan,
Gutam azur zeleni, gde davljenik nemi
Zamisljeno ponekad slazi na put vecan;
Gde, naglo obojivski bunilo, modrenje
I prspore ritmove ispod danjih kola,
Gorku radost ljubavi obuzima vrenje
Od svih lira snaznije, od svih alkohola!
Znam nebo sto munjama cepa se; stub vode,
I udarce talasa, i struje; znam vece,
Zore, kao golublji narod kad se rode,
I videh sto videti van sna covek nece.
Sunce videh spusteno, sa pegama strave,
Gde lije svetlucanje ljubicaste skrame
Na treptaje kapaka koje vali prave
Kroz dalj, slicni glumcima neke drevne drame!
Ja snivah sneg zasenjen u zelenoj noci
I poljubac sto raste ka ocima mora,
Protok soka neznanog, i kako se toci
Zutoplavim titranjem pevanje fosfora.
Besna stada talasa kroz niz dugih dana
Ispracah u jurise na hridinu mnogu,
Nesvestan da sipljivu njusku Okeana
Svetle noge Marija savladati mogu!
O Floride udarah sto se ni ne slute,
Gde oci ljudokozih pantera se jave
U cvecu; i o duge, uzde namaknute
Silnim sinjim stadima kroz vidike plave!
I grdnih barustina video sam vrenja,
Trscake u kojima Levijatan trune!
I bonace prepune vodenih rusenja,
I dalj sto se pokrece da u ponor grune!
Sante, sunca srebrna, sedefaste vale,
Zeravice nebeske; drage kud me plima
Bacala, gde udave stenice su zdrale,
Pa bi s granja skliznuli s crnim mirisima!
O da deci pokazem kroz te plave vale
Te ribe sto pevaju, te ribe od zlata!
I pene su od cveca moj beg ljuljuskale,
Cesto me okrilila bura nepoznata.
Klonulo od polova, zona nepojamnih,
More, kroz uljuljanku slatku koju jeci,
Pruzase mi sisaljke sa cvetova tamnih,
Te ostajah, podoban zeni koja kleci...
Skoro otok, njisuci bokovima svade
I izmete brbljavih ptica oka plava,
Ja hitah, a katkada kroz uzad mi zade
Utopljenik poneki, natraske, da spava!
I ja, brod zalutao u zatonskoj kosi,
Uraganom zavitlan u eter bez ptica,
Brod kom trup, sto opi se vodom sto ga nosi,
Ne mogu da uhvate hajke krstarica;
Slobodan, sa posadom izmaglica plavih,
Ja koji sam busio zid neba ko bura,
Zid sto nosi slastice svih pesnika pravih,
Lisajeve suncane i sline azura;
Luda daska, s pratnjama hipokampa crnih,
Zasuda elektricnim zracenjem iskara,
Kad juli obarahu toljagama grdnim
Nebo ultramarinsko u levak pun zara;
Ja sto s jezom osetih kroz huku daljina
Behemote pohlepne i Malstrome pjane,
Vecni tkalac spokojnih i plavih sirina,
Ja jos zalim evropske drevne lukobrane!
Zvezdana sam otocja video! gde neznan
Kraj nebeski, raskriljen, svog skitnika ceka.
- Skrivas li se, usnula, u toj noci bez dna,
Ptica zlatnih najezdo, Snago novog veka?
Ali mnogo proplakah! Jer bolne su Zore.
I mesec je okrutan, i suncevo oko.
Ljubavi me opojnim mrtvilima more.
O, nek trup mi prepukne! Nek tonem duboko!
Ako zelim evropsku vodu neku, to je
Lokva crna, prohladna, gde, kad suton zadje,
Jedan decak, cucnuvsi, bled od tuge svoje,
Kao majske leptire pusta krhke ladje.
Vise tragom slepova ne mogu da krecem,
Jer vasa malaksalost, vali, mene moci,
Ni oganj ni barjake da gledam, da srecem
Ladja-robijasnica strahovite oci.


