|
ako misliti neke misli znači sumnjati
odmah kažem da ne želim
neću cinizam
prepuštam kukavicama da se distanciraju
od jagodica prstiju
(bože, kako glatka su tvoja leđa)
mirisa prepečenih semenki i bilja salate sa maslinama,
i ko može da gleda prozirne
i somotske tkanine a da ih ne dodirne,
da, nek ide dođavola
kada znam da je ipak preostalo još puno kišnih dana
sati u polumraku sobe
kada ne bude nikoga
nijedne knjige
muzike
sećanja
jer tako je kako je
takva sam još uvek
mogu da odem da gledam svetleće tubice u drogeriji kako to
smiruje mnogo bolje nego zbornik teorije savremene
umetnosti koji moram da pročitam kontemplacija
nad lakovima za nokte kako je lepo biti samo potrošač
i prepustiti se iluziji čistog uređenog sveta
a ako već razmišljam kako me je neki pesnik raspizdeo
i kako sam ustala usred noći sa glavom napola uronjenom u
tkaninu snova
(sutra idem na posao)
i otišla da zašiljim
olovku (jer nikada nemam pisaljku pri ruci) hoću
da BOLI
da to znači hraniti se pravim snažnim
rečima koje škripe
pucaju
divljaju
iako
iznutra dok ih već dugo nosim u sebi
ne želim vatromet sa bezbedne razdaljine osmeha
ljudi koji skrivaju bezbrižnost
...........hoću iskru među kamenjem
............................urok
....................magiju
............................tabu
....................zaklinjanje
reči koje me obore
odmaraju
.....slova na papiru koji se od njih ne može otrgnuti
kada ipak znam da je preostalo još puno kišnih dana
sati
u polumraku sobe
kada ne bude nikoga
nijedne
knjige
muzike
sećanja
i poezija nije najvažnija
ali teško držim prste daleko od reči
poput mirisa zovinih jagoda su koji dolazi
sa vetrom kroz kišnu noć
Jana Putrle
|
