|
Poslao: 05 Jan 2006 02:08
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12488
- Gde živiš: Južni pol
|
Još Radmile Lazić? Ok.
Preljubnička balada
Nigde sam. S tobom sam.
Oponašam život. Još jednom. Još jednom.
Skinula sam haljinu. Srce sam ostavila na pragu.
Muškarci žele spremnu ženu
Koju mogu odmah posedovati, kaže Bodrijar.
Svaka šovinistička svinja dobije što zaslužuje.
Zar ne? Ti imaš mene sad.
Golu poput kokošije šije iz supermarketa.
Pa, hajde, otopi me. Stavi me na vatru.
Supica će biti jestiva.
Tanjir pun do ruba. Biće i "još" ako treba.
Srči me al' tako da ostanem cela. Smrtna sam
I ničija. Gorim kao indijski štapić.
Zasjam. Zamirišem. Zgasnem.
U svakoj reči - skinutom nebu. I u sebi.
Kao iz bivšeg života polje belih rada
Tako krhko slamam se,
Na suncem zastrtom podu,
Tu kraj otvorenog prozora.
Haljine tvoje žene vise prazne
Kao strašila za ptice.
Nekoliko mene stalo bi u svaku od njih.
Mogla bih da zamahujem krilima kao slepi miš,
Ako koju obučem.
Mogla bih noću da udaram o prozore.
Dok kraj nje ležiš da ti se objavljujem.
Da ti udaram u srce. da tučem kao Big Ben.
Umesto da suze puštam niz prozore,
Da grgoljim niz oluke. Kao sad. Kao juče.
Između mojih stopala visi rastegnuto nebo
Izbledelo kao isprano rublje siromaha.
To me tera na plač. To ili nešto drugo.
"Kaži da me voliš. kaži da me voliš" -
Mada znam, s tim se ne računa.
Al' treba mi vazduha.
Ljubav je kozja stazica,
Da se uzverem treba mi više od želje,
Nešto stvarnije. Režanj tvog srca.
"Daj da zagrizem. Daj da zagrizem"
Tvoje srce nije Rajska jabuka,
Progledati neću.
Istina, mačje sam slepa.
A takve bacaju u vodu. U vodu,
U prvobitnu noć.
Hoću te sad. Sad je zauvek.
Sad se bližim gorko-slatkom plodu
Nevina poput neba, začeti neću -
Rodiću se iznova. Ružičasta. I besmrtna.
Ja biću prvorođena. Ti od moga rebra.
Moja je orfejska lira. Opevaću što hoću.
I zvuk svojih potpetica u odlasku
Iz tvog života.
Dopuna: 05 Jan 2006 2:08
bocke ::Radmila Lazić? Izbegavam da mislim o njenoj poeziji. Iskreno, sada se neću ni potruditi da pročitam o čemu je pisala... Možda kasnije... Ne volim Lazićku... Previše feministički, pomalo banalno i previše ogorčeno.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2006 02:26
|
offline
- Vanja17
- Građanin
- Pridružio: 04 Jan 2006
- Poruke: 190
|
Sad shvatam zasto mislis da je ogorcena, Bocke!
Ona je, Orhidejo, u ,,Preljubničkoj'' bila iskrena, cak iskrenija od Rakica u ,,Iskrenoj pesmi'' ;-). (,,kaži da me voliš, kaži da me voliš, / mada znam, s tim se ne računa / al treba mi vazduha...'')
Obozavam njene poetske slike! Jake su i nisu u pesmi samo radi stilske vrednosti. Nose dubinu i daju smisao. Opisuju iznutra.
,,Između mojih stopala visi rastegnuto nebo...''
,,Srce ti je ionako kao kuvana cvekla raspolućeno..''
A postavicu jos pesama, cim ih otkucam!
Pozdrav!
Dopuna: 05 Jan 2006 2:26
Evo jedne kratke ali interesantne:
ŽABAC
Spljošten i raskrečen.
Zelen.
Sa štiklom u srcu
ležiš na pločniku
na kojem te ostavih
neki sat ranije, živahnog
i spremnog na priču:
,,Draga...itd’’.
Dosta je bilo
kreketanja i brčkanja
u barci metafora.
Sad malo lezi mrtav.
R. Lazić
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2006 02:43
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
@ Vanja17
Slazhem se, i za iskrenost, i za slike, koje (konachno!) nisu tu samo radi okushavanja baratanja veshtinom slaganja rechi, vec
Vanja17 ::Nose dubinu i daju smisao. Opisuju iznutra.
Samo, kada kazhe:
""Kaži da me voliš. kaži da me voliš" -
Mada znam, s tim se ne računa.
Al' treba mi vazduha."
ona ne zheli da je on lazhe, shto i objashnjava:
"Ljubav je kozja stazica,
Da se uzverem treba mi više od želje,
Nešto stvarnije. Režanj tvog srca."
Zheli ljubav, naravno... i svesna je da je nema... a da joj je samo jednom chuti, naslutiti, osetiti, da joj je da bar jednom ima uopshte u shta da poveruje (ili ne poveruje), da zatreperi na trenutak... ali vraga...
To je... ne znam, tj, nadam se da nije svima poznat taj oseccaj... recimo... kada lezhite kraj osobe koju volite, i tako vam je kristalno jasno da vas ona ne voli... niti uopshte razume (to da biste krv natochili, za pochetak...)....... sve je divno, ali vas - ne voli... (kraj nekog Rakica  ) i onda su sva oseccanja u vama pomeshana, volite ga, i mrzite sebe, njega, chinjenicu da ga volite (...ste ga voleli do tog trenutka  ), da vas on ne voli, da ste toga uopshte svesni, i boli, i muka vam je, i najradije biste ustali, okrenuli se i otishli na kraj sveta, samo shto dalje odatle... a ne pomerate se... i gorki ste, i umorni, i lomni i jaki, i ljubili biste do besvesti, i mazili, i tukli, i grizli, i...