(Artur Rembo)



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

Sve stvari tamne govore mi o tvome sjaju
Mracne sobe u pipanju predene
Udovice
Smola u dnu brodova
Voda baruština
Crne maslinke
Krizevi krila grabljivica iznad snijega koji oblijecu
Jedan uvežljaj na izdanku snage
Obuca umrlog
Mržnja sa noktima noci
Sve stvari gorcine
Ljubicasti prsten nesanice
Odbijeni kruh
Onaj koji je našao svoju kucu pustu i svoje poljupce ukaljane
Ogledalo s licem odvratnim
Tragedija sa stubovima bogatstva
Starenje
Sakacenja
Mladež ponižavanja po volji
Zatvori u kojima je covjek odvojen od samoga sebe
Sve stvari nasilja
Požar i krv
Varvara nastup u gradove
Dželati žena i žita
Gradici kao konji bicevima rastjerani
Pobjeda zvijeri
Gromoglasni smijeh streljanja
Polomljeni udovi kamdžijama i volja bližnjega
Umorstvo žuto i crveno
Rumenilo bola
I sve što s veceri koja nastupa dobija boju svireposti
Meni govoriti o tvojim plavim ocima


Louis Aragon



offline
  • Pridružio: 21 Sep 2006
  • Poruke: 188

Прво вече

(Артур Рембо)

Она се била врло свукла,
А велика су стабла ту
У прозор злобно крошњом тукла,
Да виде њу, да виде њу.
У моју је фотељу села,
Радосно руке склопи ту,
Испод голишавог јој тела
Ножице трептаху на тлу.
Погледах зрацак који блуди
- Из крошње лептирасти лет -
У њезин смешак и на груди,
Ко мушица на ружин цвет.
Мој пољубац јој ногу дирне.
И као казну за тај грех
Чух звуке бистре и немирне,
Кристално леп и суров смех.
Под кошуљу је раширену
Сакрила ноге: "Доста с тим!"
- Ту прву смелост допуштену
Казнила смехом веселим!
Дрхтуљке јадне, очи њене,
Додирнух усном лагано.
Нежно ми главу тад окрене:
"Ох! свиђа ми се, свиђа то!
Али ти морам реци зато..."
Остатак јој у груди ја
Сакрих са пољупцем, и на то
Зачух њен смех што значи: да...
Она се била врло свукла,
А велика стабла ту
У прозор злобно крошњом тукла,
Да виде њу, да виде њу...

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2006
  • Poruke: 380
  • Gde živiš: u začaranom zamku

Ja znam pa zato to i kažem
da moji prohtevi imaju razloga
ja neću da mi prodjemo
preko blata
ja hoću da sunce utiče
na naše bolove
da nas oduševi vrtoglavo
ja hoću da naše ruke i naše oči
od užasa se povrate raširene čiste

Ja znam pa zato to i kažem
da moje ogorčenje ima razloga
nebo je bilo ukaljano
ljudsko meso mrcvaljeno
ledeno podjarmljivano razbacivano
ja hoću da mi se povrati pravda
pravda bez milosti
i da se tresnu posred lica dželati
gospodari bez korena izmedju nas

Ja znam pa zato to i kažem
da moje očajanje nema razloga
svuda ima nežnih trbuha
da izmisle ljude
istovetne meni

Moja gordost ne greši
stari svet me ne može tronuti
ja sam slobodan
ja nisam kraljevski sin ja sam čovek
uspravan koga su hteli da obore.



Pol Elijar

offline
  • Pridružio: 21 Sep 2006
  • Poruke: 188

Bolesna jesen

Jeseni bolesna i obožavana
Umreceš kad severac zakovitla
Kroz ružicnjake
I kad zasneži
Po vocnjacima

Jeseni jadna
Umri u belini i bogata
Snegom i zrelim plodovima
U dnu neba
Kopci kruže
Nad tupim barskim nimfama
Zelene i kratke kose
Koje nikad nisu volele
Dok nad dalekim rubovima šuma
Jeleni ricu

O jeseni šumove tvoje volim
Plodovi padaju niko ih ne bere
Vetar i grane placu
Suze im teku s lista na list
Lišce se valja
Voz tutnji
Život prolazi


Gijom Apoliner

Dopuna: 18 Okt 2006 21:17

UVELO LIŠĆE

Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.