I ja ne smem vishe da kucam.......
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2006 16:33
|
offline
- Vanja17
- Građanin
- Pridružio: 04 Jan 2006
- Poruke: 190
|
Orhidejo, potpuno si u pravu!
Znam kakav je to osećaj, zato mi je poezija Radmile Lazić bliska.
Bocke je pomenuo Dučića...
Skoro smo na času istorije raspravljali o njemu. Čuo sam puno podataka koji su Dučića prikazali u ružnom svetlu, na primer: imao je sina (vanbračnog) sa ženom koja je bila udata i koju je muž zbog preljube proterao, i nikada to dete nije priznao. Dučićev sin je živeo u bedi i kao mladić izvršio samoubistvo. Nikada ranije nisam čuo za ovu priču, ali, pošto dolazi od mogo profesora istorije, kome verujem, ne sumnjam da je tačna. Pa i slika Dučićeve drage u pesmi ,,Zalazak sunca'' je veoma čudna. Mada ovo nije tema o Dučiću, voleo bih da čujem vaše mišljenje.
_______________________________________
Buđenje Jovanke Orleanke ili Ja se budi(m)
Ako sam bila Jelena Trojanska, zaboravila sam i Troju i Grčku.
Ako sam bila Marija Stjuart, zaboravila sam sebe na gubilištu.
Ako sam učestvovala u rvačkim takmičenjima, u lovu,
Ako sam govorila u rimskom forumu,
Branila klijentelu po sudovima,
Ako sam se kupala u javnim kupatilima,
Prodavala kitice maka i perunike po tržnicama.
Ako sam služila za zabavu gospodi Atinjanima,
Zaboravila sam.
Ako sam šetala ispod maslina,
Ako sam gazila po pirinčanom polju,
Ako sam svlačila stolu, ako sam oblačila hiton,
Zaboravila sam.
Samo dok gledam to nebo nad Ruanom
Prepoznajem njegove zakrvavljene oči.
Mora da sam to ja gorela na lomači
One 1431. godine.
Radmila Lazić
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 23:25
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Radmila Lazic:
POSPREMANJE
Pokosila sam oko kuće,
Gnev i prkos.
Pomela po sebi,
Tuđe tragove,
Tuđa tumaranja.
Tavnicu i nepca
Opajala sam od maštanja.
Izbacila stare stvari,
Staru ljubav, zlu vešticu
Proterala kroz odžak.
Dobrim patuljcima dala
Dobro srce.
Plaćeno i preplaćeno uzdasima,
Bacila sam na đubre.
Potkresala drevne ruže,
Opšta mesta.
Sela,
Prekrstila noge i ruke.
Zamanjkalo mi sebe.
Zamanjkalo mi neba.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2007 01:08
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Voleti
Volim tvoje sede vlasi
I svaku tvoju boru.
Tvoj reumatizam i kašljucanje,
Podrhtavanje tvojih ruku
Dok prelistavaju stranice
Novina i knjiga,
Ili mi dodiruju kosu.
Volim ih dok ustima prinose
Šolju sa čajem,
I kada miruju u krilu,
Ili miluju psa kraj nogu.
Takođe volim i tvoje noge
U kućnim patikama
Skupljene jednu uz drugu,
I dok se sporo vuku volim ih
Po tepihu i po lišću,
Kao što se godinama vuku u meni.
I tvoj glas drhtav volim
Dok mi se obraća sećajući se,
Ili dok mi skreće pažnju
Na neki stih.
I tvoje mutne oči volim
Dok žmirkaju i dok me gledaju,
I tvoje naočari na pola nosa,
I tvoju veštačku vilicu u čaši
Volim,
Već sada,
Mnogo godina unapred.
Radmila Lazić
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2007 10:55
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Vanja17 ::Ovo je jedna od mojih omiljenih! HVALA, Zelenooka 
i meni se svidjela, bas kao i ova...
Bračna postelja
Moj se bok uz tvoj ne primiče više.
Niti tvoja krma uranja u moje morske dubine.
Pod mojim okom ti si pokvašena šibica,
Ja sam paketić smrzlog mesa u frizu tvojih grudi.
To je dovoljno i preko mere,
Da se ne srećemo više pod ovim krovom,
Da se ne mimoilazimo kao na pešačkom prelazu,
Jer nismo ni sustanari ni rođaci,
Različite su nam krvne grupe duše.
Moje grudi nisu biro za izgubljene stvari,
Da bih te tu držala, čuvala,
Dok te neko ne pronađe,
Raspakuje, složi, po svojoj meri
Kao što ja nekad učinih.
Postelja ova nije raka da ležimo u njoj kao mrci.
Nismo ti i ja Romeo i Julija
Da bih nad našim lesom sad lila suze,
A i oplakivanja živih mi je preko glave.
Neću više da naklapam, da se cenjkam
Na temu: voliš - ne voliš.
Moje je srce analfabetsko,
Neću da ga opismenjavam
Za šah-mat, za uzimala-davala.
Svaka prava cura zna šta joj treba,
Neko ko će joj gristi usne umesto srca,
Ko će joj paliti maštu pod nožnim prstima.
Takvog hoću, takav mi treba.
Za volan sedam i dajem gas.
Ni tebi ne preporučujem rikverc.
Bolji recept nemam.
Radmila Lazić
|
|
|
|
|
|