Žak Prever

offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

POSVETA

Ove godine to bi
Bi do dana Nove godine ove godine
Do prvog januara ove godine
O recenice kao zarezana pisaljka iverje
Iverje moje vecne misli
Pocetku i ponovni pocetku poeme
Vecni pocetku tebe koja si vreme
Jer ja pocinjem da brojim od pocetka vreme
Ove godine na prvi dan u godini vec bese misli
Jalovih na crnici zemlji plodnoj
Ljubavi moja
O lepo moje zimsko sunce
Izduzene senke kao nered spavaca
U svim pravcima na livadi od Bozica
Na livadi uvek zelenoj
O lepoto umiruca o lepoto jos lepsa
Bas zato sto iscezavas
O lepoto moja lepa kao kraj godine
O ruzo zavrsetka godine
Rezite rezite stalno pisaljku moga umora
Jer nikad nije ucinila toliko lepima tako zelenima
Misli tako mlade
I ti kao neko veliko polje blitu mene koje dise
Pod divnim zimskim suncem izmedju opalog lisca
Ti na tebi sunce mlado zimsko sunce koje te miluje
Oh do samog kraja godine
Bicu ljubomoran na sunce i na tvoje misli
O gde si otislo usred opalog lisca
Lepo moje sunce divno zimsko sunce
Koje uzimas boju onog cega se dodirnes
Tako mlado zuto crno i zeleno
Moje sunce senke drveta i prostora

Louis Aragon

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2006
  • Poruke: 380
  • Gde živiš: u začaranom zamku

Šta se sve događa u jednom trenutku

Jedna lasta leti po nebu,
leti ka svome gnezdu
u kome su joj mali.
Ona im nosi suncobrane
stakliće lončiće trave
i mnoge stvari koje zanimaju decu.
U istome trenutku
dole u kući u kojoj je postelja
mladić jedan umire polako.
Na trotoaru ispred vrata
zastaje neki tip u crnom
pa odlazi
dok iza ovih vrata
mladić ljubi devojku.
A mladić na postelji umire.
Lasta proleće ispred prozora
i baca poklone kroz okna i veli:
“Gle jedan kako umire“,
i ona leti sprat više
i tamo gleda kroz okno.
A tu
ubica sedi s licem u šakama
a žrtva leži u uglu zgrčena.
Još jedan mrtvac govori lasta.
Ubica sa licem u šakama
pita se kako da ode odavde...
Ustaje i uzima cigaretu
pa seda.
A lasta ga posmatra izdaleka
i najzad u svom kljunu nosi šibicu
pa kljunom kljuca u okno.
Ubica otvara prozor
uzima šibicu, hvata lastu
i pali svoju cigaretu.
Nema na čemu odgovara lasta,
to je bar najmanja stvar.
I odleće jednim treptajem krila.
A ubica zatvara prozor
seda na stolicu i puši.
Žrtva ustaje i veli-
Nezgodno je biti mrtav,
čovek je sasvim hladan.
A ubica žrtvi daje cigaretu
“Popuši jednu, zagrejaće te“.
I žrtva kaže hvala.
A ubica odgovra
“Oh to je najmanja stvar.
Zar vam ne dugujem barem toliko?!“
I uzima šešir i stavlja na glavu
i odlazi.
Korača ulicom
pa naglo se zaustavlja.
Misli na ženu koju je mnogo voleo
zbog nje je čak i ubio.
Istina on tu ženu ne voli već odavno
ali joj to nikad nije smeo reći
jer neće da joj učini nažao.
I tako s vremena na vreme
zbog nje tek ubije po nekog.
Njoj to čini veliko zadovoljstvo.
Radije bi umro nego ona da pati
zbog njega.
A nje se ne tiče šta muči ubicu.
A kad drugi pati,
on prosto poludi.
Kao da je ošinut.
Van sebe je
i čini šta bilo, gde bilo, kad bilo.
A onda se gubi naglo.

Svako vrši svoj posao.



Prever

offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

PESMA NAPUSTENOG OGLEDALA

O gde si ti sto se u meni kreces
Ti sto u meni lik tvoj tek pljusne
I pokret ti ruke ko hoces il' neces
Da stavis ruz na svoje usne
O gde si ti radosti sto me stalno prati
Tvoj prolaz ko da se u meni njise
Kraljice moja sa kosom paprati
Sa ocima tvojim boje kise
Kao sto zemlja prolece ceka
Vrebam kad ces prominut u casu
Zudno te cekam ko voda neka
Zamah vesla po svom talasu
U mome ramu tamnom i dubokom
Nudim ti sve moje poglede skriven
Priblizi mi se progutaj me okom
Zakrili i moju senku i mene
Pregazi me kao vojske mocne
Zauzmi moja brda i dolove
I moje misli i snove nocne
Parkove cvetne i moje dvorove
Otkrij mi kako ti obrazi rude
Ko zlocin neki il urota
Bolje no usne koje se nude
Il narod kad je usred komplota
Kao u zavesi u barustinama
po tragu neke barske ptice
Bori se s onim sto je u nama
Ono sto si bila utri nemilice
Povrati se licem u moje lice
I nek tvoje oci moje oci love
Vrati mi car neba i izmaglice
Povrati mi vid i snove


Louis Aragon

offline
  • Pridružio: 23 Jun 2004
  • Poruke: 3996

PLANETE
Nekad je samo Saturn imao prstenove,
sad ih i drugi imaju, te sam izgubila racun.
Kad ispitujemo nebesa da bismo saznali buducnost,
jedino je izvesno da smo podigli glavu.
Potom, sve ostaje da se vidi.
One imaju neceg licnog, te krupne zvezde
privremene; zaustavile su se za trenutak da popricaju.

*

Razocarenje. A zatim, kao da nista nije bilo, opet svezina,
obilje koncerata, ali svi su izuzetni i teraju
svaku stvar da kaze: ti mozes podici svet.
Mislim na svoje lice podignuto ka tebi,
na taj izraz nuditelja, koji se da lako zamisliti;
ali cinjenica je: tvoj glas je promukao,
a moje culo sluha nije bas kako valja.

*

Ruza vetrova je ponovo procvetala;
sve veze se jednog dana zavrsavaju.
Umetnost je imati prisnog prijatelja: najpre je trebalo
savladati umetnost govora. Zivimo
sami, umiremo sami, lekcija nikad
naucena - i to nije
kraj sveta.


Ana Talvaz


IZMERILI SU COVEKA
Izmerili su coveka izbeljenog krecom
Izmerili su moje stopalo bez prstiju
Na netacnoj vagi crkava
I pronasli samo teret moje duse
Jednake dusi pingvina
Lisenog njegovih krila

PISMO
Muklo pismo
pada na gustu travu
I umire
Ko ce procitati moju iscezlu ljubav?
Ko ce umeti da me sazaljeva?
Jedino deca znaju da pate a da sebe ne prodaju
Jedino bogovi znaju da citaju

Zojs Mansur

Savremene francuske pesnikinje

offline
  • Pridružio: 29 Sep 2008
  • Poruke: 279

A ti koju ostavih, ne bi me videla,
ne ovde, gde eto razmišljam o tebi
i jad nosim što je golem kao šuma...
Ni ti uostalom ne bi razumela,
jer ja sam daleko, i ti si daleko
Ne žalim za ustima ti belim, rujnim
Ali onda, zašto ja još uvek patim?

Znaš li to prijateljice, dođi pa mi kaži.
Kaži zašto, kad ja patim kao da su
Bolesna i stabla kao i ja što sam?
Da li će da umru kada i ja umrem?
I nebo da umre? A i ti da umreš?

Fransis Žam

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 794 korisnika na forumu :: 50 registrovanih, 9 sakrivenih i 735 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, A.R.Chafee.Jr., Apok, Areal84, Boris90, cenejac111, Cirkon, Cranium, darkangel, Djokkinen, djukapfc, doom83, Dukelander, dukikan, havoc995, HrcAk47, Kibice, mane123, MB120mm, megadeki, mercedesamg, Mercury, Mirage 2000N, nebkv, nikolas93ts, Oluj2.1, Panonsky, pedja63, pein, peruni, r77adder, raketaš, raskoljnikov, Reddot, royst33, Rux2021, S2M, savic7, segax1, Singidunumac, suton, Tenk, tisonda, Toni, vargas, virked, vukm, Yellow Pinky, zixo, |_MeD_|